Краткая коллекция латинских текстов

Августин. Исповедь

LIBER DVODECIMVS/Книга двенадцатая

Latin Русский
[I 1] Multa satagit cor meum, domine, in hac inopia uitae meae pulsatum uerbis sanctae scripturae tuae, et ideo plerumque in sermone copiosa est egestas humanae intellegentiae, quia plus loquitur inquisitio quam inuentio et longior est petitio quam impetratio et operosior est manus pulsans quam sumens. Tenemus promissum: quis corrumpet illud? Si deus pro nobis, quis contra nos? Petite, et accipietis, quaerite, et inuenietis. pulsate, et aperietur uobis. Omnis enim, qui petit, accipit et quaerens inueniet et pulsanti aperietur: promissa tua sunt, et quis falli timeat, cum promittit ueritas? 1. Скорбит сильно сердце мое. Господи, в этой скудости жизни моей, когда стучатся в него слова Святого Твоего Писания. Широковещательная речь прикрывает обычно нищету человеческого ума; искание речистее открытия, просьба длительнее ее удовлетворения, стучащая рука утруждена больше получающей. У нас есть обещание: кто извратит его? "Если Бог за нас, кто против нас?" - "Просите и получите, ищите и найдете, стучите и отворят вам. Ибо всякий, кто просит, получает, ищущий находит, и стучащему отворят". Это обещания Твои, и кто же побоится обмана, когда обещает Истина?
[II 2] Confitetur altitudini tuae humilitas linguae meae, quoniam tu fecisti caelum et terram; hoc caelum, quod uideo, terramque, quam calco, unde est haec terra, quam porto, tu fecisti. 2. Исповедую высоте Твоей ничтожество языка моего: Ты создал небо и землю - это небо, которое я вижу, и землю, которую попираю; из нее эта земля, которю я ношу. Ты это создал.
Sed ubi est caelum caeli, domine, de quo audiuimus in voce psalmi: Caelum caeli domino: terram autem dedit filiis hominum? Vbi est caelum, quod non cernimus, cui terra est hoc omne, quod cernimus? Hoc enim totum corporeum non ubique totum ita cepit speciem pulchram in nouissimis, cuius fundus est terra nostra, sed ad illud caelum caeli etiam terrae nostrae caelum terra est. Et hoc utrumque magnum corpus non absurde terra est ad illud nescio quale caelum, quod domino est, non filiis hominum. Где же, однако. Господи, небо небес, о которых мы слышали в псалме: "небо небес Господу; землю же дал Он сынам человеческим". Где это небо, которого мы не видим, перед которым все, что мы видим, - земля? Этот дольный мир в целости своей - он, впрочем, не всюду целен - получил такую красоту в самых последних созданиях своих. И, однако, перед тем "небом небес" даже небо над нашей землей - земля. И эти оба больших тела действительно земля по сравнению с тем, мне неведомым небом, которое принадлежит Господу, а не "сынам человеческим".
[III 3] Et nimirum haec terra erat inuisibilis et incomposita et nescio qua profunditas abyssi, super quam non erat lux, quia nulla species erat illi: unde iussisti, ut scriberetur, quod tenebrae erant super abyssum; quid aliud quam lucis absentia? Vbi enim lux esset, si esset, nisi super esset eminendo et inlustrando? Ubi ergo lux nondum erat, quid erat adesse tenebras nisi abesse lucem? Super itaque erant tenebrae, quia super lux aberat, sicut sonus ubi non est, silentium est. Et quid est esse ibi silentium nisi sonum ibi non esse? 3. Земля эта "была невидима и неустроена"; не знаю, что это за глубокая бездна, над которой небыло света: она была лишена всякого вида, почему и велел Ты написать: "тьма была над бездной". Что это означает, как не отсутствие света? Где был бы свет, если бы он был? Он находился бы надо всем и все озарял. А так как света еще небыло, то что означает присутствие тьмы, как не отсутствие света? Над бездной, следовательно, находилась тьма, ибо под ней света небыло; это, как со звуком: там, где его нет, там молчание. А что значит "там молчание"? То, что там нет звуков.
Nonne tu, domine, docuisti hanc animam, quae tibi confitetur? Nonne tu, domine, docuisti me, quod, priusquam istam informem materiam formares atque distingueres, non erat aliquid, non color, non figura, non corpus, non spiritus? Non tamen omnino nihil: erat quaedam informitas sine ulla specie. Не Ты ли, Господи, наставил эту душу, которая Тебе исповедуется? Не Ты ли, Господи, наставил меня: прежде чем Ты придал форму и красоту этой бесформенной материи, не было ничего: ни цвета, ни очертаний, ни тела, ни духа. И все-таки это не было полное "ничто": было нечто бесформенное, лишенное всякого вида.
[IV 4] Quid ergo uocaretur, quo etiam sensu tardioribus utcumque insinuaretur, nisi usitato aliquo uocabulo? Quid autem in omnibus mundi partibus reperiri potest propinquius informitati omnimodae quam terra et abyssus? Minus enim speciosa sunt pro suo gradu infimo quam cetera superiora perlucida et luculenta omnia. Cur ergo non accipiam informitatem materiae, quam sine specie feceras, unde speciosum mundum faceres, ita commode hominibus intimatam, ut appellaretur terra inuisibilis et incomposita? 4. Каким же именем назвать это "ничто", чтобы о нем получили какое-то представление умы даже не очень острые? Каким-нибудь обычным словом, конечно. А что во всех частях вселенной найдется более близкого к полному отсутствию формы, как не земля и бездна? Находясь на самой нижней ступени творения, они соответственно и менее прекрасны, чем все светящиеся и сверкающие тела вверху. Почему же для обозначения бесформенной материи, которую Ты создал сначала без всякого. вида, чтобы потом из нее создать мир, прекрасный видом, не взять мне столь знакомых людям слов, как "земля невидимая и неустроенная"?
[V 5] Cum in ea quaerit cogitatio, quid sensus attingat, et dicit sibi: "Non est intellegibilis forma sicut uita, sicut iustitia, quia materies est corporum, neque sensibilis, quoniam quid uideatur et quid sentiatur in inuisibili et incomposita non est", dum sibi haec dicit humana cogitatio, conetur eam uel nosse ignorando uel ignorare noscendo. 5. Когда же мысль ищет в этой материи, что в ней доступно уму, она говорит себе: "Это не нечто отвлеченное, как жизнь, как справедливость, ибо это телесная материя, но она и чувственно не воспринимается, ибо в "невидимом и неустроенном" ничего нельзя увидеть и воспринять". Когда это говорит себе человеческая мысль, то к чему сводятся ее попытки? Знать, не понимая, или не понимать, зная?
[VI 6] Ego uero, domine, si totum confitear tibi ore meo et calamo meo, quidquid de ista materia docuisti me, cuius antea nomen audiens et non intellegens narrantibus mihi eis, qui non intellegerent, eam cum speciebus innumeris et variis cogitabam et ideo non eam cogitabam; foedas et horribiles formas perturbatis ordinibus uoluebat animus, sed formas tamen, et informe appellabam non quod careret forma, sed quod talem haberet, ut, si, appareret, insolitum et incongruum aversaretur sensus meus et conturbaretur infirmitas hominis; 6. Я же, Господи, - если бы исповедать Тебе устами моими и пером моим все, чему Ты научил меня об этой материи! Я слышал раньше ее название, не понимая его сути, и рассказывали мне о ней люди, ее тоже не понимавшие. Я мысленно представлял сев бесчисленном разнообразии видов и, следовательно, не ее представлял. Душа моя кружилась среди беспорядочно перемешанных, отвратительных и страшных форм, но все-таки форм. Я называл бесформенным не то, что было лишено всякой формы, но имело такую, от которой, явись она воочию, отвратились бы, как от непривычной и нелепой, мои чувства, и я бы, по человеческой слабости, пришел в замешательство.
verum autem illud quod cogitabam non priuatione omnis formae, sed comparatione formosiorum erat informe, et suadebat vera ratio, ut omnis formae qualescumque reliquias omnino detraherem, si vellem prorsus informe cogitare et non poteram; citius enim non esse censebam, quod omni forma priuaretur, quam cogitabam quiddam inter formam et nihil nec formatum nec nihil, informe prope nihil. То, что я мысленно себе представлял, было бесформенным не по отсутствию всякой формы, но по сравнению с формами более красивыми. Здравый разум убеждал меня совлечь начисто всякий остаток формы, если я мысленно хочу представить бесформенное; но я не мог. Я скорее счел бы лишенное всякой формы просто не существующим, чем мысленно представил себе нечто между формой и "ничто": нечто не имеющее формы, но и не "ничто", - почти бесформенное "ничто".
Et cessavit mens mea interrogare hinc spiritum meum plenum imaginibus formatorum corporum et eas pro arbitrio mutantem atque uariantem, et intendi in ipsa corpora eorumque mutabilitatem altius inspexi, qua desinunt esse quod fuerant et incipiunt esse quod non erant, eundemque transitum de forma in formam per informe quiddam fieri suspicatus sum, non per omnino nihil: sed nosse cupiebam, non suspicari Ум мой перестал тогда допрашивать воображение, полное образами тел, имевших форму, которые оно произвольно изменяло и разнообразило. Я направил внимание на самые тела, глубже оглядывался в их изменчивость: исчезает то, чем они были, и возникает то, чем они не были. Я начал подозревать, что этот самый переход из одной формы в другую совершается через нечто бесформенное, не через совершенное "ничто", - и захотел знать, а не только подозревать.
-- : et si totum tibi confiteatur vox et stilus meus, quidquid de ista quaestione enodasti mihi, quis legentium capere durabit? Nec ideo tamen cessabit cor meum tibi dare honorem et canticum laudis de his, quae dictare non sufficit. Mutabilitas enim rerum mutabilium ipsa capax est formarum omnium, in quas mutantur res mutabiles. Et haec quid est? Numquid animus? Numquid corpus? Numquid species animi uel corporis? Si dici posset "nihil aliquid" et "est non est", hoc eam dicerem; et tamen iam utcumque erat, ut species caperet istas uisibiles et compositas. Если бы мой голос и стиль исповедали Тебе все, что Ты распутал мне в этом вопросе, то у кого из моих читателей хватит терпения все это обдумать? Не перестанет, однако, сердце мое воздавать Тебе честь и воспевать хвалу за то, о чем оно не в силах поведать. Итак, изменчивое в силу самой изменчивости своей способно принимать все формы, через которые, меняясь, проходит изменчивое. Что это такое? Душа? Тело? Некий вид души или тела? Если бы можно было о ней сказать: "ничто, которое есть нечто" и "есть то, чего нет", - я так и сказал бы. И все же она как-то была, дабы могло возникнуть видимое и устроенное.
[VII 7] Et unde utcumque erat, nisi esset abs te, a quo sunt omnia, in quantumcumque sunt? Sed tanto a te longius, quanto dissimilius: neque enim locis. 7. Откуда же это "как-то была", как не от Тебя, от Которого все существующее, поскольку оно существует? Только чем оно с Тобой несходнее, тем оно дальше от Тебя, - и не о пространстве тут речь.
Itaque tu, domine, qui non es alias aliud et alias aliter, sed id ipsum et id ipsum et id ipsum, sanctus, sanctus, sanctus, dominus deus omnipotens, in principio, quod est de te, in sapientia tua, quae nata est de substantia tua, fecisti aliquid et de nihilo. Fecisti enim caelum et terram non de te: nam esset aequale unigenito tuo ac per hoc et tibi, et nullo modo iustum esset, ut aequale tibi esset, quod de te non esset. Et aliud praeter te non erat, unde faceres ea, deus, una trinitas et trina unitas: et ideo de nihilo fecisti caelum et terram, magnum quiddam et paruum quiddam, quoniam omnipotens et bonus es ad facienda omnia bona, magnum caelum et paruam terram. Tu eras et aliud nihil, unde fecisti caelum et terram, duo quaedam, unum prope te, alterum prope nihil, unum, quo superior tu esses, alterum, quo inferius nihil esset. Господи, Ты не бываешь то одним, то другим, то по-одному, то по-другому: Ты всегда то же самое, то же самое, то же самое - святой, святой, святой, Господь Всемогущий, Ты создал нечто из "ничего", началом, которое от Тебя, Мудростью Твоей, рожденной от субстанции Твоей. Ты создал небо и землю не из Своей субстанции: иначе Творение Твое было бы равно Единородному Сыну Твоему, а через Него и Тебе. Никоим образом нельзя допустить, чтобы Тебе было равно то, что не от Тебя изошло. А кроме Тебя, Боже, Единая Троица и Троичное Единство, не было ничего, из чего Ты мог бы создать мир. Ты и создал из "ничего" небо и землю, нечто великое и нечто малое, ибо Ты всемогущ и добр и потому сотворил все добрым: великое небо и малую землю. Был Ты и "ничто", из которого Ты и создал небо и землю: два тела, одно близкое к Тебе, другое близкое к "ничто"; одно, над которым пребываешь Ты; другое, под которым ничего нет.
[VIII 8] Sed illud caelum caeli tibi, domine; terra autem, quam dedisti filiis hominum cernendam atque tangendam, non erat talis, qualem nunc cernimus et tangimus. Inuisibilis enim erat et incomposita et abyssus erat, super quam non erat lux, aut tenebrae erant super abyssum, id est magis quam in abysso. Ista quippe abyssus aquarum iam uisibilium etiam in profundis suis habet speciei suae lucem utcumque sensibilem piscibus et repentibus in suo fundo animantibus: illud autem totum prope nihil erat, quoniam adhuc omnino informe erat; iam tamen erat, quod formari poterat. 8. "Небо небес" Твое, Господи; земля же, которую Ты дал "сынам человеческим", которую можно видеть и трогать, была не такой, какую мы сейчас видим и трогаем. Она была невидима и неустроена: это была бездна, над которой не было света: "тьма закрывала бездну", т.е. была еще большей, чем в бездне. В бездне вод, ставших уже видимыми, даже на глубине есть своеобразный свет, как-то ощущаемый рыбами и гадами, ползающими по дну; тогда же все целиком было почти "ничто", потому что было совсем бесформенно и, однако, уже могло принять форму.
Tu enim, domine, fecisti mundum de materia informi, quam fecisti de nulla re paene nullam rem, unde faceres magna, quae miramur filii hominum. Valde enim mirabile hoc caelum corporeum, quod firmamentum inter aquam et aquam secundo die post conditionem lucis dixisti: Fiat, et sic est factum. Quod firmamentum uocasti caelum, sed caelum terrae huius et maris, quae fecisti tertio die dando speciem uisibilem informi materiae, quam fecisti ante omnem diem. Iam enim feceras et caelum ante omnem diem, sed caelum caeli huius, quia in principio feceras caelum et terram. Ты же, Господи, создал мир из материи бесформенной, которую, почти "ничто", создал из "ничего", чтобы из этого создать великое, чему изумляемся мы, сыны человеческие. Так изумительно это зримое небо, эта твердь между водой и водой, которой Ты сказал на второй день после создания света: "да будет" - и стало так. Эту твердь Ты назвал небом, но небом для этой земли и моря, которые Ты создал в третий день, дав зримый облик бесформенной материи, созданной до всех дней. И небо Ты создал до всех дней, но только "небо этих небес", ибо в начале создал Ты небо и землю.
Terra autem ipsa, quam feceras, informis materies erat, quia inuisibilis erat et incomposita et tenebrae super abyssum: de qua terra inuisibili et incomposita, de qua informitate, de quo paene nihilo faceres haec omnia, quibus iste mutabilis mundus constat et non constat, in quo ipsa mutabilitas apparet, in qua sentiri et dinumerari possunt tempora, quia rerum mutationibus fiunt tempora, dum uariantur et uertuntur species, quarum materies praedicta est terra inuisibilis. Земля же эта, Тобою созданная, была бесформенной материей, была "невидима, неустроена, и тьма была над бездной". Из этой невидимой и неустроенной земли, из этого бесформенного, этого почти "ничто" Ты и создал все то, из чего этот изменчивый мир состоит, но не стоит он, это воплощение самой изменчивости. Она и позволяет чувствовать время и вести ему счет, ибо время создается переменой вещей: разнообразно в смене обликов то, чему материалом послужила упомянутая "невидимая земля".
[IX 9] Ideoque spiritus, doctor famuli tui, cum te commemorat fecisse in principio caelum et terram, tacet de temporibus, silet de diebus. Nimirum enim caelum caeli, quod in principio fecisti, creatura est aliqua intellectualis, quamquam nequaquam tibi, trinitati, coaeterna, particeps tamen aeternitatis tuae, ualde mutabilitatem suam prae dulcedine felicissimae contemplationis tuae cohibet et sine ullo lapsu, ex quo facta est, inhaerendo tibi excedit omnem uolubilem uicissitudinem temporum. Ista uero informitas terrae inuisibilis et incomposita, nec ipsa in diebus numerata est. Vbi enim nulla species, nullus ordo, nec uenit quidquam nec praeterit, et ubi hoc non fit, non sunt utique dies nec uicissitudo spatiorum temporalium. 9. Поэтому Дух, поучающий слугу Твоего, напомнив, что Ты сотворил вначале небо и землю, молчит о времени, ни слова не говорит о днях. И действительно, "небо небес", которые Ты создал в начале, есть мир духовный. Он ни в коем случае не извечен, как Ты, Троица, но все же причастен Твоей вечности. В сладостном счастье созерцать Тебя он не позволяет себе изменяться. Не зная падений, от самого времени сотворения своего прильнувший к Тебе, он находится вне круговой смены скользящего времени. И это бесформенное нечто, "земля невидимая и неустроенная", находилось также вне времени. Где нет никакого облика, никакого порядка, где ничто не приходит и не уходит, нет, конечно, ни дней, ни смены времен.
[X 10] O ueritas, lumen cordis mei, non tenebrae meae loquantur mihi! Defluxi ad ista et obscuratus sum, sed hinc, etiam hinc adamaui te. Erraui et recordatus sum tui. Audiui uocem tuam post me, ut redirem, et uix audiui propter tumultus impacatorum. Et nunc ecce redeo aestuans et anhelans ad fontem tuum. Nemo me prohibeat: hunc bibam et hunc uiuam. Non ego uita mea sim: male uixi ex me, mors mihi fui: in te reuiuesco. Tu me alloquere, tu mihi sermocinare. Credidi libris tuis, et uerba eorum arcana ualde. 10. О истина, свет моего сердца, пусть не говорит со мной темнота моя! Я скатился в нее, и меня обволокло тьмой, но и там, даже там я так любил Тебя. Я скитался и вспомнил Тебя. "Я услышал за собой голос Твой" и приказ вернуться, но едва услышал его в свалке тех, кто не знает мира. И теперь вот, в поту, задыхаясь, возвращаюсь к источнику Твоему. Пусть никто не отгоняет меня: из него буду пить, им буду жить. Да не в себе найду жизнь свою: я плохо жил собой, смертью был я себе: в Тебе оживаю. Говори со мной, наставляй меня. Я поверил книгам Твоим, но слова их - великая тайна.
[XI 11] Iam dixisti mihi, domine, uoce forti in aurem interiorem, quia tu aeternus es, solus habens immortalitatem, quoniam ex nulla specie motuue mutaris nec temporibus uariatur uoluntas tua, quia non est immortalis uoluntas, quae alia et alia est. Hoc in conspectu tuo claret mihi et magis magisque clarescat, oro te, atque in ea manifestatione persistam sobrius sub alis tuis. 11. Ты сказал мне уже, Господи, громким голосом во внутреннее ухо мое, что Ты вечный, "единый, имеющий бессмертие", ибо не меняешься Ты ни в облике, ни в движении, и не разной по времени бывает воля Твоя. Воля, желающая то одного, то другого, не может быть бессмертной. Это ясно мне "пред лицом Твоим" и да проясняется, прошу Тебя, все больше и больше: да пребуду я в откровении этом смиренно под крылами Твоими.
Item dixisti mihi, domine, uoce forti in aurem interiorem, quod omnes naturas atque substantias, quae non sunt quod tu es et tamen sunt, tu fecisti: et hoc solum a te non est, quod non est; motusque uoluntatis a te, qui es, ad id quod minus est, quia talis motus delictum atque peccatum est, et quod nullius peccatum aut tibi nocet aut perturbat ordinem imperii tui uel in primo uel in imo. Hoc in conspectu tuo claret mihi et magis magisque clarescat, oro te, atque in ea manifestatione persistam sobrius sub alis tuis. Также сказал Ты мне, Господи, громким голосом во внутреннее ухо мое, что все создания и все субстанции, которые не то, что Ты, но которые все же существуют, созданы Тобой; не от Тебя только то, что не существует. Уклонение воли от Тебя, Сущего, к тому, что существует ущербно, тоже не от Тебя; такое уклонение есть проступок и грех, - но ничей грех не вредит Тебе и не разрушает порядка в твоем Царстве, ни на небесах, ни на земле. Это ясно мне "пред лицом Твоим" и да проясняется, прошу Тебя, все больше и больше; да пребуду я в откровении этом смиренно под крылами Твоими.
[12] Item dixisti mihi uoce forti in aurem interiorem, quod nec illa creatura tibi coaeterna est, cuius uoluptas tu solus es teque perseuerantissima castitate hauriens mutabilitatem suam nusquam et numquam exerit et te sibi semper praesente, ad quem toto affectu se tenet, non habens futurum quod expectet nec in praeteritum traiciens quod meminerit, nulla uice uariatur nec in tempora ulla distenditur. O beata, si qua ista est, inhaerendo beatitudini tuae, beata sempiterno inhabitatore te atque inlustratore suo! Nec inuenio, quid libentius appellandum existimem caelum caeli domino quam domum tuam contemplantem delectationem tuam sine ullo defectu egrediendi in aliud, mentem puram concordissime unam stabilimento pacis sanctorum spirituum, ciuium ciuitatis tuae in caelestibus super ista caelestia. 12. Также сказал Ты мне, Господи, громким голосом во внутреннее ухо мое, что не извечны и те создания, для которых Ты единственная радость. Упиваясь Тобой в неколебимой чистоте, нигде и никогда не выявляя изменчивость свою, всегда в присутствии Твоем, всей любовью привязанные к Тебе, не ожидая будущего, не переправляя в прошлое воспоминаний, они не подлежат сменам перемен и не разбрасываются во времени. Блаженны эти создания, причастные блаженству Твоему, блаженны потому, что вечно обитаешь Ты с ними и просвещаешь их. Не знаю, что вернее назвать "небом небес для Господа", как не эту обитель Твою, эти чистые умы, единые и согласные, в нерушимом мире святых духов созерцающие сладость Твою, без единого поползновения уйти, - этих граждан града Твоего на небесах выше нашего неба.
[13] Unde intellegat anima, cuius peregrinatio longinqua facta est, si iam sitit tibi, si iam factae sunt ei lacrimae suae panis, dum dicitur ei per singulos dies: ubi est deus tuus?, si iam petit a te unam et hanc requirit, ut inhabitet in domo tua per omnes dies uitae suae? Et quae uita eius nisi tu? Et qui dies tui nisi aeternitas tua, sicut anni tui, qui non deficiunt, quia idem ipse es? Hinc ergo intellegat anima, quae potest, quam longe super omnia tempora sis aeternus, quando tua domus, quae peregrinata non est, quamuis non sit tibi coaeterna, tamen indesinenter et indeficienter tibi cohaerendo nullam patitur uicissitudinem temporum. Hoc in conspectu tuo claret mihi et magis magisque clarescat, oro te, atque in hac manifestatione persistam sobrius sub alis tuis. 13. Теперь да поймет душа, которую далеко завело ее странствие, что если она жаждет Тебя и если "слезы стали ей хлебом, когда ежедневно говорят ей: "где Бог Твой"?; если просит она " у Тебя одного и одного ищет" - поселиться "в доме Твоем на все дни жизни своей" (а что ее жизнь, как не Ты? А что дни Твои, как не вечность, как и "годы Твои, которые не истощаются", ибо "Ты всегда тот же") - да поймет же душа, которая это может, как высоко стоишь Ты, вечный, над всеми временами, если и обитающие в жилище Твоем и не ушедшие странствовать, хотя и не извечны, как Ты, но не знают смены времен, находясь в общении с Тобой непрерывном и неразрывном. Это ясно мне "пред лицом Твоим" и да проясняется, прошу Тебя, все больше и больше; да пребуду я, получив это откровение, смиренно под крыльями Твоими.
[14] Ecce nescio quid informe in istis mutationibus rerum extremarum atque infimarum. Et quis dicet mihi, nisi quisquis per inania cordis sui cum suis phantasmatis uagatur et uoluitur, quis nisi talis dicet mihi, quod deminuta atque consumpta omni specie, si sola remaneat informitas, per quam de specie in speciem res mutabatur et uertebatur, possit exhibere uices temporum? Omnino enim non potest, quia sine uarietate motionum non sunt tempora: et nulla uarietas, ubi nulla species. 14. Не знаю, какая бесформенная материя возникает при изменениях в самом последнем и низком. И кто осмелится сказать мне, кроме человека, который в пустоте сердца скитается и кружится среди созданий собственного воображения, - кто, кроме такого человека, осмелится сказать мне, что смена времен возможна при умалении и полном исчезновении всякой формы, когда останется одна бесформенная материя, которая позволяет одной форме изменяться и переходить в другую? Это вовсе невозможно, потому что без разнообразия в движении нет времени, а где нет никакой формы, нет и никакого разнообразия.
[XII 15] Quibus consideratis, quantum donas, deus meus, quantum me ad pulsandum excitas quantumque pulsanti aperis, duo reperio, quae fecisti carentia temporibus, cum tibi neutrum coaeternum sit: unum, quod ita formatum est, ut sine ullo defectu contemplationis, sine ullo interuallo mutationis, quamuis mutabile, tamen non mutatum tua aeternitate atque incommutabilitate perfruatur; alterum, quod ita informe erat, ut ex qua forma in quam formam uel motionis uel stationis mutaretur, quo tempori subderetur, non haberet. Sed hoc ut informe esset, non reliquisti, quoniam fecisti ante omnem diem in principio caelum et terram, haec duo quae dicebam. 15. Обдумывая это. Боже мой, поскольку Ты позволяешь, поскольку побуждаешь меня стучать и поскольку открываешь стучащему, нашел я, что Ты создал два мира, где нет времени, хотя ни один из них не извечен, как Ты: один устроен так, что в созерцании неослабном, в неизменности постоянной, хотя изменчивый, но неизменный, наслаждается он Твоей вечностью и неизменяемостью; другой был настолько бесформен, что в нем не было ничего, что могло перейти из одной формы движения или покоя в другую, то есть не было ничего, что подчинено времени. Ты не оставил этот мир бесформенным, ибо сотворил раньше всякого дня "в начале небо и землю", эти два мира, о которых я говорил.
Terra autem inuisibilis erat et incomposita et tenebrae super abyssum. Quibus verbis insinuatur informitas, ut gradatim excipiantur, qui omnimodam speciei priuationem nec tamen ad nihil peruentionem cogitare non possunt, unde fieret alterum caelum et terra uisibilis atque composita et aqua speciosa et quidquid deinceps in constitutione huius mundi non sine diebus factum commemoratur, quia talia sunt, ut in eis agantur uicissitudines temporum propter ordinatas commutationes motionum atque formarum. "Земля же была невидима и неустроена, и тьма над бездной". Эти слова подсказывают понятие бесформенности и дают возможность постепенно понять их смысл людям, которые не могут представить себе, что и при отсутствии всякой формы что-то есть. Из этой бесформенной материи и возникли другое небо и земля, видимая и устроенная, и вода с ее красотой, и вообще все, упоминаемое при дальнейшем устроении мира с указанием: дней: все это по свойствам своим подчинено смене времен в силу упорядоченных изменений в движении и форме.
[XIII 16] Hoc interim sentio, deus meus, cum audio loquentem scripturam tuam: In principio fecit deus caelum et terram: terra autem erat inuisibilis et incomposita et tenebrae erant super abyssum, neque commemorantem, quoto die feceris haec. Sic interim sentio propter illud caelum caeli, caelum intellectuale, ubi est intellectus nosse simul, non ex parte, non in aenigmate, non per speculum, sed ex toto, in manifestatione, facie ad faciem; non modo hoc, modo illud, sed, quod dictum est, nosse simul sine ulla uicissitudine temporum, et propter inuisibilem atque incompositam terram sine ulla uicissitudine temporum, quae solet habere modo hoc et, modo illud, quia ubi nulla species, nusquam est hoc et illud: propter duo haec, primitus formatum et penitus informe, illud caelum, sed caelum caeli, hoc uero terram, sed terram inuisibilem et incompositam, propter duo haec interim sentio sine commemoratione dierum dicere scripturam tuam: In principio fecit deus caelum et terram. Statim quippe subiecit, quam terram dixerit. Et quod secundo die commemoratur factum firmamentum et uocatum caelum, insinuat, de quo caelo prius sine diebus sermo locutus sit. 16. Вот что мне пока стало понятно, Боже мой, когда я сльшу, как говорит Писание Твое: "вначале Бот создал небо и землю, земля же была невидима и не устроена, и тьма была над бездной", не упоминая, в какой день Ты это создал. Стало пока мне понятно, что здесь говорится о "небе небес", "разумном небе", где разуму дано познать все сразу, а не частично, не "в загадке", не "в зеркале", а полностью, в откровении, "лицом к лицу"; не познать то одно, то другое, а, как сказано, сразу все, вне всякой смены времен. Не упомянуты дни потому, что земля. невидимая и неустроенная, была вне всякой смены времен, обуславливающей возможность то одного, то другого: там, где нет никакой формы, нигде нет "того" и "другого". Имея в виду, с одной стороны, нечто первоначально организованное, с другой - совершенно бесформенное: то небо, но "небо небес" и эту землю, но землю невидимую и неустроенную. Писание Твое, как стало мне пока понятно, и говорит, не упоминая дней: "в начале сотворил Бог небо и землю", и сразу же добавляет, о какой земле говорится. Упоминая же, что во второй день сотворена твердь, названная небом, оно дает понять, о каком небе раньше, без указания дней, шла речь.
[XIV 17] Mira profunditas eloquiorum tuorum, quorum ecce ante nos superficies blandiens paruulis: sed mira profunditas, deus meus, mira profunditas! Horror est intendere in eam, horror honoris et tremor amoris. Odi hostes eius uehementer: o si occidas eos de gladio bis acuto, et non sint hostes eius! Sic enim amo eos occidi sibi, ut uiuant tibi. 17. Удивительна глубина слов Твоих! Вот перед нами их поверхность, - она улыбается детям, но удивительна их глубина. Боже мой, удивительна глубина! с трепетом вглядываешься в нее, с трепетом почтения и дрожью любви. Ненавижу неистово врагов Писания. О, если бы погубил Ты их мечом обоюдоострым - да не будут они врагами его. Так хочу я, чтобы они погибли для себя, чтобы жить Тобой!
Ecce autem alii non reprehensores, sed laudatores libri Geneseos: "Non" inquiunt "hoc voluit in his verbis intellegi spiritus dei, qui per Moysen famulum eius ista conscripsit, non hoc uoluit intellegi, quod tu dicis, sed aliud, quod nos dicimus." Вот и другие: они не нападают, они восхваляют книгу Бытия и говорят: "не в том смысле сказал слова эти Дух Божий, написавший это через слугу своего, Моисея, не в том смысле, как ты толкуешь, а в другом, как толкуем мы".
Quibus ego te arbitro, deus omnium nostrum, ita respondeo. Взяв Тебя посредником, Господь всех нас, отвечаю им так:
[XV 18] Num dicetis falsa esse, quae mihi ueritas uoce forti in aurem interiorem dicit de uera aeternitate creatoris, quod nequaquam eius substantia per tempora uarietur nec eius uoluntas extra eius substantiam sit? Vnde non eum modo uelle hoc modo uelle illud, sed semel et simul et semper uelle omnia quae uult, non iterum et iterum neque nunc ista nunc illa nec uelle postea quod nolebat aut nolle quod uolebat prius, quia talis uoluntas mutabilis est et omne mutabile aeternum non est; deus autem noster aeternus est. 18. Вы, пожалуй, скажете, что ложно сказанное мне Истиной громким голосом во внутреннее ухо: воистину вечен Творец; субстанция Его никоим образом не меняется во времени. Его воля слита с его субстанцией? И поэтому Он не хочет то одного, то другого; то, чего Он хочет, Он хочет раз и навсегда, а не по-разному: сейчас это, затем то, потом хочет того, чего не хотел, и не хочет того, чего хотел раньше. Подобная воля, воля изменчивая, а все изменчивое не вечно: "Бог же наш вечен".
Item, quod mihi dicit in aurem interiorem, expectatio rerum uenturarum fit contuitus, cum uenerint, idemque contuitus fit memoria, cum praeterierint: omnis porro intentio, quae ita uariatur, mutabilis est, et omne mutabile aeternum non est: deus autem noster aeternus est. Сочтете вы ложью и то, что сказала мне Истина во внутреннее ухо: ожидание того, что придет, становится созерцанием, когда оно пришло; и это созерцание становится воспоминанием, когда ожидаемое прошло; умственная деятельность, столь разнообразная, изменчива, и в силу этой измедчивости не вечна. "Бог же наш вечен".
Haec conligo atque coniungo et invenio deum meum, deum aeternum non aliqua nova voluntate condidisse creaturam nec scientiam eius transitorium aliquid pati. Собираю эти мысли, объединяю их и нахожу, что Бог мой, Бог вечный, основал мир не по какому-то возникшему внове желанию, и что в знании его нет ничего преходящего.
[19] Quid ergo dicetis, contradictores? An falsa sunt ista? 19. Что скажете вы, спорщики? это ложь?
"Non" inquiunt. Quid illud? Num falsum est omnem naturam formatam materiamue formabilem non esse nisi ab illo, qui summe bonus est, quia summe est? "Neque hoc negamus" inquiunt. Quid igitur? An illud negatis, sublimem quandam esse creaturam tam casto amore cohaerentem deo uero et uere aeterno, ut, quamuis ei coaeterna non sit, in nullam tamen temporum uarietatem et uicissitudinem ab illo se resoluat et defluat, sed in eius solius ueracissima contemplatione requiescat? Quoniam tu, deus, diligenti te, quantum praecipis, ostendis ei te et sufficis ei, et ideo non declinat a te nec ad se? Haec est domus dei non terrena neque ulla caelesti mole corporea, sed spiritalis et particeps aeternitatis tuae, quia sine labe in aeternum. Statuisti enim eam in saeculum et in saeculum saeculi; praeceptum posuisti et non praeteribit. Nec tamen tibi coaeterna, quoniam non sine initio: facta est enim. "Нет", - говорят они. А что еще? Разве неправда, что вся природа, принявшая форму, и вся материя, способная принять форму, получили свое бытие только от Него, в полной мере благостного, потому что Он в полной мере Сущий. "И этого не отрицаем". Что же еще? Вы отрицаете, что есть некие высокие создания, чистой любовью соединенные с Богом истинным и воистину вечным? Хотя они и не извечны, как Он, но они не удаляются от Него и не соскальзывают в пеструю смену времен, а покоятся в подлинном созерцании Его, единого, ибо им, кто любит Тебя так, как Ты учишь, Ты, Боже, являешь Себя, и с них этого довольно: они не уклоняются ни от Тебя, ни к себе. Это "дом Божий", не земной, не из плотной небесной массы, а духовный, причастный вечности Твоей, ибо без пятна он вовеки. Ты учредил его "на веки и веки веков", "положил закон ему", и "он не прейдет". Он, однако, не извечен, как Ты, имея начало: он ведь был создан.
[20] Nam etsi non inuenimus tempus ante illam -- prior quippe omnium creata est sapientia -- nec utique illa sapientia tibi, deus noster, patri suo, plane coaeterna et aequalis et per quam creata sunt omnia et in quo principio fecisti caelum et terram, sed profecto sapientia, quae creata est, intellectualis natura scilicet, quae contemplatione luminis lumen est -- dicitur enim et ipsa, quamuis creata, sapientia; sed quantum interest inter lumen, quod inluminat et quod inluminatur, tantum inter sapientiam, quae creat, et istam, quae creata est, sicut inter iustitiam iustificantem et iustitiam, quae iustificatione facta est; nam et nos dicti sumus iustitia tua; ait enim quidam seruus tuus: ut nos simus iustitia dei in ipso -- ergo quia prior omnium creata est quaedam sapientia, quae creata est, mens rationalis et intellectualis castae ciuitatis tuae, matris nostrae, quae sursum est et libera est et aeterna in caelis -- quibus caelis, nisi qui te laudant caeli caelorum, quia hoc est et caelum caeli domino? -- etsi non inuenimus tempus ante illam, quia et creaturam temporis antecedit, quae prior omnium creata est, ante illam tamen est ipsius creatoris aeternitas, a quo facta sumpsit exordium, quamuis non temporis, quia nondum erat tempus, ipsius tamen conditionis suae. 20. И мы не найдем времени до создания этого дома, ибо "раньше всего создана была мудрость" - не та Мудрость, конечно, которая извечна Тебе, Отцу своему, Боже наш, и Тебе равна и которой все сотворено; то Начало, Которым "создал Ты небо и землю", - а мудрость сотворенная, т.е. разумная природа, ставшая светом от созерцания света. И она, хотя и сотворенная, называется мудростью, но как свет, который освещает, отличается от света отраженного, так и мудрость, которая творит, отличается от той, которая сотворена; как правда оправдывающая отличается от правды, восстановленной оправданием. И о нас ведь сказано, что мы оправданы Тобой. Говорит ведь раб Твой: "чтобы мы в Нем сделались праведными перед Богом". Итак, "раньше всего сотворена была мудрость" - сотворены духи разумные и пребывающие в чистом граде Твоем, у матери нашей, которая "вверху, свободна и вечна в небесах". На каких же небесах, как не на тех, которые восхваляют Тебя, на небе небес, которое и есть "небо небес Господа"? И раньше этой мудрости мы не найдем времени, потому чго она предшествовала сотворению времени, ибо "раньше всего была сотворена". Прежде нее, однако, был сам вечный Творец, от Которого она и получила начало, хотя и не во времени, ибо времени еще не было, начало собственного существования.
[21] Vnde ita est abs te, deo nostro, ut aliud sit plane quam tu et non id ipsum. Etsi non solum ante illam, sed nec in illa inuenimus tempus, quia est idonea faciem tuam semper uidere nec uspiam deflectitur ab ea; quo fit, ut nulla mutatione uarietur, inest ei tamen ipsa mutabilitas, unde tenebresceret et frigesceret, nisi amore grandi tibi cohaerens tamquam semper meridies luceret et ferueret ex te. 21. Итак, он от Тебя, Бога нашего, этот мир, совсем иной, чем Ты, неимеющий самостоятельного существования. Не только до него не было времени, но и в нем его нет, ибо способен он всегда взирать на Лицо Твое, никогда от него не отвращаясь. Поэтому нет в нем изменения и перемены, хотя ему свойственна изменчивость; которая могла бы окутать его мраком и холодом, если бы не был он связан с Тобой великой любовью, которой по милости Твоей сияет и горит, словно вечный полдень.
O domus luminosa et speciosa, dilexi decorem tuum et locum habitationis gloriae domini mei, fabricatoris et possessoris tui! Tibi suspiret peregrinatio mea, et dico ei qui fecit te, ut possideat et me in te, quia fecit et me. Erraui sicut ouis perdita, sed in umeris pastoris mei, structoris tui, spero me reportari tibi. О, залитая светом, прекрасная обитель! "я возлюбил красоту твою и место, где обитает слава" Господа моего, твоего строителя и владельца. О тебе вздыхаю в странствии моем и говорю Тому, Кто создал тебя: да владеет там и мною, ибо н меня ведь создал Он. "Я блуждал, как потерянная овца", но пастырь мой, зиждитель твой, надеюсь, принесет меня на плечах своих к тебе.
[22] Quid dicitis mihi quos alloquebar contradictores, qui tamen et Moysen pium famulum dei et libros eius oracula sancti spiritus creditis? Estne ista domus dei, non quidem deo coaeterna, sed tamen secundum modum suum aeterna in caelis, ubi uices temporum frustra quaeritis, quia non inuenitis? Supergreditur enim omnem distentionem et omne spatium aetatis uolubile, cui semper inhaerere deo bonum est. "Est" inquiunt. Quid igitur ex his, quae clamauit cor meum ad deum meum, cum audiret interius uocem laudis eius, quid tandem falsum esse contenditis? An quia erat informis materies, ubi propter nullam formam nullus ordo erat? Vbi autem nullus ordo erat, nulla esse uicissitudo temporum poterat; et tamen hoc paene nihil in quantum non omnino nihil erat, ab illo utique erat, a quo est quidquid est, quod utcumque aliquid est. "Hoc quoque" aiunt "non negamus". 22. К вам обращаюсь, спорщики, признающие, однако, что и Моисей благочестивый слуга Божий и книги его продиктованы Святым Духом. Что вы мне скажете? Разве это не обитель Божия, не извечная, правда, как Бог, но в меру свою "вечная на небесах", где вы напрасно ищете самены времен: вы ее не найдете. Она поднялась над всей длительностью времен", над всем его круговоротом; там всегда "благо прильнуть к Богу". - "Да, она есть", - говорят они. Что же из того, о чем сердце мое "возопило к Богу моему", услышав внутри "голос хвалы" Его, что, утверждаете вы, здесь неправда? Существование бесформенной материи, совершенно неупорядоченной по отсутствию всякой формы? Но при отсутствии всякой упорядоченности не могло быть и смены времен. И, однако, это "почти ничто" (поскольку оно не было совсем "ничто") было, конечно, от Того, от Которого есть все, что есть, поскольку оно хоть как-то есть. "И этого", говорят они, "мы не отрицаем".
[XVI 23] Cum his enim uolo coram te aliquid conloqui, deus meus, qui haec omnia, quae intus in mente mea non tacet ueritas tua, uera esse concedunt. Nam qui haec negant, latrent quantum uolunt et obstrepant sibi: persuadere conabor, ut quiescant et uiam praebeant ad se uerbo tuo. Quod si noluerint et reppulerint me, obsecro, deus meus, ne tu sileas a me. Tu loquere in corde meo ueraciter; solus enim sic loqueris; et dimittam eos foris sufflantes in puluerem et excitantes terram in oculos suos et intrem in cubile meum et cantem tibi amatoria gemens inenarrabiles gemitus in peregrinatione mea et recordans Hierusalem extento in eam sursum corde, Hierusalem patriam meam, Hierusalem matrem meam, teque super eam regnatorem, inlustratorem, patrem, tutorem, maritum, castas et fortes delicias et solidum gaudium et omnia bona ineffabilia, simul omnia, quia unum summum et uerum bonum: et non auertar, donec in eius pacem, matris carissimae, ubi sunt primitiae spiritus mei, unde ista mihi certa sunt, conligas totum quod sum a dispersione et deformitate hac et conformes atque confirmes in aeternum, deus meus, misericordia mea. 23. Я хочу кое о чем побеседовать - перед Тобою, Господи, - с теми, которые признают истиной все то, о чем в душе моей, внутри, не умолчала Истина Твоя. Те же, кто ее отрицает, пусть себе лают, сколько хотят, оглушая себя самих. Я попытаюсь их убедить: пусть успокоятся и проложат дорогу слову Твоему к себе. Если же они этого не захотят и оттолкнут меня, молю Тебя, Боже мой, "не будь безмолвен вдали от меня". Говори по всей истине в сердце моем, - только Ты будешь так говорить, - я выгоню их вон: пусть вздымают пыль дыханием своим и засыпают ею глаза свои; да войду "в комнату мою" и воспою тебе песню любви, стеная "стенаниями неизреченными" в странствии моем. И вспоминая Иерусалим, вознесусь всем сердцем к тебе, Иерусалим, отечество мое, Иерусалим, матерь моя, и к Тебе, царящий в нем и его просвещающий, отец, хранитель, супруг, к его усладам чистым и крепким, к радости прочной, ко всем его несказанным благам, ко всем вместе, ибо Ты единое истинное и высочайшее благо. Да не отвращусь от Тебя, пока Ты не водворишь меня в покое ее, покое дорогой матери, где находятся начатки духа моего, откуда все мое достоверное знание; пока не соберешь меня, рассеянного, не преобразишь, безобразного, и не утвердишь в вечности. Боже мой, Милосердие мое.
Cum his autem, qui cuncta illa, quae uera sunt, falsa esse non dicunt honorantes et in culmine sequendae auctoritatis nobiscum constituentes illam per sanctum Moysen editam sanctam scripturam tuam, et tamen nobis aliquid contradicunt, ita loquor. Tu esto, deus noster, arbiter inter confessiones meas et contradictiones eorum. С теми же, кто не объявляет всех этих истин ложью, кто чтит святые книги Твои, написанные Моисеем, человеком святым, и вместе с нами ставит их выше всех авторитетов, которым надлежит следовать, но тем не менее кое в чем нам возражают, я побеседую так. Ты же, Боже наш, будь посредником между моим исповеданием и возражениями их.
[XVII 24] Dicunt enim: "Quamuis uera sint haec, non ea tamen duo Moyses intuebatur, cum reuelante spiritu diceret: In principio fecit deus caelum et terram. Non caeli nomine spiritalem uel intellectualem illam creaturam semper faciem dei contemplantem significauit nec terrae nomine informem materiam". Quid igitur? "Quod nos dicimus" inquiunt "hoc ille uir sensit, hoc uerbis istis elocutus est". Quid illud est? "Nomine" aiunt "caeli et terrae totum istum uisibilem mundum prius uniuersaliter et breuiter significare uoluit, ut postea digereret dierum enumeratione quasi articulatim uniuersa, quae sancto spiritui placuit sic enuntiare. Tales quippe homines erant rudis ille atque carnalis populus, cui loquebatur, ut eis opera dei non nisi sola uisibilia commendanda iudicaret". Terram uero inuisibilem et incompositam tenebrosamque abyssum, unde consequenter ostenditur per illos dies facta atque disposita esse cuncta ista uisibilia, quae nota sunt omnibus, non incongruenter informem istam materiam intellegendam esse consentiunt. 24. Они говорят: "это истина, но не То имел в виду Моисей, когда, по откровению Духа, говорил "в начале Бог создал небо и землю". Именем неба он обозначил не тот духовный, умный мир, всегда созерцающий лик Божий, а именем земли не бесформенную материю". - "А что?" - "То, что мы говорим, то самое разумел и этот великий муж, это и выразил в тех словах". - "Что же именно?" - "Именем земли и неба он хотел сначала обозначить, обобщенно и кратко, весь этот видимый мир, чтобы затем, при упоминании дней, распределить, как бы расчленяя по частям, все, о чем угодно было так возвестить Святому Духу. Люди, составлявшие тот грубый, плотский народ, с которым он разговаривал, были таковы, что, по его суждению, показать им можно было только видимые творения Божии". Они соглашаются, однако, что невидимую и неустроенную землю и темную бездну (последовательно показано, как из этого в те дни создано и устроено все видимое и общеизвестное) можно, не впадая в противоречия, считать именно бесформенной материей.
[25] Quid? Si dicat alius eandem informitatem confusionemque materiae caeli et terrae nomine prius insinuatam, quod ex ea mundus iste uisibilis cum omnibus naturis, quae in eo manifestissime apparent, qui caeli et terrae nomine saepe appellari solet, conditus atque perfectus est? 25. Что же? Кто-то скажет, что название земли и неба для этой самой бесформенной и хаотической материи было сначала подсказано тем, что этот видимый мир со всеми созданиями, получившими в нем вполне отчетливый облик, из нее сотворенный и доведенный до совершенства, обычно и называют "землей и небом"?
Quid? Si dicat et alius caelum et terram quidem inuisibilem uisibilemque naturam non indecenter appellatam ac per hoc uniuersam creaturam, quam fecit in sapientia, id est in principio, deus, huiuscemodi duobus uocabulis esse comprehensam; uerum tamen quia non de ipsa substantia dei, sed ex nihilo cuncta facta sunt, quia non sunt id ipsum, quod deus, et inest quaedam mutabilitas omnibus, siue maneant, sicut aeterna domus dei, siue mutentur, sicut anima hominis et corpus, communem omnium rerum inuisibilium uisibiliumque materiem adhuc informem, sed certe formabilem, unde fieret caelum et terra, id est inuisibilis atque uisibilis iam utraque formata creatura, his nominibus enuntiatam, quibus appellaretur terra inuisibilis et incomposita et tenebrae super abyssum, ea distinctione, ut terra inuisibilis et incomposita intellegatur materies corporalis ante qualitatem formae, tenebrae autem super abyssum spiritalis materies ante cohibitionem quasi fluentis immoderationis et ante inluminationem sapientiae? Дальше? Кто-то еще скажет, что земля и небо - подходящее название для видимой и невидимой природы, так как оно охватывает в этих двух словах все, что Бог сотворил Мудростью, т.е. Началом. Все, правда, сотворено не из самой Божественной субстанции, а из "ничего": творение не имеет самостоятельного существования, как Бог, и ему присуща некая изменчивость, пребывает ли оно, как вечная Божия обитель, или меняется, как душа и тело у человека. Общая для всего созданного, невидимого и видимого, материя, еще бесформенная, но способная принять форму, материя, из которой и будут созданы земля и небо, т.е. невидимые и видимые создания, уже принявшие форму, и обозначается этими названиями: "земля невидимая и неустроенная и тьма над бездной". Тут только та разница: под "землей невидимой и неустроенной" следует понимать материю телесную, еще не оформленную, а под "тьмой над бездной" - духовную материю до того, как был положен предел ее чрезмерной расплывчатости и она была озарена мудростью.
[26] Est adhuc quod dicat, si quis alius uelit, non scilicet iam perfectas atque formatas inuisibiles uisibilesque naturas caeli et terrae nomine significari, cum legitur: In principio fecit deus caelum et terram, sed ipsam adhuc informem inchoationem rerum formabilem creabilemque materiam his nominibus appellatam, quod in ea iam essent ista confusa, nondum qualitatibus formisque distincta, quae nunc iam digesta suis ordinibus uocantur caelum et terra, illa spiritalis, haec corporalis creatura. 26. Можно еще, пожалуй, при желании сказать, что "земля и небо" обозначают невидимую и видимую природы еще до получения ими совершенной формы. Когда читаем: "в начале Бог создал небо и землю", те этими словами называется еще бесформенный набросок мира, материя, способная принять форму и послужить материалом для творения: мир уже был в ней, но в состоянии хаотическом, без различия в качествах и формах: упорядоченный и стройный, он и называется небом и землей: первое - мир духовный, вторая - телесный.
[XVIII 27] Quibus omnibus auditis et consideratis nolo uerbis contendere; ad nihil enim utile est nisi ad subuersionem audientium. Ad aedificationem autem bona est lex, si quis ea legitime utatur, quia finis eius est caritas de corde puro et conscientia bona et fide non ficta; et noui magister noster in quibus duobus praeceptis totam legem prophetasque suspenderit. Quae mihi ardenter confitenti, deus meus, lumen oculorum meorum in occulto, quid mihi obest, cum diuersa in his uerbis intellegi possint, quae tamen uera sint? Quid, inquam, mihi obest, si aliud ego sensero, quam sensit alius eum sensisse, qui scripsit? Omnes quidem, qui legimus, nitimur hoc indagare atque comprehendere, quod uoluit ille quem legimus, et cum eum ueridicum credimus, nihil, quod falsum esse uel nouimus uel putamus, audemus eum existimare dixisse. Dum ergo quisque conatur id sentire in scripturis sanctis, quod in eis sensit ille qui scripsit, quid mali est, si hoc sentiat, quod tu, lux omnium ueridicarum mentium, ostendis uerum esse, etiamsi non hoc sensit ille, quem legit, cum et ille uerum nec tamen hoc senserit? 27. Выслушав все это и обдумав, я не хочу "спорить о словах; это не приносит никакой пользы, а только расстраивает слушающих". Для увещания существует "добрый закон, если кто законно им пользуется": "цель увещания есть любовь от чистого сердца и доброй совести и нелицемерной веры". Наш Учитель знал, к каким двум заповедям возвести весь закон и пророков. Я с жаром исповедую их. Боже мой, свет очей моих в темноте. Чем же тогда помешает мне то, что эти слова можно понимать по-разному? Истина их несомненна. Чем, говорю я, помешает мне, если я иначе пойму писавшего, чем поймет другой? Все мы, читающие, конечно силимся усвоить и уследить, что хотел сказать тот, кого мы читаем. Веря в его правдивость, мы не осмеливаемся думать, что он говорил заведомую ложь. И если каждый старается понять в Священном Писании мысли самого писавшего, то что плохого, если он увидит в них то, что Ты, Свет всех правдивых умов, показываешь ему как истину? Пусть даже тот, кого он читает, имел в виду иное. И он ведь понимал, в чем истина, хотя и понимал по-другому.
[XIX 28] Verum est enim, domine, fecisse te caelum et terram. Et uerum est esse principium sapientiam tuam, in qua fecisti omnia. Item uerum est, quod mundus iste uisibilis habet magnas partes suas caelum et terram breui complexione factarum omnium conditarumque naturarum. Et uerum est, quod omne mutabile insinuat notitiae nostrae quandam informitatem, qua formam capit uel qua mutatur et uertitur. Verum est nulla tempora perpeti quod ita cohaeret formae incommutabili, ut, quamuis sit mutabile, non mutetur. Verum est informitatem, quae prope nihil est, uices temporum habere non posse. Verum est, quod, unde fit aliquid, potest quodam genere locutionis habere iam nomen eius rei, quae inde fit: unde potuit uocari caelum et terra quaelibet informitas, unde factum est caelum et terra. Verum est omnium formatorum nihil esse informi uicinius quam terram et abyssum. Verum est, quod non solum creatum atque formatum sed etiam quidquid creabile atque formabile est tu fecisti, ex quo sunt omnia. Verum est omne, quod ex informi formatur, prius esse informe, deinde formatum. 28. Истинно, Господи, что Ты создал небо и землю. Истинно, что Начало есть Мудрость Твоя, которой "Ты сотворил все". Истинно также, что в этом видимом мире есть две больших части: небо и земля; этим кратким обозначением охватываются все созданные существа. Истинно, что все изменяющееся подсказывает нам мысль о чем-то бесформенном, что может принять форму, изменяться и становиться разным. Истинно, что не подвластно времени настолько слившееся с неизменяемой формой, что и будучи изменчиво, оно не изменяется. Истинно, что для бесформенного, которое почти "ничто", не может быть смены времен. Истинно, что вещество, из которого какой-то предмет делается, может в переносном смысле получить название по предмету, из него сделанному; поэтому и можно было назвать "небом в землей" любую бесформенную материю, из которой созданы небо и земля. Истинно, что из всего принявшего форму ближе всего к бесформенному земля и бездна. Истинно, что не только сотворенное и приобретшее форму, но все, что могло быть сотворено и могло принять форму, создал Ты, "от Которого все". Истинно, что все, получившее форму из бесформенного, было сначала бесформенным, а затем приобрело форму.
[XX 29] Ex his omnibus ueris, de quibus non dubitant, quorum interiori oculo talia uidere donasti et qui Moysen, famulum tuum, in spiritu ueritatis locutum esse immobiliter credunt, ex his ergo omnibus aliud sibi tollit qui dicit: In principio fecit deus caelum et terram, id est in uerbo suo sibi coaeterno fecit deus intellegibilem atque sensibilem uel spiritalem corporalemque creaturam; aliud qui dicit: In principio fecit deus caelum et terram, id est in uerbo suo sibi coaeterno fecit deus uniuersam istam molem corporei mundi huius cum omnibus quas continet manifestis notisque naturis; aliud qui dicit: In principio fecit deus caelum et terram, id est in uerbo suo sibi coaeterno fecit informem materiam creaturae spiritalis et corporalis; aliud qui dicit: In principio fecit deus caelum et terram, id est in uerbo suo sibi coaeterno fecit deus informem materiam creaturae corporalis, ubi confusum adhuc erat caelum et terra, quae nunc iam distincta atque formata in istius mundi mole sentimus; aliud qui dicit: In principio fecit deus caelum et terram, id est in ipso exordio faciendi atque operandi fecit deus informem materiam confuse habentem caelum et terram, unde formata nunc eminent et apparent cum omnibus, quae in eis sunt. 29. Из всех истин, в которых не сомневаются те, чьему внутреннему глазу Ты дал это видеть и кто непоколебимо верит, что Моисей, слуга Твой, говорил "в духе истины", - из всех этих истин один выбирает себе слова "в начале Бог создал небо и землю" и толкует их так: "Словом Своим, извечным, как Он Сам, Бог создал мир умопостигаемый и мир чувственный, т.е. духовный и телесный". Другой, говоря "в начале Бог создал небо и землю", понимает это иначе: "Словом Своим, извечным, как и Он Сам, Бог создал всю громаду этого телесного мира со всем, что мы на нем видим и знаем"; третий, говоря "в начале Бог создал небо и землю", понимает это еще иначе: "словом Своим, извечным, как и Он Сам, Бог создал бесформенную материю для мира духовного и телесного". Четвертый, говоря "в начале Бог создал небо и землю", понимает еще иначе: "словом Своим, извечным, как и Он Сам, Бог создал бесформенную материю для мира телесного, где еще в смешении находились и небо и земля, которые теперь, как мы видим, получили в громаде этого мира свое место и свою форму". Пятый, говоря "в начале Бог создал небо и землю", понимает это так: "в самом начале Своего дела Бог создал бесформенную материю, содержавшую небо и землю в смешении; получив форму они выдвинулись из нее и появились со всем, что на них".
[XXI 30] Item quod attinet ad intellectum uerborum sequentium, ex illis omnibus ueris aliud sibi tollit, qui dicit: Terra autem erat inuisibilis et incomposita, et tenebrae erant super abyssum, id est corporale illud, quod fecit deus, adhuc materies erat corporearum rerum informis, sine ordine, sine luce; aliud qui dicit: Terra autem erat inuisibilis et incomposita, et tenebrae erant super abyssum, id est hoc totum, quod caelum et terra appellatum est, adhuc informis et tenebrosa materies erat, unde fieret caelum corporeum et terra corporea cum omnibus quae in eis sunt corporeis sensibus nota; aliud qui dicit: Terra autem erat inuisibilis et incomposita, et tenebrae erant super abyssum, id est hoc totum, quod caelum et terra appellatum est, adhuc informis et tenebrosa materies erat, unde fieret caelum intellegibile -- quod alibi dicitur caelum caeli -- et terra, scilicet omnis natura corporea, sub quo nomine intellegatur etiam hoc caelum corporeum, id est unde fieret omnis inuisibilis uisibilisque creatura; aliud qui dicit: Terra autem erat inuisibilis et incomposita, et tenebrae erant super abyssum, non illam informitatem nomine caeli et terrae scriptura appellauit, sed iam erat, inquit, ipsa informitas, quam terram inuisibilem et incompositam tenebrosamque abyssum nominauit, de qua caelum et terram deum fecisse praedixerat, spiritalem scilicet corporalemque creaturam; aliud qui dicit: Terra autem erat inuisibilis et incomposita, et tenebrae erant super abyssum, id est informitas quaedam iam materies erat, unde caelum et terram deum fecisse scriptura praedixit, totam scilicet corpoream mundi molem in duas maximas partes superiorem atque inferiorem distributam cum omnibus quae in eis sunt usitatis notisque creaturis. 30. То же самое относится и к пониманию следующих слов: "земля же была невидима и неустроена, и тьма была над бездной". Из всех верных толкований один выбирает себе такое: "то телесное, что создал Бог, было еще бесформенной материей для существ телесных, беспорядочной и не освещенной". Другой: "земля же была невидима и неустроена, и тьма была над бездной" - это значит: все, что называется небом и землей, было еще бесформенной и темной материей, из которой и созданы наше небо и наша земля со всем, что на них познается телесными чувствами". Третий: "земля была невидима и неустроена, и тьма была над бездной", это значит: все, что было названо небом и землей, было еще бесформенной и темной материей, из которой возникли умопостигаемое небо - в другом месте оно называется "небом небес" - и земля, т.е. все телесное, включая сюда и это наше земное небо; иначе говоря, имеется в виду материя, из которой возник весь видимый и невидимый мир. Еще толкование: "земля была невидима и неустроена, и тьма была над ней". Писание назвало именем неба и земли вовсе не эту бесформенную материю; "землей невидимой и неустроенной и темной бездной" именует оно то бесформенное, уже существовавшее, из чего, как сказано в Писании раньше, бог создал небо и землю, т. е. миры духовный и телесный. Есть и другое толкование: "земля была невидима и неустроена, и тьма была над бездной", т.е. нечто бесформенное было уже материей, из которой Бог, как сказано раньше в Писании, создал небо и землю, т.е. всю телесную мировую массу, разделенную на две огромные части, верхнюю и нижнюю, со всем, что на них создано, известно и привычно.
[XXII 31] Cum enim duabus istis extremis sententiis resistere quisquam ita temptauerit: "Si non uultis hanc informitatem materiae caeli et terrae nomine appellatam uideri, erat ergo aliquid, quod non fecerat deus, unde caelum et terram faceret; neque enim scriptura narrauit, quod istam materiem deus fecerit, nisi intellegamus eam caeli et terrae aut solius terrae uocabulo significatam, cum diceretur: In principio fecit deus caelum et terram, ut id, quod sequitur: Terra autem erat inuisibilis et incomposita, quamuis informem materiam sic placuerit appellare, non tamen intellegamus nisi eam, quam fecit deus in eo, quod praescriptum est: fecit caelum et terram," respondebunt adsertores duarum istarum sententiarum, quas extremas posuimus, aut illius aut illius, cum haec audierint, et dicent: "Informem quidem istam materiam non negamus a deo factam, deo, a quo sunt omnia bona ualde, quia, sicut dicimus amplius bonum esse quod creatum atque formatum est, ita fatemur minus bonum esse quod factum est creabile atque formabile, sed tamen bonum: non autem commemorasse scripturam, quod hanc informitatem fecerit deus, sicut alia multa non commemorauit, ut Cherubim et Seraphim, et quae apostolus distincte ait, Sedes. Dominationes, Principatus, Potestates, quae tamen omnia deum fecisse manifestum est. Aut si eo, quod dictum est: fecit caelum et terram. comprehensa sunt omnia, quid de aquis dicimus, super quas ferebatur spiritus dei? Si enim terra nominata simul intelleguntur, quomodo iam terrae nomine materies informis accipitur, quando tam speciosas aquas uidemus? Aut si ita accipitur, cur ex eadem informitate scriptum est factum firmamentum et uocatum caelum neque scriptum est factas esse aquas? Non enim adhuc informes sunt et inuisae, quas ita decora specie fluere cernimus. Aut si tunc acceperunt istam speciem, cum dixit deus: Congregetur aqua, quae est sub firmamento, ut congregatio sit ipsa formatio, quid respondebitur de aquis, quae super firmamentum sunt, quia neque informes tam honorabilem sedem accipere meruissent nec scriptum est, qua uoce formatae sint? 31. На два последних мнения кто-нибудь попытался бы, пожалуй, возразить так: "если вы не желаете называть эту бесформенную материю "небом и землей", то, значит, было нечто, чего Бог не создал, чтобы из этого создать небо и землю. Писание ведь не рассказывает о создании Богом этой материи, но мы можем думать, что когда сказано, было: "в начале Бог, роздал небо и землю", то словами "небо и земля" или одним словом "земля" именно она и была обозначена, и хотя в словах следующих "земля была невидима и неустроена" Писанию и было угодно назвать так бесформенную материю, но под ней можно понимать только ту, которую создал Бог; о ней и написано выше: "создал небо и землю". Защитники тех двух мнений, которые я привел последними, или либо одного, либо другого, услышав это, ответят так: "мы не отрицаем, что эта бесформенная материя создана Богом, Богом, от Которого "все очень хорошо", но скажем, что значительно лучше созданное в определенной форме, и признаем менее хорошим, хотя и хорошим, то, в чем только заложена способность принять определенную форму. Писание не упомянуло, что Бог создал эту бесформенную материю, как не упомянуло и многого другого, например, херувимов, серафимов и всех тех, кого раздельно называет апостол: "престолы, господства, начальства, власти": они все, несомненно, созданы Богом. Если слова "создал небо и землю" охватывают все созданное, то что сказать о водах, "над которыми носился Дух Божий"? Если же под словом "земля" разумеются и воды, то как принять название "земля" для бесформенной материи, когда мы видим, как прекрасны воды? А если это принять, то почему написано, что из этой самой бесформенной материи создана твердь и названа небом, но ничего не написано о создании вод? Они ведь не бесформенны и не скрыты от взора; мы видим, как прекрасны они в своем течении. Если же получили они эту красоту, когда Бог сказал: "да соберется вода, которая под твердью", и в этом собирании они и обрели форму, то что ответить о водах, находящихся над твердью? бесформенные, они не заслужили бы столь почетного места, но какое слово дало им форму, об этом не написано.
Unde si aliquid Genesis tacuit deum fecisse, quod tamen deum fecisse nec sana fides nec certus ambigit intellectus, nec ideo ulla sobria doctrina dicere audebit istas aquas coaeternas deo, quia in libro Geneseos commemoratas quidem audimus, ubi autem factae sint, non inuenimus, cur non informem quoque illam materiam, quam scriptura haec terram inuisibilem et incompositam tenebrosamque abyssum appellat, docente ueritate intellegamus ex deo factam esse de nihilo ideoque illi non esse coaeternam, quamuis ubi facta sit omiserit enuntiare ista narratio?" Поэтому, если Бытие и молчит о некоторых творениях Божиих (а то, что они сотворены Богом, не станет оспаривать ни правая вера, ни твердый разум), то ни одно здравое учение не осмелится сказать, что эти воды извечны, как Бог, на том основании, что они упомянуты в книге Бытия, но мы не найдем указания, когда они сотворены. Почему же эту бесформенную материю, которую Писание называет "землей невидимой и неустроенной и мрачной бездной", не считать нам, как тому учит истина, созданной Богом из "ничего", и поэтому не извечной, как Он, хотя в этом рассказе и пропущено сообщение о времени ее сотворения?"
[XXIII 32] His ergo auditis atque perspectis pro captu infirmitatis meae, quam tibi confiteor scienti deo meo, duo uideo dissensionum genera oboriri posse, cum aliquid a nuntiis ueracibus per signa enuntiatur, unum, si de ueritate rerum, alterum, si de ipsius qui enuntiat uoluntate dissensio est. Aliter enim quaerimus de creaturae conditione, quid uerum sit, aliter autem quid in his uerbis Moyses, egregius domesticus fidei tuae, intellegere lectorem auditoremque uoluerit. 32. Выслушав эти возражения и вдумавшись в них, насколько хватает моих слабых сил (в этой слабости я исповедуюсь Тебе, Господи, хотя Ты ее и знаешь), я вижу следующее: так как некоторые вести сообщаются правдивыми вестниками с помощью символов, то тут могут возникнуть разногласия двоякого характера: во-первых, относительно истины рассказа; во-вторых, бывает разногласие о том, что хотел сообщить сам вестник. Одно - доискиваться, что истинно в рассказе о сотворении мира, и другое - какого понимания этих слову слушателей и читателей хотел Моисей, этот замечательный слуга веры Твоей.
In illo primo genere discedant a me omnes, qui ea, quae falsa sunt, se scire arbitrantur. In hoc item altero discedant a me omnes, qui ea quae falsa sunt Moysen dixisse arbitrantur. Coniungar autem illis, domine, in te et delecter cum eis in te, qui ueritate tua pascuntur in latitudine caritatis, et accedamus simul ad uerba libri tui et quaeramus in eis uoluntatem tuam per uoluntatem famuli tui, cuius calamo dispensasti ea. Что касается сомнений первого рода, то прочь от меня все, кто принимает ложь за истинное знание. Что касается сомнений второго рода, то прочь от меня все, кто думает, что Моисей говорил ложь. Я хочу быть в Тебе, Господи, вместе с теми, кто питается истиной Твоей в полноте любви, и вместе с ними радоваться в Тебе. Да приступим вместе к словам книги Твоей и будем искать в них намерение Твое через намерение слуги Твоего, перу которого поручил Ты сообщить эти слова.
[XXIV 33] Sed quis nostrum sic inuenit eam inter tam multa uera, quae in illis uerbis aliter atque aliter intellectis occurrunt quaerentibus, ut tam fidenter dicat hoc sensisse Moysen atque hoc in illa narratione uoluisse intellegi, quam fidenter dicit hoc uerum esse, sive ille hoc senserit sive aliud? 33. Но кто же из нас обнаружит именно это намерение среди стольких истин, допускающих, однако, разное толкование? Кто с такой же уверенностью скажет: "Вот что думал Моисей, и он хочет, чтобы в таком смысле и поняли этот рассказ...", с какой уверенностью говорит, "рассказ этот правдив, все равно, так ли думал Моисей или иначе?"
Ecce enim, deus meus, ego seruus tuus, qui uoui tibi sacrificium confessionis in his litteris et oro, ut ex misericordia tua reddam tibi uota mea, ecce ego quam fidenter dico in tuo uerbo incommutabili omnia te fecisse, inuisibilia et uisibilia, numquid tam fidenter dico non aliud quam hoc attendisse Moysen, cum scriberet: In principio fecit deus caelum et terram, quia non, sicut in tua ueritate hoc certum uideo, ita in eius mente uideo id eum cogitasse, cum haec scriberet? Вот, Господи, "я раб Твой"; я принес Тебе в жертву эту исповедь мою и прошу по милосердию Твоему "исполнить обеты мои"; могу ли я с такой же уверенностью, как говорю, что словом Своим, не знающим изменения, создал ты все, видимое и невидимое, сказать, что ничего иного не имел в виду Моисей, когда писал: "в начале Бог создал небо и землю"? И если я вижу в свете истины Твоей верность этого, то так ли вижу я и в его уме мысли, с которыми он это писал?
Potuit enim cogitare in ipso faciendi exordio, cum diceret: in principio; potuit et caelum et terram hoc loco nullam iam formatam perfectamque naturam siue spiritalem siue corporalem, sed utramque inchoatam et adhuc informem velle intellegi. Video quippe uere potuisse dici, quidquid horum diceretur, sed quid horum in his verbis ille cogitauerit, non ita uideo, quamuis siue aliquid horum siue quid aliud, quod a me commemoratum non est, tantus uir ille mente conspexerit, cum haec verba promeret, verum eum uidisse apteque id enuntiauisse non dubitem. Он мог, сказав "в начале", думать: "в самом начале творения"; мог хотеть, чтобы "земля и небо" были поняты в этом месте не как природа, и духовная и телесная, уже получившая форму и завершение, а как некое еще бесформенное начало той и другой. Я вижу, что оба эти толкования могут быть верными, но что именно имел в виду Моисей, когда писал эти слова, я не вижу с той же ясностью. Для меня несомненно одно: такое ли толкование или какое другое, мною не усмотренное, представлялось уму этого великого человека, когда он произносил эти слова, но он видел истину и возвестил ее подобающим образом.
[XXV 34] Nemo iam mihi molestus sit dicendo mihi: "Non hoc sensit Moyses, quod tu dicis, sed hoc sensit, quod ego dico". Si enim mihi diceret: "Vnde scis hoc sensisse Moysen, quod de his uerbis eius eloqueris?" aequo animo ferre deberem et responderem fortasse, quae superius respondi uel aliquanto uberius, si esset durior. Cum uero dicit: "Non hoc ille sensit, quod tu dicis, sed quod ego dico", neque tamen negat, quod uterque nostrum dicit, utrumque uerum esse, o uita pauperum, deus meus, in cuius sinu non est contradictio, plue mihi mitigationes in cor, ut patienter tales feram, qui non mihi hoc dicunt, quia diuini sunt et in corde famuli tui uiderunt quod dicunt, sed quia superbi sunt nec nouerunt Moysi sententiam, sed amant suam, non quia uera est, sed quia sua est. Alioquin et aliam ueram pariter amarent, sicut ego amo quod dicunt, quando uerum dicunt, non quia ipsorum est, sed quia uerum est: et ideo iam nec ipsorum est, quia uerum est. Si autem ideo ament illud, quia uerum est, iam et ipsorum est et meum est, quoniam in commune omnium est ueritatis amatorum. 34. Пусть же никто не надоедает мне, говоря: "Моисей думал не так, как ты говоришь; он думал так, как я говорю". Если бы мне сказали: "откуда ты знаешь, что Моисей думал именно так, как ты толкуешь его слова?", то я бы обязан был спокойно это выслушать; я бы ответил, может быть, так же, как ответил выше, и даже несколько пространнее, если бы собеседник сдался не сразу. Но когда мне говорят: "он думал не так, как ты говоришь, а как я говорю", признавая при этом, что и мои слова правильны - о Жизнь бедных, Боже мой, в чьем лоне нет противоречий, пролей дождем в мое сердце кротость, чтобы терпеливо переносить мне таких людей. Они говорят со мной так не потому, что вдохновлены свыше и увидели в сердце слуги Твоего то, что говорят, а потому, что они гордецы; они не знают мысли Моисея, они любят свою собственную и не потому, что она истинна, а потому, что она их собственная. Иначе они бы в равной степени любили и чужую, истинную мысль, как я люблю слова их, когда они говорят истину, - люблю не потому, что это их слова, а потому, что это истина, а раз это истина, то она уже не их собственность. Если бы они любили слова свои, потому что в них истина, слова эти стали бы достоянием их и моим, ибо истиной сообща владеют все, кто любит истину.
Illud autem, quod contendunt non hoc sensisse Moysen, quod ego dico, sed quod ipsi dicunt, nolo, non amo, quia etsi ita est, tamen ista temeritas non scientiae, sed audaciae est, nec visus, sed typhus eam peperit. Ideoque, domine, tremenda sunt iudicia tua, quoniam ueritas tua nec mea est nec illius aut illius, sed omnium nostrum, quos ad eius communionem publice vocas, terribiliter admonens nos, ut eam nolimus habere priuatam, ne priuemur ea. Nam quisquis id, quod tu omnibus ad fruendum proponis, sibi proprie uindicat et suum uult esse quod omnium est, a communi propellitur ad sua, hoc est a ueritate ad mendacium. Qui enim loquitur mendacium, de suo loquitur. Их же утверждение, что Моисей думал не так, как я говорю, а как они говорят, я отвергаю, оно мне противно, даже если это и так: эта смелость не от знания, а от дерзости; его породило не видение, а спесь. Потому, Господи, и надлежит трепетать пред судом Твоим: истина Твоя принадлежит не мне или еще кому-то, а всем вам, кого Ты призываешь к открытому общению в ней. И грозно предупреждение Твое: не держать ее, как собственность, чтобы не лишиться ее. Всякий требующий только себе то, что Тобою предложено всем, желающий сделать своим то, что принадлежит всем, бывает отогнан от общего достояния к своему, т.е. от истины ко лжи, ибо кто "говорит ложь, говорит свое".
[35] Attende, iudex optime, deus, ipsa ueritas, attende, quid dicam contradictori huic, attende; coram te enim dico et coram fratribus meis, qui legitime utuntur lege usque ad finem caritatis; attende et vide, quid ei dicam, si placet tibi. 35. Прислушайся, самый добрый Судья, Боже, сама Истина, прислушайся, что я скажу этому спорщику, прислушайся; я говорю ведь пред Тобой и перед братьями моими, которые "законно пользуются законом", завершая его в любви. Прислушайся и посмотри, угодно ли Тебе, что я ему скажу.
Hanc enim vocem huic refero fraternam et pacificam: si ambo uidemus uerum esse quod dicis et ambo uidemus uerum esse quod dico, ubi, quaeso, id uidemus? Nec ego utique in te nec tu in me, sed ambo in ipsa quae supra mentes nostras est incommutabili ueritate. Cum ergo de ipsa domini dei nostri luce non contendamus, cur de proximi cogitatione contendimus, quam sic uidere non possumus, ut uidetur incommutabilis ueritas, quando, si ipse Moyses apparuisset nobis atque dixisset: "Hoc cogitaui", nec sic eam uideremus, sed crederemus? Non itaque supra quam scriptum est unus pro altero infletur aduersus alterum. Diligamus dominum deum nostrum ex toto corde, ex tota anima, ex tota mente nostra et proximum nostrum sicut nosmet ipsos. Propter quae duo praecepta caritatis sensisse Moysen, quidquid in illis libris sensit, nisi crediderimus, mendacem faciemus dominum, cum de animo conserui aliter quam ille docuit opinamur. Iam uide, quam stultum sit in tanta copia uerissimarum sententiarum, quae de illis uerbis erui possunt, temere affirmare, quam earum Moyses potissimum senserit, et perniciosis contentionibus ipsam offendere caritatem, propter quam dixit omnia, cuius dicta conamur exponere. Я обращу к нему слово братское и мирное: "если мы оба видим, что то, что ты говоришь, истина, и оба видим, что то, что я говорю - истина, то где, скажи, пожалуйста, мы ее видим? Разумеется, ни я в тебе, ни ты во мне, но оба в той неизменной Истине, которая выше нашего разума. Если мы не спорим об этом свете, исходящем от Господа Бога нашего, зачем спорить нам о мыслях ближнего, если мы не можем видеть их так, как видим неизменную истину. Если бы сам Моисей явился нам и сказал: "вот что я думал", то ведь мы не увидели бы его мысли, а поверили бы ему. Поэтому "не сверх того, что написано, и не надо одному превозноситься перед другим". Возлюбим "Господа Бога нашего всем сердцем, всей душой и всем разумением нашим и ближнего нашего, как самого себя". Ради этих двух заповедей любви Моисей передумал все передуманное им в этих книгах. Если мы ему не поверим, то мы сделаем лжецом Господа, предположив у раба Его намерения иные, чем те, в которых наставил его Господь. Посмотри же, как глупо при таком обилии бесспорно истинных мыслей, которые можно извлечь из этих писаний, безрассудно утверждать, что именно было главной мыслью Моисея, и опасными спорами оскорблять самое любовь, во имя которой все сказано тем, чьи слова мы пытаемся объяснить!
[XXVI 36] Et tamen ego, deus meus, celsitudo humilitatis meae et requies laboris mei, qui audis confessiones meas et dimittis peccata mea, quoniam tu mihi praecipis, ut diligam proximum meum sicut me ipsum, non possum minus credere de Moyse fidelissimo famulo tuo, quam mihi optarem ac desiderarem abs te dari muneris, si tempore illo natus essem quo ille eoque loci me constituisses, ut per seruitutem cordis ac linguae meae litterae illae dispensarentur, quae tanto post essent omnibus gentibus profuturae et per uniuersum orbem tanto auctoritatis culmine omnium falsarum superbarumque doctrinarum uerba superaturae. Vellem quippe, si tunc ego essem Moyses -- ex eadem namque massa omnes uenimus; et quid est homo, nisi quia memor es eius? -- uellem ergo, si tunc ego essem quod ille et mihi abs te Geneseos liber scribendus adiungeretur, talem mihi eloquendi facultatem dari et eum texendi sermonis modum, ut neque illi, qui nondum queunt intellegere quemadmodum creat deus, tamquam excedentia uires suas dicta recusarent et illi, qui hoc iam possunt, in quamlibet ueram sententiam cogitando uenissent, eam non praetermissam in paucis uerbis tui famuli reperirent, et si alius aliam uidisset in luce ueritatis, nec ipsa in eisdem uerbis intellegenda deesset. 36. И однако, Боже мой, Ты, который поднимаешь меня; смиренного, даешь отдых труждающемуся, Ты, Который слушаешь исповедь мою и отпускаешь грехи мои, Ты велишь ведь мне любить ближнего, как самого себя. Поэтому я не могу поверить, чтобы Моисей, вернейший слуга Твой, получил от Тебя дар меньший, чем просил бы и хотел получить я, если бы родился в его время, и Ты поставил бы меня на это же место: в служении сердцем и словом дать людям эти книги, на пользу всем народам, на столько веков, на преодоление в целом мире всех лживых и гордых учений высотой своего авторитета. Я хотел бы, будь я тогда Моисеем - все мы "из того же вещества", и "что такое человек, если Ты не вспомнишь его" - будь я тогда тем же, что он, и поручи Ты мне написать книгу Бытия, я хотел бы получить от Тебя такую силу слова и такое умение ткать речи, чтобы и те, кто еще не в силах понять, каким образом творит Бог, не могли бы отвергнуть слов моих, ссылаясь на то, что они превосходят их разумение; те же, кто это уже могут, находили бы в кратких словах слуги Твоего любую верную мысль, до которой они дошли собственным размышлением. А если бы кто увидел в свете истины и другую мысль, то и ее можно было бы усмотреть в этих словах.
[XXVII 37] Sicut enim fons in paruo loco uberior est pluribusque riuis in ampliora spatia fluxum ministrat quam quilibet eorum riuorum, qui per multa locorum ab eodem fonte deducitur, ita narratio dispensatoris tui sermocinaturis pluribus profutura paruo sermonis modulo scatet fluenta liquidae ueritatis, unde sibi quisque uerum, quod de his rebus potest, hic illud, ille illud, per longiores loquellarum anfractus trahat. 37. Как источник обильнее водой в маленькой котловинке своей и множеством ручьев орошает пространство более широкое, чем любой из этих ручьев, который, выйдя из этого источника, проходит по многим местам, так и рассказ возвещающего слова Твои, который послужит многим говорунам, струит узенькой струйкой потоки чистой истины, откуда каждый в меру своих сил извлекает один одну истину, другой другую, чтобы затем влачить ее по долгим словесным извивам.
Alii enim cum haec verba legunt uel audiunt, cogitant deum quasi hominem aut quasi aliquam mole immensa praeditam potestatem nouo quodam et repentino placito extra se ipsam tamquam locis distantibus fecisse caelum et terram, duo magna corpora supra et infra, quibus omnia continerentur. Et cum audiunt: Dixit deus: fiat illud, et factum est illud, cogitant verba coepta et finita, sonantia temporibus atque transeuntia, post quorum transitum statim existere quod iussum est ut existeret, et si quid forte aliud hoc modo ex familiaritate carnis opinantur. Одни, читая или слушая эти слова, представляют себе Бога как бы человеком или хотя бы неким громадным телом, которое наделено неограниченной силой; по неожиданному и внезапному решению Он создал вне себя, как бы на расстоянии, небо и землю, два больпщх тела, одно вверху, другое внизу, где все и находится. Когда они слышат: "Бог сказал: да будет это, и стало так", то они думают о словах, имевших начало и конец, прозвучавших во времени и умолкнувших; они умолкли, и возникло все, чему повелено было возникнуть. Таковы и другие, подобные же мнения, подсказанные привычкой к телесному.
In quibus adhuc parvulis animalibus, dum isto humillimo genere verborum tamquam materno sinu eorum gestatur infirmitas, salubriter aedificatur fides, qua certum habeant et teneant deum fecisse omnes naturas, quas eorum sensus mirabili uarietate circumspicit. Quorum si quispiam quasi uilitatem dictorum aspernatus extra nutritorias cunas superba imbecillitate se extenderit, heu! cadet miser et, domine deus, miserere, ne implumem pullum conculcent qui transeunt uiam, et mitte angelum tuum, qui eum reponat in nido, ut uiuat, donec uolet. Совсем еще маленькие дети, они в своей слабости успокаиваются на этих самых простых понятиях, как на материнской груди, у них, однако, построено здание здравой веры: они твердо стоят на том, что Бог создал всю природу, во всем ее удивительном разнообразии, которое воспринимают они своими чувствами. Если же кто из них, исполнившись презрения к этим будто бы дешевым мыслям, высунется в своей глупой гордости из уютной колыбели, увы! несчастный падает, и, Господи Боже, сжалься! не дай прохожим растоптать неоперившегося птенца, пошли ангела Твоего, чтобы он положил его обратно в гнездо: пусть живет там, пока не научится летать!
[XXVIII 38] Alii uero, quibus haec uerba non iam nidus, sed opaca frutecta sunt, uident in eis latentes fructus et uolitant laetantes et garriunt scrutantes et carpunt eos. Vident enim, cum haec uerba legunt uel audiunt tua, deus aeterne, stabili permansione cuncta praeterita et futura tempora superari nec tamen quidquam esse temporalis creaturae, quod tu non feceris, cuius uoluntas, quia id est quod tu, nullo modo mutata uel quae antea non fuisset, exorta uoluntate fecisti omnia, non de te similitudinem tuam formam omnium, sed de nihilo dissimilitudinem informem, quae formaretur per similitudinem tuam recurrens in te unum pro captu ordinato, quantum cuique rerum in suo genere datum est, et fierent omnia bona ualde, siue maneant circa te, siue gradatim remotiore distantia per tempora et locos pulchras uariationes faciant aut patiantur. Vident haec et gaudent in luce ueritatis tuae, quantulum hic ualent. 38. Другие, для которых эти слова уже не гнездо, а тенистый сад, видят скрытые в нем плоды и, радостно летая, щебечут, ищут их и клюют. Читая или слушая слова эти, они видят, что в недвижимом и вечном бытии Божием преодолены прошедшее и будущее, но что нет ни одного временного существа, Тобою не созданного; что воля Твоя, т.е. Ты, не знает перемены, и Ты создал все по внезапно возникшему, новому желанию. Ты не создал из себя подобие Свое, как образец для всего, но создал из "ничего" бесформенную материю, с Тобой несходную, которая, однако, может приобрести форму, уподобляясь Тебе и возвращаясь к Тебе, Единому, насколько это возможно в меру тех способностей, которые определены каждому в ряду однородных созданий. И все "очень хорошо" - и то, что пребывает вокруг Тебя, и то, что, постепенно удаляясь от Тебя, становится во времени и пространстве участником в прекрасном разнообразии мира. Они видят это и радуются в свете истины Твоей, насколько это в их силах.
[39] Et alius eorum intendit in id, quod dictum est: In principio fecit deus, et resipiscit sapientiam principium, quia et loquitur ipsa nobis. Alius itidem intendit in eadem uerba et principium intellegit exordium rerum conditarum et sic accipit: In principio fecit, ac si diceretur: primo fecit. 39. Кто-нибудь из них остановит свое внимание на словах: "в начале Бог сотворил" и сочтет "началом" мудрость, "потому что она сама говорит нам". Другой тоже остановит свое внимание на этих же словах и поймет "начало" как начальное возникновение сотворенного; как "во-первых создал".
Atque in eis, qui intellegunt in principio, quod in sapientia fecisti caelum et terram, alius eorum ipsum caelum et terram, creabilem materiam caeli et terrae, sic esse credit cognominatam, alius iam formatas distinctasque naturas, alius unam formatam eandemque spiritalem caeli nomine, aliam informem corporalis materiae terrae nomine. Qui autem intellegunt in nominibus caeli et terrae adhuc informem materiam, de qua formaretur caelum et terra, nec ipsi uno modo id intellegunt, sed alius, unde consummaretur intellegibilis sensibilisque creatura, alius tantum, unde sensibilis moles ista corporea sinu grandi continens perspicuas promptasque naturas. Nec illi uno modo, qui iam dispositas digestasque creaturas caelum et terram uocari hoc loco credunt, sed alius inuisibilem atque uisibilem, alius solam uisibilem, in qua luminosum caelum suspicimus et terram caliginosam quaeque in eis sunt. Среди тех, кто понимает "начало" как мудрость, которой "Ты сотворил небо и землю", один сочтет, что "небо и земля" означают материю, из которой можно было создать небо и землю и которая получила одно имя с ними; другой - что это уже создания, получившие разную форму; третий - что под "небом" разумеется материя, имевшая форму и духовная, а под "землей" - бесформенная масса телесной материи. Те, кто думает, что "небо и земля" означают еще бесформенную материю, из которой потом образуются небо и земля, и об этом думают неодинаково: по мнению одного, она послужила для создания существ, разумных и чувствующих; по мнению другого - только для этой телесной чувствующей массы, содержащей в своем огромном лоне видимые, воспринимаемые существа. Разно думают и те, кто верит, что "небом и землей" назван мир, уже вполне устроенный и упорядоченный: они разумеют и видимый и невидимый, другие - только видимый: светлое небо и темную землю со всем, что на них.
[XXIX 40] At ille, qui non aliter accipit: In principio fecit, quam si diceretur: primo fecit, non habet quomodo ueraciter intellegat caelum et terram, nisi materiam caeli et terrae intellegat, uidelicet uniuersae, id est intellegibilis corporalisque creaturae. Si enim iam formatam uelit uniuersam, recte ab eo quaeri poterit, si hoc primo fecit deus, quid fecerit deinceps, et post uniuersitatem non inueniet ac per hoc audiet inuitus: "Quomodo illud primo, si postea nihil?" 40. Тот же, кто "в начале сотворил" понимает только в смысле "во-первых сотворил", никак не сможет правильно понять, что такое "небо и земля", если только он не понимает под этими словами материю для неба и земли, т.е. для всего разумного и телесного мира. Если же он считает эти слова обозначением мира, уже принявшего форму, то правильно было бы его спросить, "если Бог сделал это во-первых, что он делал во-вторых?". А так как вселенная уже сотворена, он не найдется, что ответить, и услышит неприятный для себя вопрос: "а каким же образом во-первых, если ничего нет во-вторых?"
cum vero dicit primo informem, deinde formatam, non est absurdus, si modo est idoneus discernere, quid praecedat aeternitate, quid tempore, quid electione, quid origine: aeternitate, sicut deus omnia; tempore, sicut flos fructum; electione, sicut fructus florem; origine, sicut sonus cantum. Если же он скажет, что во-первых создана была материя бесформенная, которая уже потом приняла форму, то это ответ толковый, если только говорящий в состоянии разобраться, чему принадлежит первенство по вечности, по времени, по выбору, по происхождению. По вечности: Бог, например, над всем; по времени: цветок, например, раньше плода; по выбору: плод, например, лучше цветка; по происхождению: звук раньше пения.
In his quattuor primum et ultimum, quae commemoraui, difficillime intelleguntur, duo media facillime. Namque rara uisio est et nimis ardua conspicere, domine, aeternitatem tuam incommutabiliter mutabilia facientem ac per hoc priorem. Quis deinde sic acutum cernat animo, ut sine labore magno dinoscere ualeat, quomodo sit prior sonus quam cantus, ideo quia cantus est formatus sonus et esse utique aliquid non formatum potest, formari autem quod non est non potest? Sic est prior materies quam id, quod ex ea fit, non ideo prior, quia ipsa efficit, cum potius fiat, nec prior interuallo temporis. Neque enim priore tempore sonos edimus informes sine cantu et eos posteriore tempore in formam cantici coaptamus aut fingimus, sicut ligna, quibus arca, uel argentum, quo uasculum fabricatur; tales quippe materiae tempore etiam praecedunt formas rerum, quae fiunt ex eis. At in cantu non ita est. Cum enim cantatur, auditur sonus eius, non prius informiter sonat et deinde formatur in cantum. Quod enim primo utcumque sonuerit, praeterit, nec ex eo quidquam reperies, quod resumptum arte componas: et ideo cantus in sono suo uertitur, qui sonus eius materies eius est. Idem quippe formatur, ut cantus sit. Et ideo, sicut dicebam, prior materies sonandi quam forma cantandi: non per faciendi potentiam prior; neque enim sonus est cantandi artifex, sed cantanti animae subiacet ex corpore, de quo cantum faciat; nec tempore prior: simul enim cum cantu editur; nec prior electione: non enim potior sonus quam cantus, quandoquidem cantus est non tantum sonus uerum etiam speciosus sonus. Sed prior est origine, quia non cantus formatur, ut sonus sit, sed sonus formatur, ut cantus sit. Из упомянутых мною четырех видов первенства очень трудно понять первый и последний; два средних очень легко. Редко и очень трудно дается видение и созерцание Твоей вечности, Господи, творящей в неизменности своей изменяющееся и поэтому имеющей первенство. Кто обладает умом настолько острым, чтобы без большого труда понять, каким образом звук первенствует над пением? Пение есть ведь оформленный звук; существовать без формы что-то, конечно, может, но как может принять форму то, чего нет? Материи принадлежит первенство только относительно того, что из нее возникло; она первенствующая не потому, что она "делает"; она ведь сама "сделана", и не имеет первенства во времени. И мы не начинаем во времени бесформенных звуков, которые не являются пением, и которые мы потом уже приспособляем к песенной форме или отделываем, как дерево для сундука или серебро для посуды. Такой материал даже по времени раньше вещей, из него сделанных. Но ведь с пением не так. Когда поют и мы слышим звук, то он не звучит сначала бесформенно, а затем уже в пении получает форму. И как бы он ни прозвучал, но он исчез, и ты ничего тут не найдешь, что можно было бы вернуть и превратить в стройное пение. Пение все в звуках: звуки - это его материя, которой придают форму, чтобы она стала пением. Поэтому, как я и говорил, звук, т.е. материя, имеет первенство над пением, звуком уже оформленным, но первенство не по способности "делать". Звук не создает пения; издаваемый телесным органом, он подчиняется душе певца, дабы стать песней. Нет у него первенства и во времени: звук и пение одновременны. Нет и по выбору: звук не лучше пения, поскольку пение есть не только звук, но еще и, красивый звук. Он первенствующий происхождением: не пение приобретает форму, чтобы стать звуком, но звук приобретает форму, чтобы стать пением.
Hoc exemplo qui potest intellegat materiam rerum primo factam et appellatam caelum et terram, quia inde facta sunt caelum et terra, nec tempore primo factam, quia formae rerum exerunt tempora, illa autem erat informis iamque in temporibus simul animaduertitur, nec tamen de illa narrari aliquid potest, nisi uelut tempore prior sit, cum pendatur extremior, quia profecto meliora sunt formata quam informia, et praecedatur aeternitate creatoris, ut esset de nihilo, unde aliquid fieret. Из этого примера пусть, кто может, поймет, что материя, созданная "во-первых" и названная небом и землей, потому что небо и земля из нее созданы, создана "во-первых" не по времени, потому что время появляется, когда все уже облечено в форму, а материя эта была бесформенной, и видишь ее уже во времени и вместе с ним. И о ней ничего нельзя сказать, кроме разве того, что у нее есть как бы первенство относительно времени, хотя ей уделяется место низшее, потому что, конечно, имеющее форму лучше бесформенного. Вечность Творца ей предшествует, дабы из "ничего" возникло то, из чего могло что-то возникнуть.
[XXX 41] In hac diuersitate sententiarum uerarum concordiam pariat ipsa ueritas, et deus noster misereatur nostri, ut legitime lege utamur, praecepti fine, pura caritate. Ac per hoc, si quis quaerit ex me, quid horum Moyses, tuus ille famulus, senserit, non sunt hi sermones confessionum mearum, si tibi non confiteor: "Nescio". Et scio tamen illas ueras esse sententias. Exceptis carnalibus, de quibus quantum existimaui locutus sum -- quos tamen bonae spei paruulos haec verba libri tui non territant alta humiliter et pauca copiose 41. Среди такого разнообразия правильных мыслей, да установит согласие сама Истина, и да сжалится над нами Господь наш: будем "законно пользоваться законом", имея в виду его цель: чистую любовь. И поэтому если кто-нибудь спросит меня, что тут думал Моисей, великий слуга Твой, то исповедь моя не будет исповедью, если я не скажу: "я не знаю". Знаю только, что мысли его верны, за исключением касающихся плоти, о которых я сказал, что думал. И детей, в вере подающих добрые надежды, не устрашают слова книги Твоей, высокие в своем смирении, обильные в своей краткости.
-- sed omnes, quos in eis verbis vera cernere ac dicere fateor, diligamus nos inuicem pariterque diligamus te, deum nostrum, fontem ueritatis, si non uana, sed ipsam sitimus, eundemque famulum tuum, scripturae huius dispensatorem, spiritu tuo plenum, ita honoremus, ut hoc eum te reuelante, cum haec scriberet, attendisse credamus, quod in eis maxime et luce ueritatis et fruge utilitatis excellit. Да полюбим же друг друга все, кто в этих словах видит истину и признает это, и да полюбим также и Тебя, Бога нашего, Источник Истины, если жаждем именно ее, а не суетного и пустого. Слугу же Твоего, написавшего эти книги, исполненного Духом Твоим, почтим и поверим, что когда он писал, то обратил особенное внимание, по откровению Твоему, на то, что вполне истинно и особенно полезно.
[XXXI 42] Ita cum alius dixerit: "Hoc sensit, quod ego", et alius: "Immo illud, quod ego", religiosius me arbitror dicere: Cur non utrumque potius, si utrumque uerum est? Et si quid tertium et si quid quartum et si quid omnino aliud uerum quispiam in his uerbis uidet, cur non illa omnia uidisse credatur, per quem deus unus sacras litteras vera et diuersa visuris multorum sensibus temperavit? 42. Поэтому, когда один скажет: "он думал, как я", а другой: "нет, как раз как я", то, полагаю, благочестивее скажу я: "а почему не так, как вы оба, если оба вы говорите правильно". И если кто увидит в этих словах и третий смысл и четвертый и еще какой-то, только бы истинный, почему не поверить, что все их имел в виду Моисей, которому Единый Бог дал составить священные книги так, чтобы множество людей увидело в них истину в разном облике?
Ego certe, quod intrepidus de meo corde pronuntio, si ad culmen auctoritatis aliquid scriberem, sic mallem scribere, ut, quod ueri quisque de his rebus capere posset, mea uerba resonarent, quam ut unam ueram sententiam ad hoc apertius ponerem, ut excluderem ceteras, quarum falsitas me non posset offendere. Nolo itaque, deus meus, tam praeceps esse, ut hoc illum uirum de te meruisse non credam. Sensit ille omnino in his uerbis atque cogitauit, cum ea scriberet, quidquid hic ueri potuimus inuenire et quidquid nos non potuimus aut nondum potuimus et tamen in eis inueniri potest. Что касается меня, то я смело провозглашаю из глубины сердца: если бы я писал книгу высшей непреложности, я предпочел бы написать ее так, чтобы каждый нашел в моих словах отзвук той истины, которая ему доступна; я не вложил бы в них единой, отчетливой мысли, исключающей все другие, ошибочность которых меня не могла бы смутить. Я не хочу, Боже мой, быть настолько опрометчивым, чтобы не верить, что этот великий муж не заслужил у Тебя такого дара. Он думал, когда писал эти слова, о том, что истинного можем мы найти в них, и о том, чего не можем или еще не можем и что, однако, в них найти можно.
[XXXII 43] Postremo, domine, qui deus es et non caro et sanguis, si quid homo minus uidit, numquid et spiritum tuum bonum, qui deducet me in terram rectam, latere potuit, quidquid eras in eis uerbis tu ipse reuelaturus legentibus posteris, etiamsi ille, per quem dicta sunt, unam fortassis ex multis ueris sententiam cogitauit? Quod si ita est, sit igitur illa quam cogitauit ceteris excelsior. Nobis autem, domine, aut ipsam demonstras aut quam placet alteram ueram, ut, siue nobis hoc quod etiam illi homini tuo siue aliud ex eorundem uerborum occasione patefacias, tu tamen pascas, non error inludat. 43. И, наконец, Господи, Ты Бог, а не плоть и кровь, и если человек не видит всего, то ужели от благого Духа Твоего, Который "приведет меня в землю праведную", могло укрыться то, что Ты Сам откроешь в этих словах будущим читателям, если даже и тот, через кого они сказаны, из многих верных мыслей имел в виду лишь одну. Если это так, то эта мысль его будет, конечно, более возвышенной; нам же, Господи, Ты покажешь или ее, или какую Тебе угодно другую истинную - но откроешь ли Ты открытое самому слуге Твоему или другое, вложенное в те же самые слова, только питай нас, чтобы мы не стали игралищем заблуждения.
Ecce, domine deus meus, quam multa de paucis uerbis, quam multa, oro te, scripsimus! Quae nostrae uires, quae tempora omnibus libris tuis ad istum modum sufficient? Sine me itaque breuius in eis confiteri tibi et eligere unum aliquid quod tu inspiraueris uerum, certum et bonum, etiamsi multa occurrerint, ubi multa occurrere poterunt, ea fide confessionis meae, ut, si hoc dixero, quod sensit minister tuus, recte atque optime -- id enim conari me oportet -- quod si adsecutus non fuero, id tamen dicam, quod mihi per eius uerba tua ueritas dicere uoluerit, quae illi quoque dixit quod voluit. Вот, Господи Боже мой, как много написали мы о нескольких словах, как много! Сколько сил нам, сколько времени понадобилось бы, если бы так заняться всеми книгами Твоими. Позволь же мне короче исповедаться Тебе относительно их и выбрать одно правильное толкование, которое внушишь, вернее и добрее, хотя многое могло бы мне прийти в голову там, где многое может прийти. Верую и исповедую, что если я передам мысли слуги Твоего, это будет правильно и хорошо, - и я должен пытаться так и сделать. Если же я этого не достигну, да скажу все-таки то, что Твоя истина хотела мне сказать словами Моисея, в которых она сказала ему то, что хотела.

К началу страницы

Книга одиннадцатая | Книга тринадцатая

Граммтаблицы | Грамматика латинского языка | Латинские тексты