Краткая коллекция латинских текстов

Цицерон. Некоторые речи

M. TVLLI CICERONIS DE PROVINCIIS CONSVLARIBUS ORATIO/РЕЧЬ О КОНСУЛЬСКИХ ПРОВИНЦИЯХ

Latin Русский
1 I. [1] Si quis vestrum, patres conscripti, exspectat quas sim provincias decreturus, consideret ipse secum qui mihi homines ex provinciis potissimum detrahendi sint; non dubitavit quid sentire me conveniat, cum, quid mihi sentire necesse sit, cogitarit. Ac si princeps eam sententiam dicerem, laudaretis profecto; si solus, certe ignosceritis; etiamsi paulo minus utilis vobis sententia videretur, veniam tamen aliquam dolori meo tribueritis. Nunc vero, Patres conscripti, non parva adficior voluptate, vel quod hoc maxime rei publicae conducit Syriam Macedoniamque decerni, ut dolor meus nihil a communi utilitate dissentiat, vel quod habeo auctorem P. Servilium, qui ante me sententiam dixit, virum clarissimum et cum in universam rem publicam, tum etiam erga meam salutem fide ac benevolentia singulari. (I, 1) Если кто-нибудь из вас, отцы-сенаторы, желает знать, за назначение каких провинций подам я голос, то пусть он сам, поразмыслив, решит, каких людей, по моему мнению, надо отозвать из провинций; и если он представит себе, что я должен чувствовать, он, без сомнения, поймет, как я стану голосовать. Если бы я высказал свое мнение первым, вы, конечно, похвалили бы меня; если бы его высказал только я один, вы, наверное, простили бы мне это; и даже если бы мое предложение показалось вам не особенно полезным, вы все же, вероятно, отнеслись бы к нему снисходительно, памятуя о том, как больно я был обижен. Но теперь, отцы-сенаторы, я испытываю немалое удовольствие - оттого ли, что назначение Сирии и Македонии чрезвычайно выгодно для государства, так что мое чувство обиды отнюдь не идет вразрез с соображениями общей пользы, или оттого, что это предложение еще до меня внес Публий Сервилий, муж прославленный и в высшей степени преданный как государству в целом, так и делу моего восстановления в правах.
[2] Quodsi ille, et paulo ante, et quotienscumque ei locus dicendi ac potestas fuit, Gabinium et Pisonem, duo rei publicae portenda ac paene funera, cum propter alias causas, tum maxime propter illud insigne scelus eorum et importunam in me crudelitatem, non solum sententia sua, sed etiam verborum gravitate esse notandos putavit, quonam me animo in eos esse oportet, cuius illud salutem pro pignore tradiderunt ad explendas suas cupiditates? Sed ego in hac sententia dicenda non parebo dolori meo, non iradundiae serviam. Quo animo unus quisque vestrum debet esse in illos, hoc ero; praecipuum illum et proprium sensum doloris mei, quem tamen vos communem semper vobis mecum esse duxistis, a sententia dicenda amovebo, ad ulciscendi tempora reservabo. (2) Ведь, если Публий Сервилий еще недавно и всякий раз, как ему представлялся случай и возможность произнести речь, считал нужным заклеймить Габиния и Писона, этих двух извергов, можно сказать, могильщиков государства, - как за разные другие дела, так особенно за их неслыханное преступление и ненасытную жестокость ко мне - не только подачей своего голоса, но и словами сурового порицания, то как же должен отнестись к ним я, которого они ради удовлетворения своей алчности предали? Но я, внося свое предложение, не стану слушаться голоса обиды и; гневу не поддамся. К Габинию и Писону я отнесусь так, как должен отнестись каждый из вас. То особое чувство горькой обиды, которое испытываю я один (хотя вы всегда разделяли его со мной), я оставлю при себе; сохраню его до времени возмездия.
II. [3] Quattuor sunt provinciae, Patres conscripti, de quibus adhuc intellego sententias esse dictas, Galliae duae, quas hoc tempore uno imperio videmus esse coniunctas et Syria et Macedonia, quas vobis invitis et oppressis pestiferi illi consules properversae rei publicae praemiis occupaverunt. Decernandae nobis sunt lege Sempronia duae. Quid est quod possimus de Syria Macedonia dubitare? Mitto quod eas ita partas habent ii, qui nunc optinent, ut non ante attingerint, quam hunc ordinem condemnarint, quam auctoritatem vestram e civitate exterminarint, quam fidem publicam, quam perpetuam populi Romani salutem, quam me ac meos omnis foedissime crudelissimeque vexarint. (II, 3) Как я понимаю, отцы-сенаторы, провинций, о которых до сего времени внесены предложения, четыре: две Галлии, которые, как мы видим, в настоящее время находятся под единым империем, и Сирия и Македония; их против вашей воли, подавив ваше сопротивление, захватили эти консулы-губители себе в награду за то, что уничтожили государство. На основании Семпрониева закона, мы должны назначить две провинции. Какие же у нас причины колебаться насчет Сирии и Македонии? Не говорю уже, что те, кто ими ведает ныне, получили их с успением, что вступят в управление ими только после того, как вынесут приговор нашему сословию, изгонят из государства ваш авторитет, подлейшим и жесточайшим образом посягнут на неприкосновенность, гарантированную государством, на прочное благоденствие римского народа, истерзают меня и всех моих родных.
[4] Omnia domestica atque urbana mitto, quae tanta sunt ut numquam Hannibal huic urbi tantum mali optarit, quantum illi effecerint ; ad ipsas venio provincias. Quarum Macedonia, quae erat antea munita plurimorum imperatorum non turribus, sed tropaeis, quae multis victoriis erat iam diu triumphisque pacata, sic a barbaris quibus est propter avaritiam pax erepta vexatur, ut Thessalonicenses, positi in gremio imperii nostri, relinquere oppidum et arcem munire cogantur, ut via illa nostra, quae per Macedoniam est usque ad Hellespontum militaris, non solum excursionibus barbarorum sic infesta, sed etiam castris Thraeciis distincta ac notata. Ita gentes eae, quae, ut pace uterentur, vim argenti dederant praeclaro nostro imperatori, ut exhaustas domos replere possent, pro empta pace bellum nobis per iustum intulerunt. (4) Умалчиваю обо всех внутренних бедствиях, постигших город Рим, которые столь тяжки, что сам Ганнибал не пожелал бы нашему городу столько зла, сколько причинили они. Перехожу к вопросу о самих провинциях; Македонию, которая ранее была ограждена не башнями, а трофеями многих императоров, где уже давно, после многочисленных побед и триумфов, был обеспечен мир, ныне варвары, мир с которыми был нарушен в угоду алчности, разоряют так, что жители Фессалоники, расположенной в сердце нашей державы, были вынуждены покинуть город и построить крепость; что наша дорога через Македонию, которая вплоть до самого Геллеспонта служит военным надобностям, не только опасна вследствие набегов варваров, но и усеяна и отмечена лагерями фракийцев. Таким образом, те народы, которые, чтобы пользоваться благами мира, дали нашему прославленному императору огромное количество серебра, теперь, чтобы получить возможность снова наполнить свои опустошенные дома, за купленный ими мир пошли на нас, можно сказать, справедливой войной.
III. [5] Iam vero exercitus noster ille superbissimo dilectu et durissima conquisitione collectus omnis interiit. (5) Далее, войско наше, собранное путем самого тщательного набора и самых суровых мер, погибло, целиком.
Magno hoc dico cum dolore. Miserandum in modum milites populi Romani capti, necati, deserti, dissipati sunt, incuria, fame, morbo, vastitate consumpti, ut, quod est indignissimum, scelus imperatoris poena exercitus expiatum esse videatur. Atque hanc Macedoniam, domitis iam gentibus finitimis barbariaque compressa, pacatam ipsam per se et quietam tenui praesidio atque exigua manu etiam sine imperio per legatos nomine ipso populi Romani tuebamur; quae nunc consulari imperio atque exercitu ita vexata est, vix ut se possit diuturna pace recreare, cum interea quis vestrum hoc non audivit, quis ignorat, Achaeos ingentem pecuniam pendere L.Pisoni quotannis, vectigal ac portorium Dyrrachinorum totum in huius unius questum esse conversum, urbem Byzantiorum, vobis atque huic imperio fidelissimam, hostilem in modum esse vexatam? Quo ille, posteaquam nihil exprimere ab egentibus, nihil ulla vi a miseris extorquere potuit, cohortis in hiberna misit; iis praeposuit quos putavit fore diligentissimos satellites scelerum, ministros cupiditatum suarum. (III) Говорю это с глубокой болью. Самым недостойным образом солдаты римского народа были взяты в плен, истреблены, брошены на произвол судьбы, разбиты, рассеяны из-за нерадивости, голода, болезней, опустошения страны, так что - и это самое позорное - за преступление императора, как видно, кару понесло войско. А ведь Македонию эту, мирную и спокойную, мы, уже покорив граничащие с нами народы и завоевав варварские страны, охраняли при помощи слабого гарнизона и небольшого отряда, даже без империя, при посредстве легатов, одним только именем римского народа. А теперь Македония до того разорена консульским империем и войском, что даже в условиях длительного мира едва ли сможет ожить. Между тем, кто из вас не слыхал, кто не знает, что ахеяне из года в год платят Луцию Писону огромные деньги, что дань и пошлины с Диррахия полностью обращены в его личный доход, что глубоко преданный вам и нашей державе город Византии разорен, как будто он - город вражеский? После того как ничего не удалось выжать из нищих и вырвать у несчастных, этот человек послал туда когорты на зимние квартиры; начальниками над ними он назначил таких людей, которые, по его мнению, могли сделаться самыми усердными его сообщниками в злодеяниях, слугами его жадности.
[6] Omitto iuris dictionem in libera civitate contra leges senatusque consulta; caedes relinquo; libidines praetereo, quarum acerbissimum extat indicium et ad insignem memoriam turpitudinis et paene ad iustum odium imperii nostri, quod constat nobilissimas virgines se in puteos abiecisse et morte voluntaria necessariam turpitudinem depulisse. Nec haec idcirco omitto, quod non gravissima sint, sed quia nunc sine teste dico. (6) Умалчиваю о суде, который он вершил в независимом городе вопреки законам и постановлениям сената; убийства оставляю в стороне; опускаю и упоминание о его разврате; ведь страшным доказательством, увековечившим позор и вызвавшим, можно сказать, справедливую ненависть к нашей державе, является тот установленный факт, что знатнейшие девушки бросались в колодцы и, сами обрекая себя на смерть, спасались от неминуемого надругательства. Обо всем этом я умалчиваю не потому, что преступления эти недостаточно тяжки, а потому, что выступаю теперь, не располагая свидетелями.
IV. Ipsam vero urbem Byzantiorum fuisse refertissimam atque ornatissimam signis quis ignorat? Quae illi, exhausti sumptibus bellisque maximis, cum omnis Mithridaticos impetus totumque Pontum armatum affervescentem in Asiam atque erumpentem, ore repulsum et cervicibus interclusum suis sustinerent, tum, inquam, Byzantii et postea signa illa et reliqua urbis ornanemta sanctissime custodita tenuerunt; (IV) Что касается самого города Византия, то кто не знает, что он был чрезвычайно богат и великолепно украшен статуями? Византийцы, разоренные величайшими военными расходами в те времена, когда они сдерживали все нападения Митридата и весь Понт, взявшийся за оружие, кипевший и рвавшийся в Азию, которому они преградили путь своими телами, повторяю, в те времена и впоследствии византийцы самым благоговейным образом сохраняли эти статуи и остальные украшения своего города
[7] te imperatore infelicissimo et taeterrimo Caesonine Calventi civitas libera et pro eximiis suis beneficiis a senatu et a populo Romano liberata, sic spoliata atque nudata est, ut, nisi C. Vergilius legatus, vir fortis et innocens, intervenisset, unum signum Byzantii ex maximo numero nullum haberent. Quod fanum in Achaia, qui locus aut lucus in Graecia tota tam sanctus fuit, in quo ullum simulacrum, ullum ornamentum reliquum sit? Emisti a foedissimo tribuno plebis tum in illo naufragio huius urbis, quam tu idem, qui gubernare debueras, everteras, tum, inquam, emisti grandi pecunia, ut tibi de pecuniis creditis ius in liberos populos contra senatus consulta et contra legem generi tui dicere liceret. Id emptum ita vendidisti, ut aut ius non diceres aut bonis civis Romanos everteres. (7) А вот когда ты, Цезонин Кальвенций, был императором, - самым неудачливым и самым мерзким - город этот, независимый и, в воздаяние за его исключительные заслуги, освобожденный сенатом и римским на родом, был так ограблен и обобран, что - не вмешайся легат Гай Вергилий, храбрый и неподкупный муж, - у византийцев из огромного числа статуй не осталось бы ни одной. Какое святилище в Ахайе, какая местность или священная роща во всей Греции были неприкосновенны настолько, чтобы в них уцелело какое-нибудь украшение? У подлейшего народного трибуна ты купил тогда - при памятном нам крушении государственного корабля, погубившем наш город, который ты же, призванный им управлять, разорил, - тогда, повторяю, ты купил за большие деньги позволение, вопреки постановлению сената и закону своего зятя, производить суд по искам к независимым городам о данных им займах. Купив это право, ты его продал, так что тебе пришлось либо не производить суда, либо лишать римских граждан их имущества.
[8] Quorum ego nihil dico, patres conscripti, nunc in hominem ipsum, de provincia disputo. Itaque omnia illa, quae et saepe audistis et tenetis animis, etiamsi non audiatis, praetermitto; nihil de hac eius urbana, quam ille praesens in mentibus vestris oculisque defixit, audacia loquor; nihil de superbia, nihil de contumacia, nihil de crudelitate disputo.Laetant libidines eius illae tenebricosae, quas fronte et supercilio, non pudore et temperantia contegebat; de provincia quod agitur, id disputo. Huic vos non summitetis, hunc diutius manere patiemini? cuius, ut provinciam tetigit, sic fortuna cum improbitate certavit, ut nemo posset, utrum protervior an infelicior esset, iudicare. (8) Все это, отцы-сенаторы, я теперь говорю, выступая не против самого Писона; речь идет о провинции. Поэтому я опускаю все то, что вы часто слышали и что храните в памяти, хотя и не слышите об этом. Не стану говорить и о проявленной им здесь, в Риме, наглости, которую, во время его присутствия здесь, вы все видели и запомнили. Не касаюсь вопроса о его надменности, упрямстве, жестокости. Пусть останутся неизвестными совершенные им под покровом тьмы развратные поступки, которые он пытался скрывать, хмуря лоб и брови, но чуждаясь стыдливости и воздержности. Дело идет о провинции; о ней я и говорю. И вы не смените его? Потерпите, чтобы он и впредь оставался в провинции? Ведь как только он туда прибыл, его злая судьба вступила в спор с его бесчестностью, так что никто не мог бы решить, был ли он более нагл или же более неудачлив.
[9] An vero in Syria diutius est Semiramis illa retinenda? Cuius iter in provinciam fuit eius modi, ut rex Ariobarzanes consulem vestrum ad caedem faciendam tamquam aliquem Thraecem conduceret. Deinde adventus in Syriam primus equitatus habuit interritum, post concisae sunt optimae cohortes. Igitur in Syria imperatore illo nihil aliud umquam actum est nisi pastiones pecuniarum cum tyrannis, decisiones, direptiones, latrocinia, caedes, cum palam populi Romani imperator instructo exercitu dexteram tendens non ad laudem milites hortaretur, sed omnia sibi et empta et emenda esse clamaret. (9) А в Сирии нам и впредь держать эту Семирамиду, чей путь в провинцию был таким, что, казалось, царь Ариобарзан нанял вашего консула для убийств, словно какого-то фракийца? Затем, после его приезда в Сирию, сначала погибла конница, а потом были перебиты лучшие когорты. Итак, в бытность его императором, в Сирии не было совершено ничего, кроме денежных сделок с тираннами, соглашений, грабежей, резни; на глазах у всех император римского народа, построив войско, простирая руку, не убеждал солдат добиваться славы, а восклицал, что он все купил и может все купить.
V. [10] Iam vero publicanos miseros (me etiam miserum illorum ita de me meritorum miseriis ac dolore!) tradidit in servitutem iudaeis et Syris, nationibus notis servitati. Statuit ab initio, et in eo perseverarit, ius publicano non dicere; pactiones sine ulla iniuria factas rescidit, custodias sustulit, vectigalis multos ac stipendiarios liberavit; quo in oppido ipse esset aut quo veniret, ibi publicanum aut publicani servum esse vetuit. Quid multa? crudelis haberetur, si in hostis animo fuisset eo, quo fuit in civis Romanos, eius ordinis praesertim, qui est semper pro dignitate sua benignitate magistratuum sustentatus. (V, 10) Далее, несчастных откупщиков (я и сам несчастен, видя несчастья и скорбь этих людей, оказавших мне такие услуги!) он отдал в рабство иудеям и сирийцам - народам, рожденным для рабского состояния. С самого начала он принял за правило (и упорно придерживался его) не выносить судебного решения в пользу откупщика; соглашения, заключенные вполне законно, он расторг, право содержать под стражей отменил, многих данников и обложенных податями освободил от повинностей; в городе, где он находился сам или куда должен был приехать, запрещал пребывание откупщика или раба откупщика. К чему много слов? Его считали бы жестоким, если бы он к врагам относился так, как отнесся к римским гражданам, а тем более к лицам, принадлежавшим к сословию, которое, в соответствии со своим достоинством, всегда находило поддержку и благоволение должностных лиц.
[11] Itaque, Patres conscripti, videtis non temeritate redemptionis aut negoti gerendi inscitia, sed avaritia, superbia, crudelitate Gabini paene adflictos iam atque eversos publicanos; quibus quidem vos in his angustiis aerarii tamen subveniatis necesse est. Etsi iam multis non potestis, qui propter illum hostem senatus, inimicissimum ordinis equestris bonorumque omnium non solum bona, sed etiam honestatem miseri deperdiderunt, quos non parsimonia, non continentia, non virtus, non labor, non splendor tueri potuit contra illius helluonis et praedonis audaciam. (11) Итак, вы видите, отцы-сенаторы, что откупщики угнетены и, можно сказать, уже окончательно разорены не из-за своей опрометчивости при получении откупов и не по неопытности в делах, а из-за алчности, надменности и жестокости Габиния. Несмотря на недостаток средств в эрарии, вы все же должны им помочь; впрочем, многим из них вы уже помочь не можете - тем, которые из-за этого врага сената, злейшего недруга всаднического сословия и всех честных людей, в своем несчастье потеряли не только имущество, но и достоинство; тем, которых ни бережливость, ни умеренность, ни доблесть, ни труд, ни почетное положение не смогли защитить от дерзости этого кутилы и разбойника.
[12] Quid? qui se etiam nunc subsidiis patrimonii aut amicorum liberalitate sustentant, hos perire patiemur? An, si qui frui publico non potuit per hostem, hic tegitur ipsa lege censoria; quem is frui non sinit, qui est, etiamsi non appellatur, hostis, huic ferri auxilium non oportet? Retinete igitur in provincia diutius eum, qui de sociis cum hostibus, de civibus cum sociis faciat pactiones, qui hoc etiam se pluris esse quam collegam putet, quod ille vos tristia voltuque deceperit, ipse numquam se minus quam erat, nequam esse simularit. Piso autem alio quodam modo gloriatur se brevi tempore perfecisse, ne Gabinius unus omnium nequissimus existimaretur. (12) Что же? Неужели мы потерпим, чтобы погибли эти люди, которые даже теперь стараются держаться либо на собственные средства, либо благодаря щедрости друзей? Или если тот, кому враги не дали получить доход от откупа, защищен цензорским постановлением, то неужели тот, кому не позволяет получать доход человек, который на деле является врагом, хотя его врагом не называют, не требует помощи? Пожалуй, держите и впредь в провинции человека, который о союзниках заключает соглашения с врагами, о гражданах - с союзниками, который думает, что он лучше своего коллеги хотя бы тем, что Писон обманывал вас своим суровым выражением лица , между тем сам он никогда не прикидывался меньшим негодяем, чем был. Впрочем, Писон хвалится другими успехами: он, в течение короткого времени добился того, что Габиний уже не считается самым худшим из всех негодяев.
VI. [13] Hos vos de provinciis, si non aliquando deducendi essent, deripiendos non putaretis, et has duplicis pestes sociorum, militum cladis, publicanorum ruinas, provinciarum vastitates, imperii maculas teneretis? At idem vos anno superiore hos eosdem revocabitis, cum in provincias pervenissent. Quo tempore si liberum vestrum iudicium fuisset nec totiens dilata res nec ad extremum e manibus erepta, restituissetis, id quod cupiebatis, vestram auctoritatem, iis, per quos erat amissa, revocatis, et iis ipsis praemiis extortis, quae erant pro scelere atque eversione patriae consecuti. Qua e poena si tum aliorum opibus, non suis, invitissimis vobis evolarunt, at aliam multo maiorem gravioremque subierunt. (VI, 13) Если бы их не пришлось рано или поздно отозвать из провинций, то неужели вы не признали бы нужным вырвать их оттуда и стали бы сохранять в неприкосновенности это двуликое зло для союзников, губителей наших солдат, разорителей откупщиков, опустошителей провинций, позорное пятно на нашем империи? Ведь вы сами в прошлом году пытались отозвать этих же самых людей, едва только они прибыли в провинции. Если бы вы в то время могли свободно выносить решения и если бы дело не откладывалось столько раз и под конец не было вырвано из ваших рук, то вы (как вы этого и желали) восстановили бы свой авторитет, отозвав тех людей, по чьей вине он был утрачен, и отняв у них те самые награды, которые они получили за свое злодеяние и разорение отечества.
[14] Quae enim homini, in quo aliqui si non famae pudor, at supplicii timor est, gravior poena accidere potuit quand non credi litteris iis, quae rem publicam bene gestam in bello nuntiarent? Hoc statuit senatus, cum frequens supplicationem Gabinio denegavit, primum homini sceleribus flagitiis contaminatissimo nihil esse credendum, deinde a proditore atque eo, quem praesentem hostem rei publicae cognosset, bene rem publicam geri non potuisse, postremo ne deos quidem immortalis velle aperiri sua templa et sibi subplicari hominis impurissimi et sceleratissimi nomine. Itaque ille alter aut ipse est homo doctus et a suis Graecis, subtilius eruditus, quibuscum iam in exostra helluatur,(antea post siparium solebat), aut amicos habet prudentiores quam Gabinius, cuius nullae litterae proferuntur. (14) Если они, несмотря на все ваши старания, ускользнули тогда от этой кары, - притом не своими заслугами, а при помощи других людей-то они все же понесли другую кару, гораздо более тяжкую. В самом деле, какая более тяжкая кара могла постигнуть человека, если не стыдившегося молвы, то все же боявшегося казни, чем недоверие к его письму об успешном ведении им военных действий? Сенат, собравшийся в полном составе, отказал Габинию в молебствиях по следующим соображениям: во-первых, человеку, запятнанному гнуснейшими преступлениями и злодеяниями, верить не следует ни в чем; во-вторых, человек. признанный предателем и врагом государства, не мог успешно выполнить государственное поручение; наконец, даже бессмертные боги не хотят, чтобы их храмы открыли и им возносили мольбы от имени грязнейшего и подлейшего человека. Как видно, тот другой , либо сам поумнее, либо получил более тонкое образование у своих греков, с которыми он теперь кутит у всех на виду, а раньше обычно кутил тайно, либо у него друзья похитрее, чем у Габиния, так как от него мы никаких донесений не получаем.
VII. [15] Hosce igitur imperatores habebimus? quorum alter non audet nos certiores facere cur imperator appellatur, alterum, si tabellarii non cessarint, necesse est paucis diebus paenitat audere. Cuius amici si qui sunt, aut si beluae tam immani tamque taetrae possunt ulli esse amici, has consololatione utantur, etiam T. Albucio supplicationem hunc ordinem denegasse. Quod est primum dissimile, res in Sardinia cum mastrucatis latrunculis a propraetore una cohorte auxiliaria gesta et bellum cum maximis Syriae gentibus et tyrannis consulari exercitu imperioque confectum. Deinde Albucius, quod a senatu petebat, ipse sibi in Sardinia ante decreverat. Constabat enim Graecum hominem ac levem in ipsa provincia quasi triumphasse, itaque hanc eius temeritatem senatus supplicatione denegata notavit. (VII, 15) И что же, неужели эти вот люди будут у нас императорами? Один из них не осмеливается вам сообщить, почему его называют императором, другой - если только письмоносцы не замешкаются - через несколько дней неминуемо будет раскаиваться в том, что он на это осмелился. Друзья его (если только они вообще имеются или если у такого свирепого и отвратительного зверя могут быть какие-то друзья) утешают его тем, что наше сословие отказало в молебствиях даже Титу Альбуцию . Во-первых, это разные вещи - действия в Сардинии против жалких разбойников в овчинах, осуществленные пропретором при участии одной когорты вспомогательных войск, и война с крупнейшими народами Сирии и тираннами, завершенная войском и империем консула. Во-вторых, Альбуций сам назначил себе в Сардинии то, чего добивался от сената. Ведь было известно, что этот "грек" и человек легкомысленный как бы справил свой триумф в самой провинции; поэтому сенат и осудил это его безрассудство, отказав ему в молебствиях.
[16] Sed fruatur sane hoc solacio atque hanc insignem ignominiam, quoniam uni praeter se inusta sit, putet esse leviorem, dum modo, cuius exemplo se consolatur, eius exitum expectet, praesertim cum in Albucio nec Pisonis libidines nec audacia Gabini fuerit ac tamen hac una plaga conciderit, ignominia senatus. (16) Но пусть Габиний наслаждается этим утешением и свой великий позор считает менее тяжким потому, что такое же клеймо было выжжено на лице еще у одного человека; однако пусть он дожидается и такого же конца, какой выпал на долю тому, чьим примером он утешается, тем более что Альбуций не отличался ни развращенностью Писона, ни дерзостью Габиния и все-таки пал от одного удара - от бесчестия, которому его подверг сенат.
[17] Atqui duas Gallias qui decernit consulibus duobus, hos retinet ambo; qui autem alteram Galliam et aut Syriam aut Macedoniam, tamen alterum retinet et in utriusque pari, scelere disparem condicionem facit."Faciam, inquit, illas praetorias, ut Pisoni et Gabinio succedatur statim". Si hic sinat! Tum enim tribunus intercedere poterit, nunc non potest. Itaque ego idem, qui nunc consulibus iis, qui designati erunt, Syriam Macedoniamque decerno, decernam easdem praetorias, ut et praetores annuas provincias habeant, et eos quam primum videamus, quos animo aequo videre non possumus. (17) Но тот, кто подает голос за назначение двоим новым консулам двух Галлий, оставляет Писона и Габиния на их местах; тот, кто подает свой голос за назначение консулам одной из Галлий и либо Сирии, либо Македонии, все-таки оставляет на месте одного из этих людей, совершивших одинаковые злодеяния, ставя их в неравные условия. "Я сделаю, - говорит такой человек, - Сирию и Македонию преторскими провинциями, чтобы Писону и Габинию назначили преемников немедленно". Да, если вот он позволит! Ведь в таком случае народный трибун сможет совершить интерцессию; теперь он этого сделать не может. Поэтому я же, который теперь подаю голос за назначение Сирии и Македонии тем консулам, которые будут избраны, подам свой голос также и за то, чтобы эти же провинции были назначены как преторские - и для того, чтобы у преторов были провинции на годичный срок, и для того, чтобы мы возможно скорее увидали тех людей, которых мы не можем видеть равнодушно.
Sed mihi credite, numquam succedetur illis, nisi cum ea lege referetur, qua intercedi de provinciis non licebit. Itaque, hoc tempore amisso, annus est integer vobis exspectandus, quo interiecto civium calamitas, sociorum aerumna, sceleratissimorum hominum impunitas propagatur. (VIII) Но, поверьте мне, их никогда не сменят, разве только тогда, когда будет внесено предложение на основании закона, который воспретит интерцессию по вопросу о наместничестве вообще. Итак, если этот случай будет упущен, вам придется ждать целый год, в течение которого граждане будут бедствовать, союзники - мучиться, а преступники и негодяи останутся безнаказанными.
[18] Quodsi essent illi optimi viri, tamen ego mea sententia C.Caesari succedendum nondum putarem. Qua de re dicam, Patres conscripti, quae sentio, atque illam interpellationem mei familiarissimi, qua paulo ante interrupta est oratio mea, non pertimescam. Negat me vir optimus inimiciorem Gabinio debere esse quam Caesari; omnem illam tempestatem, cui cesserim, Caesare impulsore atque adiutore esse excitatam. Cui si primum sic respondeam, me communis utilitatis habere rationem, non doloris mei, possimne probare, cum id me facere dicam, quod exemplo fortissimorum et clarissimorum civium facere possim? At Ti. Gracchus (patrem dico, cuius utinam filii ne degenerassent a gravitate patria!) tantam laudem est adeptus, quod tribunus plebis solus ex toto illo collegio L. Scipioni auxilio fuit, inimicissimus et ipsius et fratris eius Africani, iuravitque in contione se in gratiam non redisse, sed alienum sibi videri dignitate imperii, quo duces essent hostium Scipione triumphante ducti, eodem ipsum duci, qui triumphasset? (18) Если бы они даже были честнейшими мужами, то я, подавая свой голос, все же еще не признал бы нужным дать преемника Гаю Цезарю. Я скажу об этом, отцы-сенаторы, то, что думаю, не побоюсь того замечания моего самого близкого друга, которым он только что прервал мою речь. Этот честнейший муж утверждает, что мне бы не следовало относиться к Габинию более враждебно, чем к Цезарю; по его словам, вся та буря, перед которой я отступил, была вызвана по наущению и при пособничестве Цезаря. Ну, а если бы я прежде всего ответил ему, что придаю общим интересам больше значения, чем своей личной обиде? Неужели мне не удастся убедить его в своей правоте, если я скажу, что делаю то, что могу делать, следуя примеру храбрейших и прославленных граждан? Разве не достиг Тиберий Гракх (говорю об отце; о, если бы его сыновья не изменили достоинству отца!) столь большой славы оттого, что он, в бытность свою народным трибуном, единственный из всей своей коллегии оказал помощь Луцию Сципиону, хотя и был злейшим недругом и его самого и его брата, Публия Африканского, разве он не поклялся на народной сходке, что он, правда, с ним не помирился, но все же считает недостойным нашей державы, чтобы туда же, куда отвели вражеских военачальников во время триумфа Сципиона, повели того, кто справил триумф?
[19] Quis plenior inimicorum fuit C. Mario? L. Crassus, M. Scaurus alieni, inimici omnes Metelli. At ii non modo illum inimicum ex Gallia sententiis suis non detrahebant, sed ei propter rationem Gallici belli provinciam extra ordinem decernebant. Bellum in Gallia maximum gestum est; domitae sunt a Caesare maximae nationes, sed nondum legibus,nondum iure certo, nondum satis firma pace devinctae. Bellum adfectum videmus, et, vere ut dicam, paene confectum, sed ita ut, si idem extrema persequitur qui inchoavit, iam omnia perfecta videamus, si succeditur, periculum sit ne instauratas maximi belli reliquias ac renovatas audiamus. (19) У кого было больше недругов, чем у Гая Мария? Луций Красе и Марк Скавр его чуждались, его недругами были все Метеллы. И они, внося свое предложение, не только не пытались отозвать своего недруга из Галлии, но из-за войны с галлами подали голос за предоставление ему полномочий в чрезвычайном порядке. И теперь война в Галлии идет величайшая. Цезарем покорены народы огромной численности, но они еще не связаны ни законами, ни определенными правовыми обязательствами и у нас нет с ними достаточно прочного мира. Мы видим, что конец войны близок, - сказать правду, война почти закончена, - но если дело доведет до конца тот же человек, который начинал его, мы вскоре увидим, что все завершено, а если его сменят, то как бы не пришлось нам услышать, что эта великая война вспыхнула вновь. Поэтому-то я как сенатор - если вам так угодно - Гаю Цезарю недруг, но государству я должен быть другом, каким я всегда и был.
[20] Ergo ego senator inimicus, si ita vultis, homini, amicus esse, sicut semper fui, rei publicae debeo. Quid? si ipsas inimicitias, depono rei publicae causa, quis me tandem iure reprehendet, praesertim cum ego omnium meorum consiliorum atque factorum exempla semper ex summorum hominum consiliis atque factis mihi censuerim petenda. (20) Ну, а если я во имя интересов государства даже совсем забуду свою неприязнь к нему, то кто, по справедливости, сможет меня упрекнуть - тем более, что я всегда считал небходимым в своих решениях и поступках ставить себе в пример деяния людей выдающихся?
IX. [21] An vero M. ille Lepidus, qui bis consul et pontifex maximus fuit, non solum memoriae testimonio, sed etiam annalium litteris et summi poetae voce laudatus est, quod, cum M. Fulvio collega, quo die censor est factus, homine inimicissimo, in Campo statim rediit in gratiam, ut commune officium censurae communi animo ac voluntate defenderent? (IX) Разве не был знаменитый Марк Лепид , дважды бывший консулом и верховным понтификом, поистине прославлен не только преданиями, но летописями и голосом величайшего поэта за то, что в день своего избрания в цензоры он тотчас же, на поле, помирился со своим коллегой и заклятым врагом, Марком Фульвием , так что они исполняли общие обязанности по цензуре в единодушии я согласии?
Atque, ut vetera, quae sunt innumerabilia, mittam, tuus pater, Philippe, nonne uno tempore cum suis inimicissimis in gratiam rediit? Quibus eum omnibus eadem res publica reconciliavit, quae alienarat. (21) Да разве твой отец, Филипп , - примеров из прошлого, которым нет числа, приводить не стану, - ни на миг не задумавшись, не восстановил добрых отношений со своими злейшими недругами, разве его с ними всеми не помирило вновь то же самое служение государству, которое ранее породило между ними рознь?
[22] Multa praetereo, quod intueor coram haec lumina atque ornamenta rei publicae, P. Servilium et M. Lucullum. Utinam etiam L.Lucullus illic adsideret! Quae fuerunt inimicitiae in civitate graviores quam Luculorum atque Servili? Quas in viris fortissimis non solum extinxit rei publicae utilitas dignitasque ipsorum, sed etiam ad amicitiam consuetudinemque traduxit. Quid? Q. Metellus Nepos nonne consul in templo iovis Optimi Maximi permotus cum auctoritate vestra, tum illius P.Servili incredibili gravitate dicendi, absens mecum summo suo beneficio rediit in gratiam? An ego possum huic esse inimicus, cuius litteris, fama, nuntiis celebrantur aures cotidie meae novis nominibus gentium, nationum, locorum? (22) Обхожу молчанием многое другое, видя перед собой эти вот светила и украшения государства - Публия Сервилия и Марка Лукулла. О, если бы и Луций Лукулл присутствовал здесь ! Была ли неприязнь между какими-либо гражданами сильнее, чем между Лукуллами и Сервилием? Но государственная деятельность и собственное достоинство этих храбрейших мужей не только потушили ее в их сердцах, но даже превратили в близкую дружбу. А консул Квинт Метелл Непот? Разве он уважая ваш авторитет и пораженный необычайно сильной речью Публия Сервилия, в храме Юпитера Всеблагого Величайшего не вернул мне, в мое отсутствие, своего расположения, что было величайшей заслугой с его стороны? Так неужели я могу быть недругом тому, чьи донесения, чья слава, чьи посланцы изо дня в день радуют мой слух новыми названиями племен, народов, местностей?
[23] Ardeo, mihi credite, Patres conscripti (id quod vosmet de me existimatis et facitis ipsi) incredibili quodam amore patriae, qui me amor et subvenire olim impendentibus periculis maximis cum dimicatione capitis, et rursum, cum omnia tela undique esse intenta in patriam viderem, subire coegit atque excipere unum pro universis. Hic me meus in rem publicam animus pristinus ac perennis cum C. Caesare reducit, reconciliat, restituit in gratiam. (23) Поверьте мне, отцы-сенаторы, - ведь вы сами держитесь такого мнения обо мне, да и сами поступаете так же - я горю неимоверной любовью к отечеству; в ту пору, когда ему угрожали величайшие опасности, любовь эта побудила меня прийти ему на помощь и бороться не на жизнь, а на смерть и в другой раз, когда я видел, что на отечество со всех сторон направлены копья, одному за всех принять удар . Это мое исконное и неизменное отношение к государству мирит и снова соединяет меня с Гаем Цезарем и восстанавливает добрые отношения между нами.
[24] Quod volent denique homines existiment, nemini ego possum esse bene merenti de re publica non amicus. (24) Словом, - пусть люди думают, что хотят, - не могу я не быть другом всякому человеку с заслугами перед государством.
Etenim, si iis, qui haec omnia flamma ac ferro delere voluerunt, non inimicitias solum, sed etiam bellum indixi atque intuli, cum partim mihi illorum familiares, partim etiam me defendente capitis iudiciis essent liberati, cur eadem res publica, quae me in amicos inflammare potuit, inimicis placare non possit? Quod mihi odium cum P. Clodio fuit, nisi quod perciciosum patriae civem fore putabam, qui turpissima libidine incensus duas res sanctissimas, religionem et pudicitiam, uno scelere violasset? Num est igitur dubium ex iis rebus, quas is egit agitque cotidie, quin ego in illo oppugnando rei publicae plus quam otio meo, non nulli in eodem defendendo suo plus otio quam communi prospexerint? (X) В самом деле, если тем людям, которые захотели огнем и мечом уничтожить всю нашу державу, я не только оказался недругом, но и объявил войну и напал на них, хотя одни из них были мне близки, а другие даже благодаря моей защите были оправданы в суде, угрожавшем их гражданским правам, то почему интересы государства, которые смогли меня воспламенить против друзей, не могли бы заставить меня быть мягче к недругам? Что другое заставило меня возненавидеть Публия Клодия, как не то, что он, по моему мнению, должен был сделаться опасным для отечества гражданином, потому что он, загоревшись позорнейшей похотью, одним преступлением осквернил две священные вещи - религию и целомудрие? Разве после того, что он совершил и изо дня в день совершает, можно сомневаться в том, что я, нападая на него, заботился больше о государстве, чем о собственном благополучии, а некоторые люди, его же защищая, заботились больше о своем благополучии, нежели о всеобщем?
[25] Ego me a C. Caesare in re publica dissensisse fateor et sensisse vobiscum : sed nunc isdem vobis adsentior, cum quibus antea sentiebam. Vos enim, ad quos litteras L. Piso de suis rebus non audet mittere, qui Gabini litteras insigni quadam nota atque ignominia nova condemnastis, C. Caesari supplicationes decrevistis numero ut nemini uno ex bello, honore ut omnino nemini. Cur igitur exspectem hominem aliquem, qui me cum illo in gratiam reducat? Reduxit ordo amplissimus et ordo is, qui est et publici consili et meorum omnium consiliorum auctor et princeps. Vos sequor, Patres conscripti, vobis obtempero, vobis adsentior, qui, quamdiu C. Caesaris consilia in re publica non maxime diligebatis, me quoque cum illo minus coniunctum videbatis; posteaquam rebus gestis mentes vestras voluntatesque mutastis, me non solum comitem esse sententiae vestrae, sed etiam laudatorem vidistis. (25) Признаю - я расходился с Гаем Цезарем в вопросах государственных и соглашался с вами; но и теперь я согласен опять-таки с вами, с которыми я соглашался и прежде. Ведь вы, которым Луций Писон не решается прислать донесение о своих действиях, вы, которые, выразив Габинию резкое порицание и подвергнув его; необычному посрамлению, осудили его донесение , вы от имени Гая Цезаря; назначили продолжительные молебствия, каких не назначали ни от чьего имени по завершении одной только войны, и с таким почетом для него, с каким их вообще не назначали ни от чьего имени. Так зачем же мне ждать кого-то, кто бы помирил меня с ним? Нас помирило славнейшее сословие, то сословие, которое является вдохновителем и главным руководителем государственной мудрости и всех моих замыслов. За вами, отцы-сенаторы, следую я, вам повинуюсь, с вами соглашаюсь; ведь в течение всего того времени, когда вы сами не особенно одобряли замыслы Гая Цезаря, касавшиеся государственных дел, вы видели, что и я не так тесно был связан с ним; потом, после того как ваши взгляды и настроения, ввиду происшедших событий, изменились, вы увидели в моем лице не только своего единомышленника, но и человека, воздающего вам хвалу.
IX. [26] Sed quid est quod in hac causa maxime homines admirentur et reprehendant meum consilium, cum ego idem antea multa decreverim, que magis ad hominis dignitatem quam ad rei publicae necessitatem pertinerent? Supplicationem quindecim dierum decrevi sententia mea. Rei publicae satis erat tot dierum quot C. Mario ; dis immortalibus non erat exigua eadem gratulatio quae ex maximis bellis. Ergo ille cumulus dierum hominis est dignitati tributus. (XI, 26) Но почему же особенно удивляются моей точке зрения именно в этом вопросе и порицают ее? Ведь я уже и ранее подавал свой голос за многое, что имело значение скорее для высокого положения Цезаря, чем для нужд государства? В своем предложении я высказался за пятнадцатидневные молебствия; для государства было достаточно молебствий такой продолжительности, какие были назначены от имени Гая Мария; бессмертные боги удовлетворились бы такими благодарственными молебствиями, какие назначаются после величайших войн; следовательно, излишек дней сверх этого срока был данью достоинству Цезаря.
[27] In quo ego, quo consule referente primum decem dierum est supplicatio decreta Cn. Pompeio Mithridate interfecto et confecto Mithridatico bello, et cuius sententia primum duplicata est supplicatio consularis (mihi enim estis adsensi, cum, eiusdem Pompei litteris recitatis, confectis omnibus maritimis terrestribusque bellis, supplicationem dierum decem decrevistis), sum Cn. Pompei virtutem et animu magnitudinem admiratus, quod, cum ipse ceteris omnibus esset omni honore antelatus, ampliorem honorem alteri tribuerat quam ego decrevi, res ipsa tributa est dis immortalibus et maiorum institutis et utilitati rei publicae, sed dignitas verborum, honos et novitas et numerus dierum Caesaris ipsius laudi gloriaeque concessus est. (27) Тут я, по чьему докладу как консула впервые от имени Гнея Помпея были назначены десятидневные молебствия после гибели Митридата и завершения Митридатовой войны и по чьему предложению впервые была удвоена продолжительность молебствий от имени консула (ведь вы согласились со мной, когда, по прочтении донесения того же Помпея, по завершении всех войн на море и на суше, назначили десятидневные молебствия), был восхищен доблестью и величием духа Гнея Помпея - тем, что он, стяжавший больший почет, чем кто бы то ни было, ныне воздавал другому еще большие почести, чем те, каких достиг сам . Следовательно, те молебствия, за которые я подал голос, сами по себе были данью бессмертным богам и заветам предков и служили пользе государства, но торжественность выражений, необычная форма почета и продолжительность молебствий были данью заслугам и славе самого Цезаря.
[28] Relatum est ad nos nuper de stipendio exercitus; non decrevi solum, sed etiam ut vos decerneritis laboravi; multa dissentientibus respondi; scribendo adfui. Tum quoque homini plus tribui quam nescio cui necessitati. Illum enim arbitrabar etiam sine hoc subsidio pecuniae retinere exercitum praeda ante parta et bellum conficere posse; sed decus illud et ornamentum triumphi minuendum nostra parsimonia non putavi. Actum est de decem legatis, quos alii omnino non dabant, alii exempla quaerebant, alii tempus differebant, alii sine ulli verborum ornamentis dabant; in ea quoque re sic sum locutus, ut omnes intellegerent me id, quod rei publicae causa sentirem, facere uberius propter ipsius Caesaris dignitatem. (28) Нам недавно докладывали о жаловании для его войска. Я не только подал голос за это предложение, но и постарался, чтобы подали свой голос и вы; я отвел много возражений, участвовал в составлении решения. Это было сделано мной скорее в угоду самому Цезарю, чем в силу необходимости, ибо я полагал, что он даже без этой денежной помощи может, используя ранее захваченную им добычу, сохранить свое войско и закончить войну; но я счел недопустимым нашей бережливостью наносить ущерб пышности и великолепию триумфа. Было принято решение насчет десяти легатов, причем одни вообще не давали на это своего согласия, другие спрашивали, были ли уже подобные примеры, третьи оттягивали время, четвертые соглашались, но не считали нужным добавлять особо лестные выражения; я же и по этому делу высказался так, что все поняли одно: в том предложении, которое я внес, заботясь о благе государства, я еще более щедр ввиду достоинства самого Цезаря.
XII. [29] At ego idem nunc in provinciis decernendis, qui illas omnes res egi silentio, interpellor, cum in superioribus causis hominis ornamenta valuerint, in hac me nihil aliud nisi ratio belli, nisi summa utilitas rei publicae, moveat. Nam ipse Caesar quid est cur in provincia commorari velit, nisi ut ea, quae per eum adfecta sunt, perfecta rei publicae tradat? Amoenitas eum, credo, locorum, urbium pulchritudo, hominum nationumque illarum humanitas et lepos, victoriae cupiditas, finium imperii propagatio retinet. Quid illis terris asperius, quod incultius oppidis, quid nationibus immanius, quid porro tot victoriis praestabilius, quid Oceano longius inveniri potest? An reditus in patriam habet aliquam offensionem? utrum apud populum, a quo missus, an apud senatum, a quo ornatus est? an dies auget eius desiderium, an magis oblivionem, ac laurea illa magnis periculis parta amittit longo intervallo viriditatem? Quare, si qui hominem non diligunt, nihil est quod eum de provincia devocent; ad gloriam devocant, ad triumphum, ad gratulationem, ad summum honorem senatus, equestris ordinis gratiam, populi caritatem. (XII; 29) Однако во время моих выступлений по упомянутым вопросам господствовало общее молчание; теперь, когда речь идет о назначении провинций, меня прерывают, хотя ранее дело шло об оказании почета лично Цезарю, а в этом вопросе я руководствуюсь только соображениями насчет войны, только высшими интересами государства. Ибо для чего еще сам Цезарь может желать остаться в провинции, если не для того, чтобы завершить и передать государству начатое им дело? Уж не удерживают ли его там привлекательность этой местности, великолепие городов, образованность и изящество живущих там людей и племен, жажда победы, стремление расширить границы державы? Что может быть суровее тех стран, беднее тех городов, свирепее тех племен; но что может быть лучше стольких побед, длиннее, чем Океан ? Или его возвращение в отечество может навлечь на него какую-либо неприятность? Но с какой стороны? Со стороны ли народа, которым он был послан, или сената, которым он был возвеличен? Разве отсрочка усиливает тоску по нему? Разве она не способствует скорее забвению, разве не теряют, за длинный промежуток времени, своей свежести лавры, приобретенные ценой великих опасностей? Поэтому, если кто-нибудь недолюбливает Цезаря, то у таких людей нет оснований отзывать его из провинции; они отзывают его для славы, триумфа, благодарственных молебствий, высших почестей от сената, благодарности всаднического сословия, восхищения народа.
[30] Sed si ille hac tam eximia fortuna propter utilitatem rei publicae frui non properat, ut omnia illa conficiat, quid ego, senator, facere debeo, quem, etiamsi ille aliud vellet, rei publicae consulere oporteret? (30) Но если он, служа пользе государства, спешит ; насладиться этим столь исключительным счастьем, желая завершить все начатое им, то что должен я делать как сенатор, которому надо заботиться о благе государства, даже если бы Цезарь хотел иного?
Ego vero sic intellego, Patres conscripti, nos hoc tempore in provinciis decernendis perpetuae pacis habere oportere rationem. Nam quis hoc non sentit omnia alia esse nobis vacua ab omni periculo atque etiam suspicione belli? Я лично, отцы-сенаторы, полагаю так: в настоящее время нам при назначении провинций надо принимать во внимание интересы длительного мира. Ибо кто не знает, что нам больше нигде не угрожает никакая война, что нельзя даже предположить это?
[31] Iam diu mare videmus illud immensum, cuius fervore non solum maritumi cursus, sed urbes etiam et viae militares iam tenebantur, virtute Cn. Pompei sic a populo Romano ab Oceano usque ad ultimum Pontum tamquam unum aliquem portum tutum et clausum teneri; nationes eas, quae numero hominum ac multitudine ipsa poterant in provincias nostras redundare, ita ab eodem esse partim recisas, partim repressas, ut Asia, quae imperium antea nostrum terminabat, nunc tribus novis provinciis ipsa cingatur. Possum de omni regione, de omni genere hostium dicere. Nulla gens est quae non aut ita sublata sir, ut vix extet, aut ita domita, ut quiescat, aut ita pacata, ut victoria nostra imperioque laetetur. (31) Мы видим, что необъятное море, которое своими бурями тревожило, не говорю уже - наши морские пути, но даже города и военные дороги, благодаря доблести Гнея Помпея уже давно во власти римского народа и представляет собой, от Океана и до крайних пределов Понта , как бы единую безопасную и закрытую гавань; мы видим, что те народы, которые ввиду своей огромной численности могли наводнить наши провинции, Помпей частью истребил, частью покорил, так что вокруг Азии, которая ранее составляла границу нашей державы, теперь расположены три новые провинции. То же самое могу сказать о любой стране, о любом враге. Нет племени, которое не было бы подавлено настолько что едва дышит, или укрощено настолько, что ведет себя смирно, или умиротворено настолько, что радуется нашей победе и владычеству.
XIII. [32] Bellum Gallicum, Patres conscripti, C. Caesare imperatore gestumst, antea tantum modo repulsum. Semper illas nationes nostri imperatores refutandas potius bello quan lacessandas putaverunt. Ipse ille C. Marius, cuius divina atque eximia virtus magnis populi Romani luctibus funeribusque subvenir, influentis in Italiam Gallorum maximas copias repressit, non ipse ad eorum urbes sedesque penetravit. Modo ille meorum laborum, periculorum, consiliorum socius, C. Pomptinus, fortissimus vir, ortum repente bellum Allobrogum atque hac scelerata coniuratione excitatum proeliis fregit, eosque domuit, qui lacessierant, et ea victoria contentus re publica metu liberata quievit. C.Caesaris longe aliam video fuisse rationem. Non enim sibi solum cum iis, quos iam armatos contra populum Romanum videbat, bellandum esse duxit, sed totam Galliam in nostram dicionem esse redigendam. (XIII, 32) С галлами же, отцы-сенаторы, настоящую войну мы начали вести только тогда, когда Гай Цезарь стал императором; до этого мы лиши оборонялись. Императоры наши всегда считали нужным военными действиями оттеснять эти народы, а не нападать на них. Даже знаменитый Гай Марий, чья ниспосланная богами исключительная доблесть пришла на помощь римскому народу в скорбное и погибельное для него время, уничтожил вторгшиеся в Италию полчища галлов, но сам не дошел до их городов и селений. Только человек, разделявший со мной труды, опасности и замыслы, Гай Помптин, храбрейший муж, закончил в несколько сражений внезапно вспыхнувшую войну с аллоброгами, вызванную преступным заговором, покорил тех, кто ее начал, и, удовлетворенный этой победой, избавив государство от страха, ушел на отдых. Замысел Гая Цезаря, как я вижу, был совершенно иным: он признал нужным не только воевать с теми, кто, как он видел, уже взялся за оружие против римского народа, но и подчинить нашей власти всю Галлию.
[33] Itaque cum acerrimis Germanorum et Helvetiorum nationibus et maximis proeliis felicissime decertavit, ceteras conterruit, compulit, domuit, imperio populi Romani parere adsuefecit et, quas regiones quasque gentes nullas nobis antea litterae, nulla vox, nulla fama notas fecerat, has noster imperator nosterque exercitus et populi Romani arma peragrarunt. Semitam tantum Galliae tenebamus antea, Patres conscripti; ceterae partes a gentibus aut inimicis aut imperio aut infidis aut incognitis aut certe immanibus et barbaris et bellicosis tenebantur; quas nationes nemo umquam fuit quin frangi domarique cuperet. Nemo sapienter de re publica nostra cogitavit iam inde a principio huius imperii, quin Galliam maxime timendam huic imperio putaret; sed propter vim ac multitudinem gentium illarum numquam est antea cum omnibus dimicatum; restitimus semper lacessati. Nunc denique est perfectum ut imperii nostri terrarumque illarum idem esset extremum. (33) Он добился полного успеха в решительных сражениях против сильнейших и многочисленных народов Германии и Гельвеции; на другие народы он навел страх, подавил их, покорил, приучил повиноваться державе римского народа; наш император, наше войско, оружие римского народа проникли в такие страны и к таким племенам, о которых мы дотоле не знали ничего - ни из писем, ни из устных рассказов, ни по слухам. Лишь узкую тропу в Галлии до сего времени удерживали мы, отцы-сенаторы! Прочими частями ее владели племена, либо враждебные нашей державе, либо ненадежные, либо неведомые нам, но, во всяком случае, дикие, варварские и воинственные; не было никого, кто бы не желал, чтобы народы эти были сломлены и покорены. Уже с начала существования нашей державы не было никого, кто бы, размышляя здраво об интересах нашего государства, не считал, что наша держава более всего должна бояться Галлии. Но ранее, ввиду силы и многочисленности этих племен, мы никогда не сражались с ними всеми сразу; мы всегда давали отпор, будучи вызваны на это. Только теперь достигнуто положение, когда крайние пределы нашей державы совпадают с пределами этих стран.
XIV. [34] Alpibus Italiam munierat antea natura non sine aliquo divino numine. Nam, si ille aditus Gallorum immanitati multitudine patuisset, numquam haec urbs summo imperio domicilium ac sedem praebuisset. Quam iam licet considant. Nihil est enim ultra altitudinem montium usque ad Oceanum, quod sit Italiae pertimescendum. Sed tamen una atque altera aestas vel metu vel spe vel poena vel praemiis vel armis vel legibus potest totam Galliam sempiternis vinculis adstringere. Impolitae vero res et acerbae si erunt relictae, quamquam sunt accisae, tamen efferent se aliquando et ad renovandum bellum revirescent. (XIV, 34) Не без промысла богов природа некогда оградила Италию Альпами; ибо если бы доступ в нее был открыт для полчищ диких галлов, наш город никогда не стал бы обиталищем и оплотом великой державы. А ныне Альпам можно опуститься: по ту сторону этих высоких гор, вплоть до Океана, уже не существует ничего такого, что могло бы грозить Италии. И все же связать узами всю Галлию навеки могут лишь один-два летних похода с тем, чтобы мы либо запугали ее, либо подали ей надежду, либо пригрозили ей карой, либо прельстили ее наградами, либо действовали оружием, либо ввели законы. Если же столь трудное дело будет оставлено незаконченным и незавершенным, то оно, хотя и подсеченное под корень, все же рано или поздно может набрать сил, разрастись и привести к новой войне.
[35] Quare sit in eius tutela Gallia, cuius fidei, virtuti, felicitati commendata est. Qui si Fortunae muneribus amplissimis ornatus saepius eius deae periculum facere nollet, si in patriam, si ad deos penatis, si ad eam dignitatem, quam in civitate sibi propositam videt, si ad iucundissimos liberos, si ad clarissimum generum redire properaret, si in Capitolium invehi victor cum illa insigni laude gestiret, si denique timeret casum aliquem, qui illi tantum addere iam non potest quantum auferre, nos tamen oporteret ab eodem illa omnia, a quo profligata sunt, confici velle. Cum vero ille suae gloriae iam pridem, rei publicae nondum satis fecerit, et malit tamen tardius ad suorum laborum fructus pervenire quam non explere susceptum rei publicae munus, nes imperatorem incensum ad rem publicam bene gerendam revocare nec totam Gallici belli rationem prope iam explicatam perturbare atque impedire debemus. (35) Поэтому пусть Галлия пребывает на попечении того, чьей честности, доблести и удачливости она поручена. Даже если бы Гай Цезарь, украшенный величайшими дарами Фортуны не хотел лишний раз искушать эту богиню, если бы он торопился с возвращением в отечество, к богам-пенатам, к тому высокому положению, какое, как он видит, его ожидает в государстве, к дорогим его сердцу детям, к прославленному зятю, если бы он жаждал въезда в Капитолий в качестве победителя, имеющего необычайные заслуги, если бы он, наконец, боялся какого-нибудь случая, который не может ему прибавить столько, сколько может у него отнять, то нам все же следовало бы хотеть, чтобы все начинания были завершены тем самым человеком, которым они почти доведены до конца. Но так как Гай Цезарь уже давно совершил достаточно подвигов, чтобы стяжать славу, но еще не все сделал для пользы государства и так как он все же предпочитает наслаждаться плодами своих трудов не ранее, чем выполнит свои обязательства перед государством, то мы не должны ни отзывать императора, горящего желанием отлично вести государственные дела, ни расстраивать весь почти уже осуществленный план ведения галльской войны и препятствовать его завершению.
XV. [36] Nam illae sententiae virorum clarissimorum minime probandae sunt, quorum alter ulteriorem Galliam decernit cum Syria, alter citeriorem. Qui ulteriorem, omnia illa, de quibus disserui paulo ante perturbat; simul ostendit eam se tenere legem, quam esse legem neget, et quae pars provinciae sit, cui non possit intercedi, hanc se avellere, quae defensorem habeat, non tangere; simul et illud facit ut, quod illi a populo datum sit, id non violet, quod senatus dederit, id senator properet auferre. (XV, 36) Менее всего следует одобрить мнение тех мужей, один из которых предлагает назначить будущим консулам дальнюю Галлию и Сирию, а другой - ближнюю Галлию и Сирию. Кто говорит о дальней Галлии, тот расстраивает все те начинания, какие я только что рассмотрел; в то же время он ясно показывает, что придерживается того закона, которого он сам законом не считает, и что ту часть провинции, насчет которой интерцессия невозможна, он у Цезаря отнимает, а части ее, имеющей защитника не касается; в то же время он старается не посягать на то, что Цезарю дано народом, а то, что ему дал сенат, он сам, будучи сенатором, поспешно отнял
Alter belli Gallici rationem habet, fungitur officio boni senatoris, legem quam non putat, eam quoque servat; praefinit enim successori diem. Quo mihi nihil videtur magis a dignitate disciplinaque maiorum dissidere, quam ut, qui consul Kalendis ianuariis habere provinciam debet, is ut eam desponsam, non decretam habere videatur. (37) Кто говорит о ближней Галлии, принимает во внимание состояние войны в Галлии, выполняет долг честного сенатора, но тот закон, которого он сам не считает законом, тоже соблюдает; ибо он заранее определяет срок для назначения преемника. Мне кажется, нет ничего более противного достоинству и наставлениям наших предков, чем положение, когда тому, кто должен получить провинцию в январские календы как консул, пришлось ведать ею на основании обещания, а не в силу постановления.
[37] Fuerit toto in consulatu sine provincia, cui fuerit, antequam designatus est, decreta provincia. Sortietur an non? Nam et non sortiri absurdum est, et, quod sortitus sis, non habere. Proficiscetur paludatus? Quo? Quo pervenire ante certam diem non licebit. ianuario, Februario, provinciam non habebit; Kalendis ei denique Martiis nascetur repente provincia. Тот, кому провинция будет назначена до его избрания, в течение всего своего консульства будет без провинции. Будут бросать жребий или нет? Ведь и не бросать жребия и не иметь того, что ты по жребию получил, одинаково нелепо. Выедет ли он, надев походный плащ? Куда? Туда, куда ему нельзя будет прибыть до определенного срока. В течение января и февраля у него провинции не будет; наконец, в мартовские календы у него неожиданно появится провинция.
[38] Ac tamen his sententiis Piso in provincia permanebit. Quae cum gravia sint, nihil gravius illo, quod multari imperatorem deminutione provinciae contumeliosum est, neque solum summo in viro, sed etiam mediocri in homine ne id accidat providendum. XVI. (38) А Писон на основании этих предложений все-таки останется в провинции. Но если это само по себе неприятно, то еще неприятнее - наказать императора, уменьшив его провинцию; это для него оскорбительно и от этого следует избавить не только столь выдающегося мужа, но даже и человека рядового.
Ego vos intellego, Patres conscripti, multos decrevisse eximios honores C. Caesari et prope singularis, Si, quod ita meritus erat, grati, sin etiam, ut quam coniunctissimus huic ordini esset, sapientes ac divini fuistis. Neminem umquam est hic ordo complexus honoribus et beneficiis suis, qui ullam dignitatem praestabiliorem ea, quam per vos esset adeptus, putarit. Nemo umquam hic potuit esse princeps, qui maluerit esse popularis. Sed homines, aut propter indignitatem suam diffisi ipsi sibi, aut propter reliquorum obtrectationem ab huius ordinis coniunctione depulsi, saepe ex hoc portu se in illos fluctus prope necessario contulerunt. Qui si ex illa iactatione cursuque populari, bene gesta re publica, referunt aspectum in curiam atque huic amplissimae dignitati esse commendati volunt, non modo non repellendi sunt, verum etiam expetendi. (XVI) Я хорошо понимаю, что вы, отцы-сенаторы, назначили Гаю Цезарю многочисленные исключительные и, можно сказать, единственные своем роде почести. Если потому, что он их заслужил, то вы проявили благодарность; если для того, чтобы возможно теснее связать его с нашим сословием, то вы поступили мудро и по внушению богов. Наше сословие никогда не оказывало почестей и милостей ни одному человеку, который мог оценить любое иное положение выше, чем то, какого он мог бы достигнуть при вашем посредстве. Здесь никогда не мог стать первоприсутствующим ни один человек, который предпочел быть популяром ; но часто люди, либо утратившие свое достоинство и изверившиеся в себе, либо потерявшие связь с нашим сословием вследствие чьей-либо недоброжелательности, можно сказать, гонимые необходимостью, покидали эту гавань и пускались в бурное море. Если кто-нибудь из них, долго носившийся по волнам народных бурь, снова обращает свой взор к Курии, блестяще совершив государственное дело, и хочет быть в чести у носителей этого наивысшего достоинства, то такого человека не только не следует отвергать, но надо даже привлечь к себе.
[39] Monemur a fortissimo viro atque optimo post hominum memoriam consule, ut provideamus ne citerior Gallia nobis invitis alicui decernatur post eos consules, qui nunc erunt designati, perpetuoque posthac ab iis, qui hunc ordinem oppugnent, populari ac turbulenta ratione teneatur. Quam ego plagam etsi non contemno, Patres conscripti, praesertim monitus a sapientissimo consule et diligentissimo custode pacis atque otii, tamen vehementius arbitror pertimescendum, si hominum clarissimorum ac potentissimorum aut honorem minuero aut studium erga hunc ordinem repudiaro. Nam ut C. iulius, omnibus a senatu eximiis ac novis rebus ornatus, per manus hanc provinciam tradat ei cui minime vos velitis, per quem ordinem ipse amplissimam sit gloriam consecutus, ei ne libertatem quidem relinquat, adduci ad suspicandum nullo modo possum. Postremo, quo quisque animo futurus sit, nescio; quid sperem video; praestare hoc senator debeo, quantum possum, ne quis vir clarus aut potens huic ordini iure irasci posse videatur. (39) Но вот этот храбрейший муж и в памяти людей лучший из консулов советует нам заранее принять меры, чтобы ближняя Галлия не была наперекор нам отдана кому-нибудь после консульства тех, кто теперь будет избран, чтобы над нею в дальнейшем, действуя по способу популяров и мятежно, не властвовали постоянно те, кто идет войной на наше сословие. Хотя я и не отношусь с пренебрежением к угрозе такой беды, отцы-сенаторы (тем более, что меня предостерег мудрейший консул и заботливейший хранитель мира и спокойствия), все же мне, полагаю я, гораздо больше следует опасаться, что я могу умалить почести людям славнейшим и могущественнейшим или же оттолкнуть их от нашего сословия; ибо я никак не могу представить себе, чтобы Гай Юлий, которого сенат облек всеми исключительными и чрезвычайными полномочиями, мог своими руками передать провинцию тому, кто для вас в высшей степени нежелателен, и не предоставить даже свободу действий тому сословию, благодаря которому сам он достиг величайшей славы. Наконец, как будет настроен каждый из вас, я не знаю; на что можно надеяться мне, я вижу; как сенатор я насколько могу должен стараться, чтобы ни один из славных или могущественных мужей не имел основания негодовать на наше сословие.
Atque haec, si inimicissimus essem C. Caesari, sentirem tamen rei publicae causa. (40) И даже в случае, если бы я был злейшим недругом Гаю Цезарю, я все же голосовал бы за это предложение ради блага государства.
XVII. [40] Sed non alienum esse arbitror, quo minus saepe aut interpeller a non ullis aut tacitorum existimatione reprehendar, explicare breviter quae mihi sit ratio et causa cum Caesare. Ac primum illud tempus familiaritatis et consuetudinis, quae mihi cum illo, quae fratri meo, quae C. Varroni, consobrino nostro, ab omnium nostrum adulescentia fuit, praetermitto. Posteaquam sum penitus in rem publicam ingressus, ita dissensi ab illo, ut in disiunctione sententiae coniuncti tamen amicitia maneremus. (XVII) А дабы меня реже прерывали или менее сурово осуждали молча, я нахожу нелишним вкратце объяснить, каковы у меня отношения с Цезарем. Не стану говорить о первой поре нашего дружеского общения, начавшегося еще со времен нашей общей с ним юности у меня, моего брата и у нашего родственника Гая Варрона. После того как я полностью посвятил себя государственной деятельности, я разошелся с Цезарем в убеждениях, но при отсутствии единства взглядов мы все же оставались связанными дружбой.
[41] Consul ille egit eas res, quarum me participem esse voluit; quibus ego si minus adsentiebar, tamen illius mihi iudicium gratum esse debebat. Me ille ut quinqueviratum acciperem rogavit ; me in tribus sibi coniunctissimis consularibus esse voluit; mihi legationem, quam vellem, quanto cum honore vellem, detulit. Quae ego omnia non ingrato animo, sed obstinatione quadam sententiae repudiavi. Quam sapienter non disputo; multis enim non probabo; constanter quidem et fortiter certe, qui cum me firmissimis opibus contra scelus inimicorum munire et popularis impetus populari praesidio propulsare possem, quamvis excipere fortunam, subire vim atque iniuriam malui, quam aut a vestris sanctissimis mentibus dissidere aut de meo statu declinare. Sed non is solum gratus debet esse, qui accepit beneficium, verum etiam is, cui potestas accipiendi fuit. Ego illa ornamenta, quibus ille me ornabat, decere me et convenire iis rebus, quas gesseram, non putabam; illum quidem amico animo me habere eodem loco quo principem civium, suum generum, sentiebam. (41) Как консул он совершил действия, к участию в которых захотел привлечь меня; хотя я и не сочувствовал им, но его отношение ко мне все-таки должно было быть мне приятно. Мне предложил он участвовать в квинквевирате; меня захотел он видеть одним из троих наиболее тесно связанных с ним консуляров; мне хотел он предоставить легатство моему выбору и с почетом, какого я пожелал бы. Все это я отверг не по неблагодарности, но, так сказать, упорствуя в своем мнении; насколько умно я поступил, обсуждать не стану; ибо у многих я одобрения не встречу; но держал я себя, во всяком случае, стойко и храбро, так как, будучи в состоянии оградить себя от злодеяния недругов надежнейшими средствами и отразить натиск популяров, прибегнув к защите народа, предпочел принять любой удар судьбы, подвергнуться насилию и несправедливости, лишь бы не отступить от ваших священных для меня взглядов и не отклонить от своего пути. Но благодарным должен быть не только тот, кто принял предложенную ему милость, но также и тот, у кого была возможность ее принять. Что та честь, какую Цезарь мне оказывал, приличествовала мне и соответствовала тем деяниям, которые я совершил, я лично не думал; что сам он питает ко мне такие же дружеские чувства, как и к первому человеку среди граждан - к своему зятю, это я чувствовал.
[42] Traduxit ad plebem inimicum meum, sive iratus mihi, quod me secum ne in beneficiis quidem videbat posse coniugi, sive exoratus. Ne haec quidem fuit iniuria. Nam postea me, ut sibi essem legatus, non solum suasit, verum etiam rogavit. Ne id quidem accepi; non quo alienum mea dignitate arbitrarer, sed quod tantum rei publicae sceleris impendere a consulibus proximis non suspicabar. (42) Он перевел в плебеи моего недруга либо в гневе на меня, так как видел, что не может привлечь меня на свою сторону, даже осыпая меня милостями, либо уступив чьим-то просьбам. Однако даже это не имело целью оскорбить меня. Ибо впоследствии он меня не только убеждал, но даже просил быть его легатом. Даже этого не принял я - не потому, что находил это не соответствующим своему достоинству, но так как не подозревал, что новые консулы совершат против государства столько злодеяний.
Ergo adhuc magis est mihi verendum ne mea superbia in illius liberalitate quam ne illius iniuria in nostra amicitia reprendatur. (XVIII) Следовательно, до сего времени я должен опасаться, что станут порицать скорее то высокомерие, каким я отвечал на его щедрые милости, чем его несправедливое отношение к нашей дружбе.
XVIII. [43] Ecce illa tempestas caligo bonorum et subita atque improvisa formido, tenebrae rei publicae, ruina atque incendium civitatis, terror iniectus Caesari de eius actis, metus caedis bonis omnibus, consulum scelus, cupiditas, egestas, audacia! Si non sum adiutus, non debui; si desertus, sibi fortasse providit; si etiam oppugnatus, ut quidam aut putant aut volunt, violata amicitia est, accepi iniuriam; inimicus esse debui, non nego. sed, si idem ille tum me salvum esse voluitn cum vos me ut carissimum filium desiderabatis, et si vos idem pertinere ad causam illam putabatis, voluntatem Caesaris a salute mea non abhorrere, et si illius voluntatis generum eius habeo testem, qui idem Italiam in minicipiis, populum Romanum in contione, vos mei semper cupidissimos in Capitolio ad meam salutem incitavit, si denique Cn. Pompeius idem mihi testis de voluntate Caesaris et sponsor est illi de mea, nonne vobis videor et ultimi temporis recordatione et proximi memoria medium illud tristissimum tempus debere, si ex rerum natura possim evellere, ex animo quidem certe excidere? (43) Но вот разразилась памятная нам буря, настал мрак для честных людей, ужасы внезапные и непредвиденные, тьма над государством, уничтожение и сожжение всех гражданских прав, внушенные Цезарю опасения насчет его собственной судьбы, боязнь резни у всех честных людей, преступление консулов, алчность, нищета, дерзость! Если я не получил от него помощи, значит, и не должен был получить; если я был им покинут, то, очевидно, потому, что он заботился о себе; если он даже напал на меня, как некоторые думают или утверждают, то, конечно, дружба была нарушена и я потерпел несправедливость; мне следовало стать его недругом - не отрицаю; но если он же захотел охранить меня тогда, когда вы по мне тосковали, как по любимейшему сыну, и если вы сами считали важным, чтобы Цезарь не был противником моего восстановления в правах, если для меня свидетелем его доброй воли в этом деле является его зять, который добился моего восстановления в правах, обращаясь к Италии в муниципиях, к римскому народу на сходке, к вам, всегда мне глубоко преданным, в Капитолии, если, наконец, тот же Гней Помпей является для меня свидетелем благожелательности Цезаря ко мне и поручителем перед ним за мое доброе отношение к нему, то не кажется ли вам, что я, памятуя о давних временах и вспоминая о недавних, должен тот вызывающий глубокую скорбь средний промежуток времени, если не могу вырвать его из действительности, во всяком случае, предать полному забвению?
[44] Ego vero, si mihi non licet per aliquos ita gloriari, me dolorem atque inimicitias meas rei publicae concessisse, si hoc magni cuiusdam hominis et persapientis videtur, utar hoc, quod non tam ad laudem adipiscendam quam ad vitandam vituperationem valet, hominem me esse gratum et non modo tantis beneficiis, sed etiam mediocri hominum benivolentia commoveri. (44) Да, если кое-кто не позволяет мне поставить себе в заслугу, что я, ради блага государства, поступился своей обидой и враждой, если это таким людям кажется, так сказать, свойством великого и премудрого человека, то я прибегну к следующему объяснению, имеющему значение не столько для снискания похвалы, сколько во избежание осуждения: я - человек благодарный, на меня действуют не только большие милости, но даже и обычное доброе отношение ко мне.
XIX. A viris fortissimis et de me optime meritis quibusdam peto, ut, si ego illos meorum laborum atque incommodorum participes esse nolui, ne illi me suarum inimicitiarum socium velint esse, praesertim cum mihi idem illi concesserint, ut etiam acta illa Caesaris, quae neque oppugnavi antea, neque defendi, meo iam iure possim defendere. (XIX) Если я не требовал, чтобы кое-кто из храбрейших и оказавших мне величайшие услуги мужей разделил со мной мои труды и бедствия, то пусть и они не требуют от меня, чтобы я был их союзником в их вражде, тем более, что они сами позволили мне защищать с полным правом даже те действия Цезаря, на которые я ранее и не нападал, но которых и не защищал.
[45] Nam summi civitatis viri, quorum ego consilio rem publicam conservavi et quorum auctoritate illam coniunctionem Caesaris defugi, iulias leges et ceteras illo consule rogatas iure latas negant; idem illam proscriptionem capitis mei contra salutem rei publicae, sed salvis auspiciis rogatam esse dicebant. Itaque vir summa auctoritate, summa eloquentia dixit graviter casum illum meum funus esse rei publicae, sed funus iustum et indictum. Но если он вообще не мог стать плебеем, то как мог он быть народным трибуном? И будут ли казаться (даже при условии, что правила авспиций были соблюдены) проведенными законным путем не только трибунат Клодия, но и его губительнейшие меры только потому, что при признании правомерности его трибуната ни одна мера Цезаря не может быть признана неправомерной?
Mihi ipsi omnino perhonorificum est discessum meum funus dici rei publicae; reliqua non reprendo, sed mihi ad id, quod sentio, adsumo. Nam, si illud iure rogatum dicere ausi sunt, quod nullo exemplo fieri potuit, nulla lege licuit, quia nemo de caelo servarat, oblitine erant tum, cum ille, qui id egerat, plebeius est lege curiata factus, dici de caelo servatum? Qui si plebeius omnino esse non potuit, qui tribunus plebis potuit esse? et, cuius tribunatus si ratus est, nihil est quod inritum ex actis Caesaris possit esse, eius non solum tribunatus sed etiam perniciosissimae res, auspiciorum religione conservata, iure latae videbuntur?
[46] Quare aut vobis statuendum est legem Aeliam manere, legem Fufiam non abrogatam, non omnibus fastis legem ferri licere, cum lex feratur, de caelo servari, obnuntiari, intercedi, licere, censorium iudicium ac notionem et illud morum severissimum magisterium non esse nefariis legibus de civitate sublatum, si patricius tribunus plebis fuerit, contra leges sacratas, si plebeius, contra auspicia fuisse, aut mihi concedant homines oportet in rebus bonis non exquirere ea iura, quae ipsi in perditis non exquirant, praesertim cum ab illis aliquotiens condicio C. Caesari lata sit, ut easdem res alio modo ferret, qua condicione auspicia requirebant, leges comprobabant, in Clodio auspiciorum ratio sit eadem, leges omnes sint eversae ac perditae civitatis. (46) Поэтому либо вы должны постановить, что остается в силе Элиев закон, что не отменен Фуфиев закон, что закон дозволяется предлагать не во все присутственные дни, что, когда вносят закон, наблюдение за небесными знамениями, обнунциация и интерцессия разрешаются, что суждение и замечание цензора и строжайшее попечение о нравах, несмотря на издание преступных законов, не отменены в государстве, что если народным трибуном был патриций, то это было нарушением, священных законов, а если им был плебей, то - нарушением авспиций; либо мне должно быть позволено не требовать в честных делах соблюдения тех правил, соблюдения которых они сами не требуют в пагубных, тем более, что они уже не раз давали Гаю Цезарю возможность проводить такие же меры иным путем, при каковых условиях они требовали авспиций, а законы его одобряли, в случае же с Клодием положение насчет авспиций такое же, но его законы все клонятся к разорению и уничтожению государства.
XX. [47] Extremum illud est. Ego, si essent inimicitiae mihi C. Caesare, tamen hoc tempore rei publicae consulere, inimicitias in aliud tempus reservare deberem; possem etiam summorum virorum exemplo inimicitias rei publicae causa deponere. Sed cum inimicitiae fuerint numquam, opinio iniuriae beneficio sit extincta, sententia mea, Patres conscripti, si dignitas agitur Caesaris, homini tribuam, si honos quidam, senatus concordiae consulam, si auctoritas decretorum vestrorum, constantiam ordinis in eodem ornando imperatore servabo, si perpetua ratio Gallici belli, rei publicae providebo, si aliquod meum privatum officium, me non ingratum esse praestabo. Atque hoc velim probare omnibus, Patres conscripti; sed levissime feram si forte aut iis minus probaro, qui meum inimicum repugnante vestra auctoritate texerunt, aut iis, si qui meum cum inimico suo reditum in gratiam vituperabunt, cum ipsi et cum meo et cum suo inimico in gratiam non dubitarint redire. (XX, 47) И вот, наконец, последний довод: если бы между мной и Гаем Цезарем была вражда, то ныне я все же должен был бы заботиться о благе государства, а вражду отложить на другое время; я мог бы даже, по примеру выдающихся мужей, ради блага государства отказаться от вражды. Но так как вражды между нами не было никогда, а распространенное мнение о якобы нанесенной мне обиде опровергнуто оказанной мне милостью, то я, отцы-сенаторы, своим голосованием, если речь идет о достоинстве Цезаря, воздам ему должное как человеку; если речь идет об оказании ему особого почета, то я буду сообразовываться с общим мнением сенаторов; если - об авторитете ваших решений, то я буду оберегать незыблемость решений сословия, облекшего полномочиями этого императора; если - о неуклонном ведении галльской войны, то я буду заботиться о благе государства; если - о какой-нибудь моей личной обязанности как частного лица, то докажу, что я не лишен чувства благодарности. Этому вот я и хотел бы получить всеобщее одобрение, отцы-сенаторы; но отнюдь не буду огорчен, если встречу, быть может, меньшее одобрение у тех ли, которые, наперекор вашему авторитету, взяли под свое покровительство моего недруга, или у тех, которые осудят мое примирение с их недругом, хотя сами они и с моим и со своим собственным недругом помирились без всяких колебаний.

К началу страницы

Титульный лист

Граммтаблицы | Грамматика латинского языка | Латинские тексты