Корнелий Тацит

Анналы

LIBER DVODECIMVS/Книга двенадцатая

Latin Русский
[1] Caede Messalinae convulsa principis domus, orto apud libertos certamine, quis deligeret uxorem Claudio, caelibis vitae intoleranti et coniugum imperiis obnoxio. nec minore ambitu feminae exarserant: suam quaeque nobilitatem formam opes contendere ac digna tanto matrimonio ostentare. sed maxime ambigebatur inter Lolliam Paulinam M. Lollii consularis et Iuliam Agrippinam Germanico genitam: huic Pallas, illi Callistus fautores aderant; at Aelia Paetina e familia Tuberonum Narcisso fovebatur. ipse huc modo, modo illuc, ut quemque suadentium audierat, promptus, discordantis in consilium vocat ac promere sententiam et adicere rationes iubet. 1. После умерщвления Мессалины двор принцепса охватило волнение из-за возникшей между вольноотпущенниками борьбы, кому из них приискать новую жену Клавдию, не выносившему безбрачного существования и подпадавшему под власть каждой своей супруги. Таким же соперничеством загорелись и женщины: каждая выставляла на вид свою знатность, красоту и богатство как достойное основание для такого замужества. Спор шел главным образом о том, кого предпочесть, дочь ли бывшего консула Марка Лоллия Лоллию Паулину или дочь Германика Агриппину; последнюю поддерживал Паллант, первую - Каллист; со своей стороны Нарцисс выдвигал Элию Петину из рода Туберонов. Сам Клавдий, склонявшийся то туда, то сюда, смотря по тому, кого из своих советчиков он только что выслушал, созывает их, впавших между собой в разногласия, на совещание и велит каждому высказать свое мнение, подкрепив его соответствующими обоснованиями.
[2] Narcissus vetus matrimonium, filiam communem (nam Antonia ex Paetina erat), nihil in penatibus eius novum disserebat, si sueta coniunx rediret, haudquaquam novercalibus odiis visura Britannicum, Octaviam, proxima suis pignora. Callistus improbatam longo discidio, ac si rursum adsumeretur, eo ipso superbam; longeque rectius Lolliam induci, quando nullos liberos genuisset, vacuam aemulatione et privignis parentis loco futuram. at Pallas id maxime in Agrippina laudare quod Germanici nepotem secum traheret, dignum prorsus imperatoria fortuna: stirpem nobilem et familiae 2. Нарцисс говорил о том, что Петина уже была женой принцепса, что у них общая дочь (ибо Антония родилась от нее) и что с возвращением прежней супруги в его дом не будет внесено ничего нового, ибо она не станет питать обычной для мачехи неприязни к Британнику и Октавии, столь близким по крови ее собственным детям. Каллист возражал, что униженная длительным разводом Петина, будучи снова взята принцепсом в жены. неизбежно возгордится; гораздо разумнее поэтому ввести в семью Лоллию, которая никогда не имела детей и, свободная по этой причине от ревности и пристрастности, заменит пасынку и падчерице родную мать. А Паллант превозносил в Агриппине более всего то, что она приведет с собою внука Германика; вполне достойно императорского семейства присоединить этого отпрыска знатного рода к потомкам Юлиев и Клавдиев и тем самым не допустить, чтобы женщина испытанной плодовитости и еще молодая унесла в другой дом славу и величие Цезарей.
[3] Praevaluere haec adiuta Agrippinae inlecebris: ad eum per speciem necessitudinis crebro ventitando pellicit patruum ut praelata ceteris et nondum uxor potentia uxoria iam uteretur. nam ubi sui matrimonii certa fuit, struere maiora nuptiasque Domitii, quem ex Cn. Ahenobarbo genuerat, et Octaviae Caesaris filiae moliri; quod sine scelere perpetrari non poterat, quia L. Silano desponderat Octaviam Caesar iuvenemque et alia clarum insigni triumphalium et gladiatorii muneris magnificentia protulerat ad studia vulgi. sed nihil arduum videbatur in animo principis, cui non iudicium, non odium erat nisi indita et iussa. 3. Подкрепленные чарами Агриппины, эти доводы возобладали: часто бывая у дяди на правах близкой родственницы, она обольстила его и, предпочтенная остальным, но еще не жена, пользовалась властью жены. Уверенная в своем предстоящем замужестве, она начала вынашивать дальнейшие замыслы и подготовлять брак своего рожденного от Гнея Агенобарба сына Домиция с Октавией, дочерью Цезаря; однако заключить этот брак можно было только преступным путем, так как Цезарь успел обручить Октавию с Луцием Силаном и привлек к этому и без того широко известному юноше благосклонность толпы дарованием ему триумфальных отличий и великолепием устроенных от его имени гладиаторских игр. Но представлялось нетрудным чего угодно добиться от принцепса, у которого не было других мыслей и другой неприязни, кроме подсказанных и внушенных со стороны.
[4] Igitur Vitellius, nomine censoris servilis fallacias obtegens ingruentiumque dominationum provisor, quo gratiam Agrippinae pararet, consiliis eius implicari, ferre crimina in Silanum, cuius sane decora et procax soror, Iunia Calvina, haud multum ante Vitellii nurus fuerat. hinc initium accusationis; fratrumque non incestum, sed incustoditum amorem ad infamiam traxit. et praebebat Caesar auris, accipiendis adversus generum suspicionibus caritate filiae promptior. at Silanus insidiarum nescius ac forte eo anno praetor, repente per edictum Vitellii ordine senatorio movetur, quamquam lecto pridem senatu lustroque condito. simul adfinitatem Claudius diremit, adactusque Silanus eiurare magistratum, et reliquus praeturae dies in Eprium Marcellum conlatus est. 4. И вот, прикрывая своим званием цензора подлые козни и предвидя, кто станет истинным властелином, Вителлий, дабы снискать признательность Агриппины, принимается содействовать ее замыслам и возводить обвинения на Силана, сестра которого, красивая и своенравная Юния Кальвина в недавнем прошлом была невесткой Вителлия. Отсюда и пошла клевета; отнюдь не преступную, но неосмотрительно откровенную братскую привязанность между ними он представляет кровосмесительной связью. А Цезарь из любви к дочери с тем большей готовностью прислушивался к этим наветам о своем будущем зяте. Между тем Силан, ничего не подозревавший о подстроенной ему западне и именно в этом году бывший претором, указом Вителлия внезапно исключается из сенаторского сословия, хотя незадолго пред тем был оглашен и окончательно утвержден список сенаторов на ближайшее пятилетие. Одновременно Клавдий объявляет ему, что его брак с Октавией не состоится; Силана принуждают сложить с себя преторские обязанности, и на один день, оставшийся до окончания срока его претуры, их возлагают на Эприя Марцелла.
[5] C. Pompeio Q. Veranio consulibus pactum inter Claudium et Agrippinam matrimonium iam fama, iam amore inlicito firmabatur; necdum celebrare sollemnia nuptiarum audebant, nullo exemplo deductae in domum patrui fratris filiae: quin et incestum ac, si sperneretur, ne in malum publicum erumperet metuebatur. nec ante omissa cunctatio quam Vitellius suis artibus id perpetrandum sumpsit. percontatusque Caesarem an iussis populi, an auctoritati senatus cederet, ubi ille unum se civium et consensui imparem respondit, opperiri intra palatium iubet. ipse curiam ingreditur, summamque rem publicam agi obtestans veniam dicendi ante alios exposcit orditurque: gravissimos principis labores, quis orbem terrae capessat, egere adminiculis ut domestica cura vacuus in commune consulat. quod porro honestius censoriae mentis levamentum quam adsumere coniugem, prosperis dubiisque sociam, cui cogitationes intimas, cui parvos liberos tradat, non luxui aut voluptatibus adsuefactus, sed qui prima ab iuventa legibus obtemperavisset. 5. В консульство Гая Помпея и Квинта Верания брачный сговор Клавдия с Агриппиною подкрепляла и распространившаяся об этом молва и их вышедшая за пределы дозволенного близость; но они еще не осмеливались торжественно справить свадебные обряды, так как женитьба дяди на племяннице была делом неслыханным; такой союз считался кровосмесительным, а пренебречь этим они не решались из опасения, как бы их поступок не навлек несчастья на государство. Конец этому промедлению был положен Вителлием, который взялся уладить дело с помощью привычных для него ухищрений. Задав вопрос Цезарю, подчинится ли он требованиям народа и совету сената, и получив ответ, что он такой же гражданин, как все прочие, и не может противиться общей воле, Вителлий предлагает ему подождать во дворце. Сам он между тем прибывает в сенат и, заявив, что дело идет о вопросе величайшей государственной важности, просит разрешения выступить первым и начинает речь следующим образом: "Неся на себе тягчайшее бремя попечения обо всем мире, принцепс испытывает нужду в поддержке, дабы избавленный от забот о семье он мог всецело отдаться служению общему благу. Но есть ли более высоконравственная отрада для по-цензорски непреклонной к себе души, для того, кто никогда не предавался роскоши и наслаждениям, но с ранней юности неуклонно повиновался законам, чем взять жену, с которой он мог бы делиться своими самыми сокровенными мыслями, кому доверил бы малых детей?".
[6] Postquam haec favorabili oratione praemisit multaque patrum adsentatio sequebatur, capto rursus initio, quando maritandum principem cuncti suaderent, deligi oportere feminam nobilitate puerperiis sanctimonia insignem. nec diu anquirendum quin Agrippina claritudine generis anteiret: datum ab ea fecunditatis experimentum et congruere artes honestas. id vero egregium, quod provisu deum vidua iungeretur principi sua tantum matrimonia experto. audivisse a parentibus, vidisse ipsos abripi coniuges ad libita Caesarum: procul id a praesenti modestia. statueretur immo documentum, quo uxorem imperator acciperet. at enim nova nobis in fratrum filias coniugia: sed aliis gentibus sollemnia, neque lege ulla prohibita; et sobrinarum diu ignorata tempore addito percrebuisse. morem accommodari prout conducat, et fore hoc quoque in iis quae mox usurpentur. 6. Начав с этого в своей сочувственно принятой речи, Вителлий, после того как сенаторы выразили свое полное согласие с нею, вернулся к тому, с чего начал, и заявил, что, поскольку все единодушно советуют принцепсу вступить в брак, следует избрать для него женщину, отмеченную знатностью, материнством, безупречными нравами. И нет надобности долго разыскивать таковую, ибо Агриппина превосходит всех остальных славою своего рода; она показала, что способна рождать детей и что ей присущи добрые качества. И поистине замечательно, что, произволением богов оставшись вдовою, она может беспрепятственно связать себя с принцепсом, никогда не знавшим иной любви, кроме супружеской. Они, сенаторы, слышали от родителей и видели собственными глазами, как ради ублажения своих прихотей Цезари завладевали чужими женами. Сколь далека от этого скромность их нынешнего властителя! Так пусть же будет явлен пример на будущее, как надлежит императору приискивать для себя супругу! Но союз дяди с племянницей - для нас новшество. У других народов, однако, это - вещь совершенно обыденная, и не существует закона, которым она была бы воспрещена, да и браки с двоюродными сестрами, прежде у нас неведомые, с течением времени получили широкое распространение. Обычай закрепляется, если отвечает потребностям, и данное новшество несомненно окажется в числе тех, которые вскоре будут усвоены повсеместно.
[7] Haud defuere qui certatim, si cunctaretur Caesar, vi acturos testificantes erumperent curia. conglobatur promisca multitudo populumque Romanum eadem orare clamitat. nec Claudius ultra expectato obvius apud forum praebet se gratantibus, senatumque ingressus decretum postulat quo iustae inter patruos fratrumque filias nuptiae etiam in posterum statuerentur. nec tamen repertus est nisi unus talis matrimonii cupitor, Alledius Severus eques Romanus, quem plerique Agrippinae gratia impulsum ferebant. versa ex eo civitas et cuncta feminae oboediebant, non per lasciviam, ut Messalina, rebus Romanis inludenti. adductum et quasi virile servitium: palam severitas ac saepius superbia; nihil domi impudicum, nisi dominationi expediret. cupido auri immensa obtentum habebat, quasi subsidium regno pararetur. 7. Не было недостатка в таких, кто, восклицая, что если Цезарь промедлит, то они женят его насильственно, наперебой бросились вон из курии. Стала собираться беспорядочная толпа, в которой слышались выкрики, что римский народ обращается к Цезарю с мольбою о том же. И Клавдий, дольше не дожидаясь, выходит на форум и предстает перед поздравляющими его, а войдя в сенат, требует, чтобы было вынесено постановление, которым раз и навсегда дозволялись бы браки между дядьями и племянницами. Впрочем, не нашлось никого, кто бы пожелал вступить в такое супружество, кроме единственного римского всадника Алледия Севера, о котором многие говорили, что его толкнуло на это желание угодить Агриппине. Этот брак принцепса явился причиною решительных перемен в государстве: всем стала заправлять женщина, которая вершила делами Римской державы отнюдь не побуждаемая разнузданным своеволием, как Мессалина; она держала узду крепко натянутой, как если бы та находилась в мужской руке. На людях она выказывала суровость и еще чаще - высокомерие; в домашней жизни не допускала ни малейших отступлений от строгого семейного уклада, если это не способствовало укреплению ее власти. Непомерную жадность к золоту она объясняла желанием скопить средства для нужд государства.
[8] Die nuptiarum Silanus mortem sibi conscivit, sive eo usque spem vitae produxerat, seu delecto die augendam ad invidiam. Calvina soror eius Italia pulsa est. addidit Claudius sacra ex legibus Tulli regis piaculaque apud lucum Dianae per pontifices danda, inridentibus cunctis quod poenae procurationesque incesti id temporis exquirerentur. at Agrippina ne malis tantum facinoribus notesceret veniam exilii pro Annaeo Seneca, simul praeturam impetrat, laetum in publicum rata ob claritudinem studiorum eius, utque Domitii pueritia tali magistro adolesceret et consiliis eiusdem ad spem dominationis uterentur, quia Seneca fidus in Agrippinam memoria beneficii et infensus Claudio dolore iniuriae credebatur. 8. Силан покончил самоубийством в день свадьбы Клавдия, то ли не теряя вплоть до этого дня надежды, что ему будет сохранена жизнь, то ли выбрав его умышленно, чтобы усилить неприязнь к своим врагам. Сестра Силана Кальвина была изгнана из Италии. Клавдий добавил к этому предусмотренные законами царя Тулла священнодействия и умилостивительные жертвоприношения в роще Дианы, совершение которых возлагалось на понтификов, причем все потешались над тем, что кара за кровосмешение и очистительные обряды, чтобы его искупить, были назначены именно в это время. Между тем Агриппина, желая, чтобы ее знали не только с плохой стороны, добивается возвращения из ссылки Аннея Сенеки и одновременно доставляет ему претуру, полагая, что ввиду его громкой литературной славы и то и другое будет приятно римскому обществу; вместе с тем она поступила так и ради того, чтобы отроческие годы Домиция протекли под руководством столь выдающегося наставника и чтобы она с сыном, осуществляя ее мечту о самовластном владычестве, могла пользоваться его советами, ибо считалось, что Сенека, помня о благодеянии Агриппины, питает к ней безграничную преданность, тогда как, затаив про себя горечь обиды, враждебен Клавдию.
[9] Placitum dehinc non ultra cunctari, sed designatum consulem Mammium Pollionem ingentibus promissis inducunt sententiam expromere, qua oraretur Claudius despondere Octaviam Domitio, quod aetati utriusque non absurdum et maiora patefacturum erat. Pollio haud disparibus verbis ac nuper Vitellius censet; despondeturque Octavia, ac super priorem necessitudinem sponsus iam et gener Domitius aequari Britannico studiis matris, arte eorum quis ob accusatam Messalinam ultio ex filio timebatur. 9. Затем было решено больше не медлить, и консула на будущий срок Маммия Поллиона щедрыми обещаниями соблазняют внести предложение, чтобы сенат обратился с просьбой к Клавдию просватать Октавию за Домиция, что, принимая во внимание возраст обоих, было вполне уместно и открывало возможности для далеко направленных замыслов. Поллион высказывается почти в тех же словах, в каких это сделал недавно Вителлий; Октавию просватывают за Домиция, и он, сделавшись в добавление к прежним родственным связям женихом дочери принцепса и будущим его зятем, стараниями матери и ухищрениями тех, кто, осудив на смерть Мессалину, боялся мщения со стороны ее сына, уравнивается в правах с Британником.
[10] Per idem tempus legati Parthorum ad expetendum, ut rettuli, Meherdaten missi senatum ingrediuntur mandataque in hunc modum incipiunt: non se foederis ignaros nec defectione a familia Arsacidarum venire, set filium Vononis, nepotem Pharaatis accersere adversus dominationem Gotarzis nobilitati plebique iuxta intolerandam. iam fratres, iam propinquos, iam longius sitos caedibus exhaustos; adici coniuges gravidas, liberos parvos, dum socors domi, bellis infaustus ignaviam saevitia tegat. veterem sibi ac publice coeptam nobiscum amicitiam, et subveniendum sociis virium aemulis cedentibusque per reverentiam. ideo regum obsides liberos dari ut, si domestici imperii taedeat, sit regressus ad principem patresque, quorum moribus adsuefactus rex melior adscisceretur. 10. Тогда же сенат принимает парфянских послов, прибывших, как я уже сообщил, просить о возвращении им Мегердата. Они в следующих словах приступают к выполнению своего поручения: они явились, помня о существующем с нами союзе и храня верность династии Арсакидов, лишь для того, чтобы пригласить к себе сына Вонона, внука Фраата, и таким образом освободиться от тирании Готарза, одинаково нестерпимой как для знати, так и для простого народа. Уже все его братья, близкие и даже дальние родственники истреблены казнями; теперь к этому добавляются убийства их беременных жен и малых детей, ибо нерадивый внутри страны, неудачливый в .войнах, он прикрывает свою слабость жестокостью. У них с нами давняя и скрепленная договорами дружба, и мы должны прийти на помощь союзникам, нашим соперникам в силе, склонившимся перед нами только из уважения. Для того и отдают они нам заложниками царских детей, чтобы иметь возможность, если властитель их родины станет им в тягость, обратиться к принцепсу и сенаторам и получить от них более приемлемого и усвоившего наши нравы царя.
[11] Vbi haec atque talia dissertavere, incipit orationem Caesar de fastigio Romano Parthorumque obsequiis, seque divo Augusto adaequabat, petitum ab eo regem referens omissa Tiberii memoria, quamquam is quoque miserat. addidit praecepta (etenim aderat Meherdates), ut non dominationem et servos, sed rectorem et civis cogitaret, clementiamque ac iustitiam, quanto ignota barbaris, tanto laetiora capesseret. hinc versus ad legatos extollit laudibus alumnum urbis, spectatae ad id modestiae: ac tamen ferenda regum ingenia neque usui crebras mutationes. rem Romanam huc satietate gloriae provectam ut externis quoque gentibus quietem velit. datum posthac C. Cassio, qui Syriae praeerat, deducere iuvenem ripam ad Euphratis. 11. Отвечая на эти и подобные им слова. Цезарь начал речь с главенства римлян и подчиненности парфян, причем поставил себя рядом с божественным Августом, напомнив, что у него они также испросили себе царя, но умолчав о Тиберии, хотя царей посылал им и тот. К этому он добавил наставления присутствовавшему в курии Мегердату, чтобы он не считал себя господином, а всех прочих рабами, но видел в себе лишь правителя, а в остальных - граждан, чтобы проявлял милосердие и соблюдал справедливость, которые тем желаннее для варваров, чем менее им знакомы. Затем, обратившись к послам, он превозносит похвалами воспитанника города Рима, чья скромность до того времени была безупречною: впрочем, нужно терпеливо сносить властителей, и их частая смена ни к чему хорошему не ведет. Римское государство настолько пресыщено славою, что желает спокойствия даже чужеземным народам. После этого стоявшему во главе Сирии Гаю Кассию было отдано повеление проводить юношу до реки Евфрата.
[12] Ea tempestate Cassius ceteros praeminebat peritia legum: nam militares artes per otium ignotae, industriosque aut ignavos pax in aequo tenet. ac tamen quantum sine bello dabatur, revocare priscum morem, exercitare legiones, cura provisu perinde agere ac si hostis ingrueret: ita dignum maioribus suis et familia Cassia per illas quoque gentis celebrata. igitur excitis quorum de sententia petitus rex, positisque castris apud Zeugma, unde maxime pervius amnis, postquam inlustres Parthi rexque Arabum Acbarus advenerat, monet Meherdaten barbarorum impetus acris cunctatione languescere aut in perfidiam mutari: ita urgeret coepta. quod spretum fraude Acbari, qui iuvenem ignarum et summam fortunam in luxu ratum multos per dies attinuit apud oppidum Edessam. et vocante Carene promptasque res ostentante, si citi advenissent, non comminus Mesopotamiam, sed flexu Armeniam petivit, id temporis importunam, quia hiems occipiebat. 12. В те времена Кассий слыл наиболее сведущим законоведом, - ведь военные дарования, когда всюду спокойно, остаются в тени и мирная обстановка стирает различия между деятельными и нерадивыми. Но, насколько это было возможно при отсутствии боевых действий, Кассий все же восстанавливал в войске старинную дисциплину и обучал легионы с таким старанием и такою предусмотрительностью, как если бы его теснили враги; он считал, что этого требует достоинство его предков и рода Кассиев, который прославил себя и в этих краях. Итак, вызвав тех, по чьему почину был испрошен новый царь для парфян, и разбив лагерь в Зевгме, откуда была наиболее удобная переправа через реку, он по прибытии знатных парфян и царя арабов Акбара напоминает Мегердату о том, что самые пламенные порывы варваров остывают при промедлении, а порой оборачиваются и вероломством: пусть он поспешит поэтому с завершением начатого. Этот совет, однако, был оставлен в пренебрежении из-за коварства Акбара, который на много дней задержал в Эдессе простодушного юношу, возомнившего, что высокое положение равнозначно сплошным удовольствиям. И хотя его звал Карен, обещавший в случае скорого их прибытия несомненный успех, Мегердат направился не в близлежащую Месопотамию, а окольным путем в Армению, в ту пору малодоступную, потому что начиналась зима.
[13] Exim nivibus et montibus fessi, postquam campos propinquabant, copiis Carenis adiunguntur, tramissoque amne Tigri permeant Adiabenos, quorum rex Izates societatem Meherdatis palam induerat, in Gotarzen per occulta et magis fida inclinabat. sed capta in transitu urbs Ninos, vetustissima sedes Assyriae, [et] castellum insigne fama, quod postremo inter Darium atque Alexandrum proelio Persarum illic opes conciderant. interea Gotarzes apud montem, cui nomen Sanbulos, vota dis loci suscipiebat, praecipua religione Herculis, qui tempore stato per quietem monet sacerdotes ut templum iuxta equos venatui adornatos sistant. equi ubi pharetras telis onustas accepere, per saltus vagi nocte demum vacuis pharetris multo cum anhelitu redeunt. rursum deus, qua silvas pererraverit, nocturno visu demonstrat, reperiunturque fusae passim ferat. 13. Затем, истомленные горами и снегом, уже приближаясь к равнине, они соединяются с войском Карена и, переправившись через реку Тигр, проходят по земле адиабенцев, царь которых, Изат, вступив в показной союз с Мегердатом, втайне с большей преданностью склонялся к Готарзу. Объединенное войско по пути захватило Ниневию, древнейшую столицу Ассирии, а также крепость, весьма знаменитую тем, что в последнем сражении Дария с Александром у ее стен были сокрушены силы персов. Между тем Готарз приносил обеты местным богам на горе Санбул, где важнейшим был культ Геркулеса; в определенное время он напоминает жрецам, явившись им в сновидении, чтобы они привели к храму снаряженных для охоты коней. И после того как этих коней нагружают полными стрел колчанами, они разбредаются по горным лесам и лишь поутру, сильно запыхавшись, возвращаются с пустыми колчанами. После этого бог снова является в ночном сновидении и указывает леса, в которых он побывал, и в них повсюду находят убитых зверей.
[14] Ceterum Gotarzes, nondum satis aucto exercitu, flumine Corma pro munimento uti, et quamquam per insectationes et nuntios ad proelium vocaretur, nectere moras, locos mutare et missis corruptoribus exuendam ad fidem hostis emercari. ex quis Izates Adiabeno, mox Acbarus Arabum cum exercitu abscedunt, levitate gentili, et quia experimentis cognitum est barbaros malle Roma petere reges quam habere. at Meherdates validis auxiliis nudatus, ceterorum proditione suspecta, quod unum reliquum, rem in casum dare proelioque experiri statuit. nec detrectavit pugnam Gotarzes deminutis hostibus ferox; concursumque magna caede et ambiguo eventu, donec Carenem profligatis obviis longius evectum integer a tergo globus circumveniret. tum omni spe perdita Meherdates, promissa Parracis paterni clientis secutus, dolo eius vincitur traditurque victori. atque ille non propinquum neque Arsacis de gente, sed alienigenam et Romanum increpans, auribus decisis vivere iubet, ostentui clementiae suae et in nos dehonestamento. dein Gotarzes morbo obiit, accitusque in regnum Vonones Medos tum praesidens. nulla huic prospera aut adversa quis memoraretur: brevi et inglorio imperio perfunctus est, resque Parthorum in filium eius Vologesen translatae. 14. Но Готарз, еще не вполне собрав войско, отсиживался за рекой Кормой как за крепостною стеной и, хотя его вызывали на битву оскорбительными насмешками и посылали к нему гонцов, всячески тянул время, менял стоянки и, заслав своих людей в стан врагов, при помощи подкупа склонял последних к измене. Из их числа Изат, царь Адиабены, и вслед за ним царь арабов Акбар уводят свои отряды с привычным для народов тех стран своеволием, ибо, как показал опыт, варвары более склонны просить из Рима царей, чем жить под их властью. Итак, Мегердат, лишившись значительной части вспомогательных войск и опасаясь предательства со стороны остальных, решается на единственное, что ему оставалось, а именно довериться случаю и попытать счастье в сражении. Не уклонился от него и Готарз, окрыленный ослаблением неприятеля. И вот они сошлись в кровопролитном сражении, протекавшем с переменным успехом, пока Карена, опрокинувшего противостоявших ему врагов и увлеченного их преследованием, не обошли с тыла свежие силы противника. Тогда Мегердат, увидев, что все потеряно, доверился клиенту своего отца Парраку, но был коварно обманут и в оковах выдан победителю. А тот, не признавая в нем ни своего родича, ли Арсакида, но именуя его чужеземцем и римлянином, велит, отрезав пленнику уши, оставить его в живых, дабы выказать этим свое милосердие и нанести нам бесчестие. Вскоре после этого Готарз заболел и умер, и на парфянский престол был призван Вонон, правивший мидянами. На его долю не выпало ни особой удачи, ни особых бедствий - ничего достойного упоминания; царствование его было кратковременным и бесславным, и после него Парфянское государство перешло к сыну его Вологезу.
[15] At Mithridates Bosporanus amissis opibus vagus, postquam Didium ducem Romanum roburque exercitus abisse cognoverat, relictos in novo regno Cotyn iuventa rudem et paucas cohortium cum Iulio Aquila equite Romano, spretis utrisque concire nationes, inlicere perfugas; postremo exercitu coacto regem Dandaridarum exturbat imperioque eius potitur. quae ubi cognita et iam iamque Bosporum invasurus habebatur, diffisi propriis viribus Aquila et Cotys, quia Zorsines Siracorum rex hostilia resumpserat, externas et ipsi gratias quaesivere missis legatis ad Eunonen qui Aorsorum genti praesidebat. nec fuit in arduo societas potentiam Romanam adversus rebellem Mithridaten ostentantibus. igitur pepigere, equestribus proeliis Eunones certaret, obsidia urbium Romani capesserent. 15. Между тем Митридат Боспорский, который, лишившись трона, не имел и постоянного пристанища, узнает об уходе основных сил римского войска во главе с полководцем Дидием и о том, что в наново устроенном царстве остались лишь неопытный по молодости лет Котис и несколько когорт под начальством римского всадника Юлия Аквилы; не ставя ни во что ни римлян, ни Котиса, он принимается возмущать племена и сманивать к себе перебежчиков и, собрав в конце концов войско, прогоняет царя дандаров и захватывает его престол. Когда это стало известно и возникла опасность, что Митридат вот-вот вторгнется в Боспорское царство, Котис и Аквила, не рассчитывая на свои силы, тем более что царь сираков Зорсин возобновил враждебные действия против них, стали искать поддержки извне и направили послов к Эвнону, правившему племенем аорсов. Выставляя на вид мощь Римского государства по сравнению с ничтожными силами мятежника Митридата, они без труда склонили Эвнона к союзу. Итак, было условлено, что Эвнон бросит на врага свою конницу, тогда как римляне займутся осадою городов.
[16] Tunc composito agmine incedunt, cuius frontem et terga Aorsi, media cohortes et Bosporani tutabantur nostris in armis. sic pulsus hostis, ventumque Sozam, oppidum Dandaricae, quod desertum a Mithridate ob ambiguos popularium animos obtineri relicto ibi praesidio visum. exim in Siracos pergunt, et transgressi amnem Pandam circumveniunt urbem Vspen, editam loco et moenibus ac fossis munitam, nisi quod moenia non saxo sed cratibus et vimentis ac media humo adversum inrumpentis invalida erant; eductaeque altius turres facibus atque hastis turba bant obsessos. ac ni proelium nox diremisset, coepta patrataque expugnatio eundem intra diem foret. 16. И вот, построившись походным порядком, они выступают: впереди и в тылу находились аорсы, посередине - когорты и вооруженные римским оружием отряды боспорцев. Враг был отброшен, и они дошли до покинутого Митридатом вследствие ненадежности горожан дандарского города Созы; было принято решение им овладеть и оставить в нем гарнизон. Отсюда они направляются в земли сираков и, перейдя реку Панду, со всех сторон подступают к городу Успе, расположенному на высоте и укрепленному стенами и рвами; впрочем, его стены были не из камня, а из сплетенных прутьев с насыпанной посередине землей и поэтому не могли противостоять натиску нападавших, которые приводили в смятение осажденных, забрасывая их с возведенных для этого высоких башен пылавшими головнями и копьями. И если бы ночь не прервала сражения, город был бы обложен и взят приступом в течение одного дня.
[17] Postero misere legatos, veniam liberis corporibus orantis: servitii decem milia offerebant. quod aspernati sunt victores, quia trucidare deditos saevum, tantam multitudinem custodia cingere arduum: belli potius iure caderent, datumque militibus qui scalis evaserant signum caedis. excidio Vspensium metus ceteris iniectus, nihil tutum ratis, cum arma, munimenta, impediti vel eminentes loci amnesque et urbes iuxta perrumperentur. igitur Zorsines, diu pensitato Mithridatisne rebus extremis an patrio regno consuleret, postquam praevaluit gentilis utilitas, datis obsidibus apud effigiem Caesaris procubuit, magna gloria exercitus Romani, quem incruentum et victorem tridui itinere afuisse ab amne Tanai constitit. sed in regressu dispar fortuna fuit, quia navium quasdam quae mari remeabant in litora Taurorum delatas circumvenere barbari, praefecto cohortis et plerisque auxiliarium interfectis. 17. На следующий день осажденные прислали послов, просивших пощадить горожан свободного состояния и предлагавших победителям десять тысяч рабов. Эти условия были отвергнуты, так как перебить сдавшихся было бы бесчеловечной жестокостью, а сторожить такое множество - затруднительно: пусть уж лучше они падут по закону войны; и проникшим в город с помощью лестниц воинам был подан знак к беспощадной резне. Истребление жителей Успе вселило страх во всех остальных решивших, что больше не стало безопасных убежищ, раз неприятеля не могут остановить ни оружие, ни крепости, ни труднодоступные и высокогорные местности, ни реки, ни города. И вот Зорсин после долгих раздумий, поддержать ли попавшего в беду Митридата или позаботиться о доставшемся ему от отца царстве, решил, наконец, предпочесть благо своего народа и, выдав заложников, простерся ниц перед изображением Цезаря, что принесло великую славу римскому войску, которое, одержав почти без потерь победу, остановилось, как стало известно, в трех днях пути от реки Танаиса. Однако при возвращении счастье изменило ему: несколько кораблей (ибо войско возвращалось морем) выбросило к берегу тавров, и их окружили варвары, убившие префекта когорты и множество воинов из вспомогательного отряда.
[18] Interea Mithridates nullo in armis subsidio consultat cuius misericordiam experiretur. frater Cotys, proditor olim, deinde hostis, metuebatur: Romanorum nemo id auctoritatis aderat ut promissa eius magni penderentur. ad Eunonen convertit, propriis odiis [non] infensum et recens coniuncta nobiscum amicitia validum. igitur cultu vultuque quam maxime ad praesentem fortunam comparato regiam ingreditur genibusque eius provolutus 'Mithridates' inquit 'terra marique Romanis per tot annos quaesitus sponte adsum: utere, ut voles, prole magni Achaemenis, quod mihi solum hostes non abstulerunt.' 18. Между тем Митридат, не находя больше опоры в оружии, задумывается над тем, к чьему милосердию он мог бы воззвать. Довериться брату Котису, в прошлом предателю, в настоящем - врагу, он опасался. Среди римлян не было никого, наделенного такой властью, чтобы его обещания можно было счесть достаточно вескими. И он решил обратиться к Эвнону, который не питал к нему личной вражды и, недавно вступив с нами в дружбу, пользовался большим влиянием. Итак, облачившись в подобавшее его положению платье и придав своему лицу такое же выражение, он вошел в покои царя и, припав к коленям Эвнона, сказал: "Пред тобою добровольно явившийся Митридат, которого на протяжении стольких лет на суше и на море преследуют римляне; поступи по своему усмотрению с потомком великого Ахемена - лишь одного этого враги не отняли у меня".
[19] At Eunones claritudine viri, mutatione rerum et prece haud degeneri permotus, adlevat supplicem laudatque quod gentem Aorsorum, quod suam dextram petendae veniae delegerit. simul legatos litterasque ad Caesarem in hunc modum mittit: populi Romani imperatoribus, magnarum nationum regibus primam ex similitudine fortunae amicitiam, sibi et Claudio etiam communionem victoriae esse. bellorum egregios finis quoties ignoscendo transigatur: sic Zorsini victo nihil ereptum. pro Mithridate, quando gravius mereretur, non potentiam neque regnum precari, sed ne triumpharetur neve poenas capite expenderet. 19. Громкое имя этого мужа, лицезрение превратностей дел человеческих и его полная достоинства мольба о поддержке произвели сильное впечатление на Эвнона, и тот, подняв Митридата с колен, хвалит его за то, что он предпочел предаться племени аорсов и лично ему, Эвнону, дабы с их помощью испросить примирения. И Эвнон отправляет к Цезарю послов и письмо, в котором говорилось так: "Начало дружбе между римскими императорами и царями великих народов кладется схожестью занимаемого ими высокого положения; но его с Клавдием связывает и совместно одержанная победа. Исход войны только тогда бывает истинно славным, когда она завершается великодушием к побежденным - так и они ничего не отняли у поверженного ими Зорсина. Что касается Митридата, заслужившего более суровое обхождение, то он, Эвнон, просит не о сохранении за ним власти и царства, но только о том, чтобы его не заставили следовать за колесницею триумфатора и он не поплатился своей головой".
[20] At Claudius, quamquam nobilitatibus externis mitis, dubitavit tamen accipere captivum pacto salutis an repetere armis rectius foret. hinc dolor iniuriarum et libido vindictae adigebat: sed disserebatur contra suscipi bellum avio itinere, importuoso mari; ad hoc reges ferocis, vagos populos, solum frugum egenum, taedium ex mora, pericula ex properantis, modicam victoribus laudem ac multum infamiae, si pellerentur. quin adriperet et servaret exulem, cui inopi quanto longiorem vitam, tanto plus supplicii fore. his permotus scripsit Eunoni, meritum quidem novissima exempla Mithridaten, nec sibi vim ad exequendum deese: verum ita maioribus placitum, quanta pervicacia in hostem, tanta beneficentia adversus supplices utendum; nam triumphos de populis regnisque integris adquiri. 20. Однако Клавдий, обычно снисходительный к чужеземной знати, на этот раз колебался, что было бы правильнее, принять ли пленника, обязавшись сохранить ему жизнь, или захватить его силой оружия. К последнему его толкала горечь нанесенных ему оскорблений и жажда мести; но возникали и такие возражения: придется вести войну в труднодоступной местности и вдали от морских путей; к тому же цари в тех краях воинственны, народы - кочевые, земля - бесплодна; медлительность будет тягостна, а торопливость чревата опасностями; победа обещает мало славы, а возможное поражение - большой позор. Не лучше ли поэтому удовлетвориться предложенным и оставить жизнь изгнаннику, который, чем дольше проживет в унижении, тем большие мучения испытает. Убежденный этими соображениями, Клавдий ответил Эвнону, что, хотя Митридат заслуживает наистрожайшего примерного наказания и он, Клавдий, располагает возможностью его покарать, но так уже установлено предками: насколько необходимо быть непреклонным в борьбе с неприятелем, настолько же подобает дарить благосклонность молящим о ней - ведь триумфы добываются только в случае покорения исполненных силы народов и государств.
[21] Traditus posthac Mithridates vectusque Romam per Iunium Cilonem, procuratorem Ponti, ferocius quam pro fortuna disseruisse apud Caesarem ferebatur, elataque vox eius in vulgum hisce verbis: 'non sum remissus ad te, sed reversus: vel si non credis, dimitte et quaere.' vultu quoque interrito permansit, cum rostra iuxta custodibus circumdatus visui populo praeberetur. consularia insignia Ciloni, Aquilae praetoria decernuntur. 21. После этого Митридат был выдан римлянам и доставлен в Рим прокуратором Понта Юнием Цилоном. Передавали, что он говорил с Цезарем более гордо, чем надлежало бы в его положении, и получили известность такие его слова: "Я не отослан к тебе, но прибыл по своей воле; а если ты считаешь, что это неправда, отпусти меня и потом ищи". Он сохранял бесстрастное выражение лица и тогда, когда, окруженный стражею, был выставлен напоказ народу у ростральных трибун. Цилону были определены консульские отличия, Аквиле - преторские.
[22] Isdem consulibus atrox odii Agrippina ac Lolliae infensa, quod secum de matrimonio principis certavisset, molitur crimina et accusatorem qui obiceret Chaldaeos, magos interrogatumque Apollinis Clarii simulacrum super nuptiis imperatoris. exim Claudius inaudita rea multa de claritudine eius apud senatum praefatus, sorore L. Volusii genitam, maiorem ei patruum Cottam Messalinum esse, Memmio quondam Regulo nuptam (nam de G. Caesaris nuptiis consulto reticebat), addidit perniciosa in rem publicam consilia et materiem sceleri detrahendam: proin publicatis bonis cederet Italia. ita quinquagies sestertium ex opibus immensis exuli relictum. et Calpurnia inlustris femina pervertitur, quia formam eius laudaverat princeps, nulla libidine, sed fortuito sermone, unde ira Agrippinae citra ultima stetit. in Lolliam mittitur tribunus, a quo ad mortem adigeretur. damnatus et lege repetundarum Cadius Rufus accusantibus Bithynis. 22. При тех же консулах Агриппина, беспощадная в ненависти и считавшая своим врагом Лоллию, так как и она когда-то притязала на замужество с Цезарем, измышляет ей преступления и выставляет против нее обвинителя, приписывающего ей обращение к халдеям и магам и запрос относительно бракосочетания Цезаря, направленный ею оракулу Аполлона Кларосского. И Клавдий, даже не выслушав подсудимую, выступил в сенате с пространною речью, в которой сначала подробно говорил о ее знатности, о том, что она - дочь сестры Луция Волузия, что Котта Мессалин - брат ее прадеда, что ранее она была замужем за Меммием Регулом (о его браке с Гаем Цезарем он умышленно умолчал), и только в конце добавил, что ее намерения пагубны для государства и у нее необходимо отнять возможности к совершению злодеяний; по этой причине ее надо выслать из Италии с конфискацией имущества. И изгнаннице было оставлено из ее несметных богатств всего пять миллионов сестерциев. Было подстроено осуждение и женщине знатного рода Кальпурнии, красоту которой похвалил принцепс, сделав это безо всякого любострастного чувства и в случайной беседе, что несколько сдержало гнев Агриппины, и она не дошла до крайних пределов мщения. К Лоллии отправляют трибуна, дабы он принудил ее к самоубийству. И по закону о вымогательствах был осужден Кадий Руф, привлеченный к ответу вифинцами.
[23] Galliae Narbonensi ob egregiam in patres reverentiam datum ut senatoribus eius provinciae non exquisita principis sententia, iure quo Sicilia haberetur, res suas invisere liceret. Ituraeique et Iudaei defunctis regibus Sohaemo atque Agrippa provinciae Syriae additi. Salutis augurium quinque et septuaginta annis omissum repeti ac deinde continuari placitum. et pomerium urbis auxit Caesar, more prisco, quo iis qui protulere imperium etiam terminos urbis propagare datur. nec tamen duces Romani, quamquam magnis nationibus subactis, usurpaverant nisi L. Sulla et divus Augustus. 23. Ввиду того что Нарбоннская Галлия неизменно оказывала сенату беспрекословное повиновение, на нее было распространено положение, существовавшее для Сицилии, а именно сенаторам из этой провинции было разрешено посещать ее по своим имущественным делам, не испрашивая дозволения принцепса. Итуреи и иудеи по смерти царей Сохема и Агриппы были присоединены к провинции Сирии. Тогда же сенат постановил возобновить после семидесятипятилетнего перерыва гадание о благе государства и впредь устраивать его ежегодно. Помимо этого, Цезарь расширил пределы города Рима, поступив в соответствии со старинным обычаем, согласно которому тем, кто увеличил размеры империи, предоставлялось право отодвинуть и городскую черту. Но, кроме Суллы и божественного Августа, никто из римских военачальников, и среди них покорители великих народов, не использовал своего права.
[24] Regum in eo ambitio vel gloria varie vulgata: sed initium condendi, et quod pomerium Romulus posuerit, noscere haud absurdum reor. igitur a foro boario, ubi aereum tauri simulacrum aspicimus, quia id genus animalium aratro subditur, sulcus designandi oppidi coeptus ut magnam Herculis aram amplecteretur; inde certis spatiis interiecti lapides per ima montis Palatini ad aram Consi, mox curias veteres, tum ad sacellum Larum, inde forum Romanum; forumque et Capitolium non a Romulo, sed a Tito Tatio additum urbi credidere. mox pro fortuna pomerium auctum. et quos tum Claudius terminos posuerit, facile cognitu et publicis actis perscriptum. 24. Видеть ли в этом тщеславие царей или благородное чистолюбие, судят по-разному. Но как бы то ни было, я считаю, что нелишне знать, как возник этот город и какие пределы установил для него Ромул. Итак, борозда для обозначения черты города была начата от Бычьего рынка, от того места, где мы теперь видим бронзового быка (ибо этих животных впрягают в плуг), в таком направлении, что большой жертвенник Геркулесу остался по эту сторону от нее; далее, на известном расстоянии друг от друга, были установлены камни, шедшие вдоль подножия Палатинского холма до жертвенника Консу, Старых курий, небольшого святилища Ларов и Римского форума; согласно преданию, Форум и Капитолий были включены в черту города не Ромулом, а Титом Татием. В дальнейшем город Рим расширялся по мере роста римской державы. А границы, установленные для него Клавдием, хорошо известны и указаны в государственных документах.
[25] C. Antistio M. Suillio consulibus adoptio in Domitium auctoritate Pallantis festinatur, qui obstrictus Agrippinae ut conciliator nuptiarum et mox stupro eius inligatus, stimulabat Claudium consuleret rei publicae, Britannici pueritiam robore circumdaret: sic apud divum Augustum, quamquam nepotibus subnixum, viguisse privignos; a Tiberio super propriam stirpem Germanicum adsumptum: se quoque accingeret iuvene partem curarum capessituro. his evictus triennio maiorem natu Domitium filio anteponit, habita apud senatum oratione eundem in quem a liberto acceperat modum. adnotabant periti nullam antehac adoptionem inter patricios Claudios reperiri, eosque ab Atto Clauso continuos duravisse. 25. В консульство Гая Антистия и Марка Суиллия Клавдий по настоянию Палланта ускорил усыновление Домиция; связав себя с Агриппиною, как устроитель ее замужества, и позднее вступив к тому же в преступное сожительство с нею, Паллант всячески увещевал Клавдия подумать о благе Римского государства, о том, чтобы было кому поддержать Британника, пока он еще в отроческом возрасте; ведь и при божественном Августе, невзирая на то, что он располагал опорою в лице внуков, были в силе и пасынки; да и Тиберий, имея родного сына, принял Германика в лоно своего семейства; так пусть же и он, Клавдий, приблизит к себе юношу, готового взять на себя часть лежащих на нем забот. Убежденный этими доводами, Клавдий предпочел собственному сыну Домиция, который был тремя годами старше Британника, и, выступив с соответственной речью в сенате, повторил в ней выслушанное им от вольноотпущенника. Осведомленные люди отмечали по этому поводу, что в роду патрициев Клавдиев не было раньше ни одного случая усыновления и что кровная преемственность не прерывалась у них от самого Атта Клавса.
[26] Ceterum actae principi grates, quaesitiore in Domitium adulatione; rogataque lex qua in familiam Claudiam et nomen Neronis transiret. augetur et Agrippina cognomento Augustae. quibus patratis nemo adeo expers misericordiae fuit quem non Britannici fortuna maerore adficeret. desolatus paulatim etiam servilibus ministeriis perintem pestiva novercae officia in ludibrium vertebat, intellegens falsi. neque enim segnem ei fuisse indolem ferunt, sive verum, seu periculis commendatus retinuit famam sine experimento. 26. Тем не менее принцепсу была принесена благодарность с присовокуплением изысканной лести Домицию; был также предложен закон, определявший, что он переходит в род Клавдиев и принимает имя Нерона. Возвеличивается и Агриппина титулом Августа. По завершении всего этого не было никого столь бесчувственного, кто бы не скорбел о выпавшей на долю Британника участи. Лишившись постепенно даже рабских услуг, он воспринимал как насмешку неуместные ласки мачехи, понимая их лицемерие. Говорят, что он обладал природными дарованиями; то ли это соответствует истине, то ли такая молва удержалась за ним из-за сочувствия к постигшим его несчастьям, хотя он и не успел доказать на деле ее справедливость.
[27] Sed Agrippina quo vim suam sociis quoque nationibus ostentaret in oppidum Vbiorum, in quo genita erat, veteranos coloniamque deduci impetrat, cui nomen inditum e vocabulo ipsius. ac forte acciderat ut eam gentem Rhenum transgressam avus Agrippa in fidem acciperet. Isdem temporibus in superiore Germania trepidatum adventu Chattorum latrocinia agitantium. dein P. Pomponius legatus auxiliaris Vangionas ac Nemetas, addito equite alario, [immittit>, monitos ut anteirent populatores vel dilapsis improvisi circumfunderentur. et secuta consilium ducis industria militum, divisique in duo agmina, qui laevum iter petiverant recens reversos praedaque per luxum usos et somno gravis circumvenere. aucta laetitia quod quosdam e clade Variana quadragesimum post annum servitio exemerant. 27. Желая показать свое могущество и союзным народам, Агриппина добивается выведения в город убиев, где она родилась, колонии ветеранов, которая была названа ее именем. По случайному совпадению это переправившееся через Рейн племя принял под наше покровительство не кто иной, как ее дед Агриппа. Около этого времени Верхнюю Германию охватили страх и смятение, вызванные грабительским набегом хаттов. Против них легат Публий Помпоний высылает когорты вангионов и неметов с приданной им союзною конницей, которым приказывает перехватить грабителей на обратном пути или, если они разбредутся, внезапно зажать их в кольцо. Старательно выполняя предписания полководца, воины разделились на два отряда, и те, что направились левой дорогой, устремились со всех сторон на недавно возвратившихся из похода врагов, которые после безудержного, поглотившего их добычу разгула, были объяты глубоким сном. Эта победа над хаттами доставила римлянам тем большую радость, что почти через сорок лет после поражения Вара ими были вызволены из плена несколько его воинов.
[28] At qui dextris et propioribus compendiis ierant, obvio hosti et aciem auso plus cladis faciunt, et praeda famaque onusti ad montem Taunum revertuntur, ubi Pomponius cum legionibus opperiebatur, si Chatti cupidine ulciscendi casum pugnae praeberent. illi metu ne hinc Romanus, inde Cherusci, cum quis aeternum discordant, circumgrederentur, legatos in urbem et obsides misere; decretusque Pomponio triumphalis honos, modica pars famae eius apud posteros in quis carminum gloria praecellit. 28. Между тем продвигавшиеся справа и кратчайшим путем причиняют еще больший урон попавшимся им навстречу и дерзнувшим на битву врагам, после чего со славою и обильной добычею возвращаются к горе Тавну, где их поджидал во главе легионов Помпоний на случай, если бы побуждаемые жаждою мщения хатты доставили ему возможность сразиться с ними. Но те, опасаясь, как бы их не обошли с одной стороны римляне, а с другой - херуски, с которыми у них были вечные распри, отправляют в Рим послов и заложников. Помпонию были определены триумфальные почести, но в них - лишь малая доля его известности у потомков, которые чтят его как выдающегося поэта.
[29] Per idem tempus Vannius Suebis a Druso Caesare impositus pellitur regno, prima imperii aetate clarus acceptusque popularibus, mox diuturnitate in superbiam mutans et odio accolarum, simul domesticis discordiis circumventus. auctores fuere Vibilius Hermundurorum rex et Vangio ac Sido sorore Vannii geniti. nec Claudius, quamquam saepe oratus, arma certantibus barbaris interposuit, tutum Vannio perfugium promittens, si pelleretur; scripsitque Palpellio Histro, qui Pannoniam praesidebat, legionem ipsaque e provincia lecta auxilia pro ripa componere, subsidio victis et terrorem adversus victores, ne fortuna elati nostram quoque pacem turbarent. nam vis innumera, Lugii aliaeque gentes, adventabant, fama ditis regni, quod Vannius triginta per annos praedationibus et vectigalibus auxerat. ipsi manus propria pedites, eques a Sarmatis Iazugibus erat, impar multitudini hostium, eoque castellis sese defensare bellumque ducere statuerat. 29. Тогда же свебы изгнали Ванния, которого поставил над ними царем Цезарь Друз; вначале хорошо принятый соплеменниками и прославляемый ими, а затем вследствие долговременной привычки к владычеству впавший в надменность, он подвергся нападению со стороны возненавидевших его соседних народов и поднявшихся на него соотечественников. Борьбу с ним возглавляли царь гермундуров Вибилий и сыновья сестры Ванния Вангион и Сидон. Несмотря на неоднократные просьбы Ванния о поддержке, Клавдий не вмешался силой оружия в усобицы варваров, но обещал Ваннию надежное убежище, если он будет изгнан из своего царства, а вместе с тем написал правившему тогда Паннонией Палпеллию Гистру, чтобы он выставил вдоль Дуная один легион и набранные в той же провинции отряды вспомогательных войск для оказания помощи побежденным и устрашения победителей, если, подстрекаемые удачей, они попытаются нарушить мир и в наших владениях. Ведь надвигалась несметная сила - лугии и другие народности, - привлеченная слухами о богатстве царской казны, которую за тридцать лет накопил Ванний грабежами и пошлинами. Пехота у Ванния была собственная, конница - из сарматского племени язигов, и поскольку его войска уступали в численности вражеским полчищам, он решил уклоняться от открытого боя и отсиживаться за стенами укреплений.
[30] Sed Iazuges obsidionis impatientes et proximos per campos vagi necessitudinem pugnae attulere, quia Lugius Hermundurusque illic ingruerant. igitur degressus castellis Vannius funditur proelio, quamquam rebus adversis laudatus quod et pugnam manu capessiit et corpore adverso vulnera excepit. ceterum ad classem in Danuvio opperientem perfugit; secuti mox clientes et acceptis agris in Pannonia locati sunt. regnum Vangio ac Sido inter se partivere, egregia adversus nos fide, subiectis, suone an servitii ingenio, dum adipiscerentur dominationes, multa caritate, et maiore odio, postquam adepti sunt. 30. Но не желавшие выносить осаду язиги рассеялись по окрестным полям, и так как их настигли лугии и гермундуры, Ванний оказался вынужденным сразиться. Итак, выйдя из укреплений, он вступил в бой и был в нем разгромлен, но, несмотря на неудачу, снискал похвалу, ибо бросился в рукопашную схватку и был в ней изранен, не показав тыла врагам. И все же ему пришлось бежать к поджидавшему его на Дунае нашему флоту; вскоре за ним последовали туда и его приближенные, и им были отведены земли в Паннонии. Царство Ванния поделили между собой Вангион и Сидон, соблюдавшие по отношению к нам безупречную честность, тогда как их подданные то ли в силу врожденных свойств или тех, которые в них воспитало порабощение, питали к ним, пока они добивались владычества, пламенную любовь и, после того как они добились его, - еще большую ненависть.
[31] At in Britannia P. Ostorium pro praetore turbidae res excepere, effusis in agrum sociorum hostibus eo violentius quod novum ducem exercitu ignoto et coepta hieme iturum obviam non rebantur. ille gnarus primis eventibus metum aut fiduciam gigni, citas cohortis rapit et caesis qui restiterant, disiectos consectatus, ne rursus conglobarentur infensaque et infida pax non duci, non militi requiem permitteret, detrahere arma suspectis cunctaque castris Avonam [inter] et Sabrinam fluvios cohibere parat. quod primi Iceni abnuere, valida gens nec proeliis contusi, quia socie tatem nostram volentes accesserant. hisque auctoribus circumiectae nationes locum pugnae delegere saeptum agresti aggere et aditu angusto, ne pervius equiti foret. ea munimenta dux Romanus, quamquam sine robore legionum socialis copias ducebat, perrumpere adgreditur et distributis cohortibus turmas quoque peditum ad munia accingit. tunc dato signo perfringunt aggerem suisque claustris impeditos turbant. atque illi conscientia rebellionis et obsaeptis effugiis multa et clara facinora fecere: qua pugna filius legati M. Ostorius servati civis decus meruit. 31. Назначенный пропретором Британии Публий Осторий нашел ее охваченною брожением, ибо враги, сочтя, что новый военачальник, не ознакомившись со своим войском и ввиду наступившей зимы, не решится противодействовать им, с тем большей дерзостью вторглись в пределы наших союзников. Но Осторий, хорошо зная, что страх или самоуверенность в неприятеле порождаются успешностью или неудачею первых боевых действий, незамедлительно устремляется во главе легковооруженных когорт на противника; истребив оказавших сопротивление и преследуя разбежавшихся, дабы они снова не собрались вместе и ненадежный мир не угрожал постоянными осложнениями полководцу и воинам, он решает отобрать оружие у подозрительных и, разбив лагерь, держать в узде область между реками Авоною и Сабриной. Первым воспротивилось сдаче оружия сильное племя иценов, не испытавшее разгрома на поле битвы, ибо оно добровольно заключило с нами союз. По их наущению обитавшие по соседству народы, задумав сразиться с нами, избрали местом расположения своего войска огороженное земляной насыпью поле с настолько узким проходом в него, что он был недоступен для нашей конницы. Римский военачальник, невзирая на то, что вел за собою лишь отряды союзников и не имел при себе основных сил легионов, подступает к вражеским укреплениям с намерением овладеть ими и, расставив когорты для приступа, велит и всадникам изготовиться к бою в пешем строю. Затем по данному знаку его воины преодолевают насыпь и приводят в смятение неприятеля, стесненного своими же заграждениями. Понимая, что их ждет заслуженное возмездие за мятеж, и так как пути к бегству были для них отрезаны, они свершили тут много доблестных и славных деяний. В этой битве сын легата Марк Осторий заслужил боевое отличие за спасение римского гражданина.
[32] Ceterum clade Icenorum compositi qui bellum inter et pacem dubitabant, et ductus in Decangos exercitus. vastati agri, praedae passim actae, non ausis aciem hostibus, vel si ex occulto carpere agmen temptarent, punito dolo. iamque ventum haud procul mari, quod Hiberniam insulam aspectat, cum ortae apud Brigantas discordiae retraxere ducem, destinationis certum, ne nova moliretur nisi prioribus firmatis. et Brigantes quidem, paucis qui arma coeptabant interfectis, in reliquos data venia, resedere: Silurum gens non atrocitate, non clementia mutabatur, quin bellum exerceret castrisque legionum premenda foret. id quo promptius veniret, colonia Camulodunum valida veteranorum manu deducitur in agros captivos, subsidium adversus rebellis et imbuendis sociis ad officia legum. 32. Поражение иценов образумило тех, кто колебался между войною и миром, и Осторий повел войско на декангов. Были опустошены их поля, захвачена повсюду добыча, но враги так и не решились на битву, а если и пытались порою исподтишка нападать на наш походный порядок, то их коварство не оставалось без наказания. И наши уже приблизились к морю, омывающему остров Гибернию, когда вспыхнувшие у бригантов раздоры принудили римского полководца повернуть вспять, ибо он твердо решил не предпринимать новых завоеваний, пока не закреплены старые. Бригантов удалось усмирить, истребив небольшое число взявшихся за оружие и даровав прощение остальным; но ни строгостью, ни снисходительностью нельзя было удержать от открытых военных действий племя силуров, и для его подавления нужно было располагать находящимся поблизости укрепленным лагерем. Стремясь возможно скорее достигнуть этого, Осторий под прикрытием значительного отряда ветеранов выводит на захваченные им земли колонию в Камулодун, чтобы создать оплот против мятежников и внушить союзникам покорность законам.
[33] Itum inde in Siluras, super propriam ferociam Carataci viribus confisos, quem multa ambigua, multa prospera extulerant ut certeros Britannorum imperatores praemineret. sed tum astu locorum fraude prior, vi militum inferior, transfert bellum in Ordovicas, additisque qui pacem nostram metuebant, novissimum casum experitur, sumpto ad proelium loco, ut aditus abscessus, cuncta nobis importuna et suis in melius essent, hinc montibus arduis, et si qua clementer accedi poterant, in modum valli saxa praestruit: et praefluebat amnis vado incerto, catervaeque armatorum pro munimentis constiterant. 33. Затем был предпринят поход против силуров, чью воинственность поддерживали надежды на силы Каратака, которого выдвинули многочисленные, не завершившиеся нашей победою битвы и столь же многочисленные успехи в действиях против нас, так что он затмил своей славою остальных полководцев Британии. Превосходя нас в том, что вследствие пересеченности местности мог использовать ее в своих целях, но уступая нам в силе войска, Каратак переносит войну в страну ордовиков и, соединившись с теми, кто страшился установления мира с нами, готовится дать решительное сражение, избрав для него место, подход к которому и отступление от которого, равно как и все прочее, были неудобны для нас и выгодны для его воинов: с одной стороны его прикрывали крутые горы, а где, продвигаясь по более отлогому склону, на них можно было взобраться, там он навалил камни наподобие вала; с другой стороны перед нами протекала река с ненадежным руслом и за укреплениями стояли толпы вооруженных врагов.
[34] Ad hoc gentium ductores circumire hortari, firmare animos minuendo metu, accendenda spe aliisque belli incitamentis: enimvero Caratacus huc illuc volitans illum diem, illam aciem testabatur aut reciperandae libertatis aut servitutis aeternae initium fore; vocabatque nomina maiorum, qui dictatorem Caesarem pepulissent, quorum virtute vacui a securibus et tributis intemerata coniugum et liberorum corpora retinerent. haec atque talia dicenti adstrepere vulgus, gentili quisque religione obstringi, non telis, non vulneribus cessuros. 34. К тому же вожди племен обходили своих с увещаниями, укрепляли их дух, стремясь рассеять в них страх и воспламенить их надеждою и боевым пылом; сам Каратак носился взад и вперед, провозглашая, что этот день, эта битва положат начало либо отвоеванию ими свободы, либо вечному рабству; при этом он называл имена предков, изгнавших диктатора Цезаря, тех, чья доблесть избавила их от римского топора и от податей и сохранила им неоскверненными тела их жен и детей. И когда он говорил это и подобное этому, толпа отвечала ему криками одобрения и каждый клялся верой своих отцов, что ни копья, ни раны не заставят его отступить.
[35] Obstupefecit ea alacritas ducem Romanum; simul obiectus amnis, additum vallum, imminentia iuga, nihil nisi atrox et propugnatoribus frequens terrebat. sed miles proelium poscere, cuncta vurtute expugnabilia clamitare; praefectique [et] tribuni paria disserentes ardorem exercitus intendebant. tum Ostorius, circumspectis quae impenetrabilia quaeque pervia, ducit infensos amnemque haud difficulter evadit. ubi ventum ad aggerem, dum missilibus certabatur, plus vulnerum in nos et pleraeque caedes oriebantur: postquam facta testudine rudes et informes saxorum compages distractae parque comminus acies, decedere barbari in iuga montium. sed eo quoque inrupere ferentarius gravisque miles, illi telis adsultantes, hi conferto gradu, turbatis contra Britannorum ordinibus, apud quos nulla loricarum galearumve tegmina; et si auxiliaribus resisterent, gladiis ac pilis legionariorum, si huc verterent, spathis et hastis auxiliarium sternebantur. clara ea victoria fuit, captaque uxor et filia Carataci fratresque in deditionem accepti. 35. Это воодушевление в стане врага смутило римского военачальника; вместе с тем его страшили и преграждавшая ему путь река, и вновь возведенное неприятелем укрепление, и нависавшие над головой горы - все это, казавшееся ему грозным препятствием и обороняемое многочисленными защитниками. Но римские воины рвались в бой: они кричали, что доблесть все преодолевает; им вторили префекты и трибуны, укрепляя в войске боевую решимость. Тогда Осторий, определив на взгляд, что действительно неприступно и где можно пройти, ведет за собою воодушевленных отвагой воинов и без труда переправляется через реку. Когда наши подошли к валу и пока бой велся при помощи метательных копий и стрел, наши потери ранеными и убитыми превышали потери врага; но после того как, построившись черепахою, они раскидали кое-как сложенные и лишенные связи каменные завалы и разгорелась рукопашная схватка в равных условиях, варвары начали отступать на горные кручи. Но и туда устремились наши застрельщики и тяжеловооруженные воины, одни - осыпая противника стрелами, другие - наступая сомкнутым строем, между тем как ряды британцев, не прикрытых ни панцирями, ни шлемами, пришли в расстройство; если они оказывали сопротивление воинам вспомогательных войск, их разили мечи и дротики легионеров; а если оборачивались к легионерам, их поражали обоюдоострые мечи и копья воинов вспомогательных войск. Победа была полной; наши взяли в плен жену и дочь Каратака и принудили его братьев сдаться на милость победителя.
[36] Ipse, ut ferme intuta sunt adversa, cum fidem Cartimanduae reginae Brigantum petivisset, vinctus ac victoribus traditus est, nono post anno quam bellum in Britannia coeptum. unde fama eius evecta insulas et proximas provincias pervagata per Italiam quoque celebrabatur, avebantque visere, quis ille tot per annos opes nostras sprevisset. ne Romae quidem ignobile Carataci nomen erat; et Caesar dum suum decus extollit, addidit gloriam victo. vocatus quippe ut ad insigne spectaclum populus: stetere in armis praetoriae cohortes campo qui castra praeiacet. tunc incedentibus regiis clientulis phalerae torques quaeque bellis externis quaesiverat traducta, mox fratres et coniunx et filia, postremo ipse ostentatus. ceterorum preces degeneres fuere ex metu: at non Caratacus aut vultu demisso aut verbis misericordiam requirens, ubi tribunali adstitit, in hunc modum locutus est. 36. Сам Каратак бежал к царице бригантов, по имени Картимандуя, рассчитывая найти у нее пристанище, но так как поверженный беззащитен. он был закован в цепи и выдан победителям. Это произошло на девятый год после начала войны в Британии. Отсюда молва о нем, перекинувшись на острова и распространившись в ближних провинциях, достигла также Италии, и здесь все хотели увидеть того, кто в течение стольких лет презирал наше могущество. Имя Каратака не оставалось безвестным и в Риме; и Цезарь, превознося свой успех, тем самым возвеличил славу побежденного. Итак, созвали народ, словно его ожидало чрезвычайное зрелище: преторианские когорты в полном вооружении стояли на поле, простиравшемся перед их лагерем. Сначала провели клиентов царя, потом пронесли фалеры и ожерелья, добытые им в войнах с другими народами, затем показали его братьев, жену и дочь, и наконец его самого. Униженными были внушенные страхом мольбы всех остальных, но Каратак не взывал к милосердию ни опущенным взором, ни речами, но когда подошел к трибуналу и встал подле него, сказал так.
[37] 'Si quanta nobilitas et fortuna mihi fuit, tanta rerum prosperarum moderatio fuisset, amicus potius in hanc urbem quam captus venissem, neque dedignatus esses claris maioribus ortum, plurimis gentibus imperitantem foedere [in] pacem accipere. praesens sors mea ut mihi informis, sic tibi magnifica est. habui equos viros, arma opes: quid mirum si haec invitus amisi? nam si vos omnibus imperitare vultis, sequitur ut omnes servitutem accipiant? si statim deditus traderet, neque mea fortuna neque tua gloria inclaruisset; et supplicium mei oblivio sequeretur: at si incolumem servaveris, aeternum exemplar clementiae ero.' ad ea Caesar veniam ipsique et coniugi et fratribus tribuit. atque illi vinclis absoluti Agrippinam quoque, haud procul alio suggestu conspicuam, isdem quibus principem laudibus gratibusque venerati sunt. novum sane et moribus veterum insolitum, feminam signis Romanis praesidere: ipsa semet parti a maioribus suis imperii sociam ferebat. 37. "Если б я был, пока мне сопутствовала удача, столь же умерен в своих притязаниях, как знатен и взыскан судьбою, я бы прибыл в ваш город скорее в качестве друга, чем пленника, и ты бы, Цезарь, не погнушался заключить мир и союз с потомком прославленных предков и повелителем многих народов. И если мой нынешний жребий для меня унизителен, то тебе, напротив, он прибавил величия. У меня были кони, воины, оружие, власть; нужно ли удивляться, что всего этого я лишился не по своей воле? Если вы хотите всеми повелевать, то следует ли из этого, что все обязаны безропотно становиться рабами? Если бы я беспрекословно и сразу отдался под твою руку, то и моя участь не обрела бы известности и ты не обрел бы новой славы победою надо мной. Моя казнь вскоре будет забыта, но если ты оставишь мне жизнь, я навеки стану примером твоего милосердия". В ответ на это Цезарь даровал прощение и Каратаку, и его жене, и братьям. После того как с них сняли оковы, они те же хвалы и выражения благодарности, с какими перед тем обратились к принцепсу, воздали и Агриппине, которую увидели невдалеке на другой трибуне. Пребывание женщины перед строем римского войска было, конечно, новшеством и не отвечало обычаям древних, но сама Агриппина не упускала возможности показать, что она правит вместе с супругом, разделяя с ним добытую ее предками власть.
[38] Vocati posthac patres multa et magnifica super captivitate Carataci disseruere, neque minus id clarum quam quod Syphacem P. Scipio, Persen L. Paulus, et si qui alii vinctos reges populo Romano ostendere. censentur Ostorio triumphi insignia, prosperis ad id rebus eius, mox ambiguis, sive amoto Carataco, quasi debellatum foret, minus intenta apud nos militia fuit, sive hostes miseratione tanti regis acrius ad ultionem exarsere. praefectum castrorum et legionarias cohortis extruendis apud Siluras praesidiis relictas circumfundunt. ac ni cito nuntiis ex castellis proxi mis subventum foret copiarum obsidio occidione obcubuissent: praefectus tamen et octo centuriones ac promptissimus quisque e manipulis cecidere. nec multo post pabulantis nostros missasque ad subsidium turmas profligant. 38. Созванные затем сенаторы произнесли много высокопарных речей о захвате в плен Каратака, утверждая, что это событие не менее достославно, чем пленение Публием Сципионом Сифака, или Луцием Павлом Персея, или другими полководцами прочих царей, представших в оковах перед римским народом. Осторию определяются триумфальные отличия. Его до этого успешные действия сменяются в дальнейшем частичными неудачами, то ли потому, что после устранения Каратака наши сочли, что война окончена и повели ее не в полную силу, то ли потому, что, скорбя об утрате такого царя, враги возгорелись жаждою мщения. Они окружают префекта лагеря, оставленного вместе с когортами легионов для возведения крепостей на земле силуров. И если бы из ближних укреплений не отправили с известием об этом гонцов и осажденным не пришли спешно на выручку, они были бы полностью истреблены. Тем не менее в этих боях пали префект, восемь центурионов и наиболее отважные из рядовых воинов. Немного спустя неприятель снова разгромил наших, занимавшихся заготовкою продовольствия и фуража, и высланные для их поддержки отряды вспомогательной конницы.
[39] Tum Ostorius cohortis expeditas opposuit; nec ideo fugam sistebat, ni legiones proelium excepissent: earum robore aequata pugna, dein nobis pro meliore fuit. effugere hostes tenui damno, quia inclinabat dies. crebra hinc proelia et saepius in modum latrocinii per saltus per paludes, ut cuique sors aut virtus, temere proviso, ob iram ob praedam, iussu et aliquando ignaris ducibus. ac praecipua Silurum pervicacia, quos accendebat vulgata imperatoris Romani vox, ut quondam Sugambri excisi aut in Gallias traiecti forent, ita Silurum nomen penitus extinguendum. igitur duas auxiliaris cohortis avaritia praefectorum incautius populantis intercepere; spoliaque et captivos largiendo ceteras quoque nationes ad defectionem trahebant, cum taedio curarum fessus Ostorius concessit vita, laetis hostibus, tamquam ducem haud spernendum etsi non proelium, at certe bellum absumpsisset. 39. Тогда Осторий бросил на помощь когорты легковооруженных, но и это не остановило бы бегства, если бы не вступили в бой легионы. Их мощь уравняла положение сражающихся сторон, и вскоре наши стали брать верх. Враги, понеся незначительные потери, ибо день был уже на исходе, бежали. С той поры следовали одна за другою бесконечные, чаще похожие на грабительские набеги, стычки то среди горных лесов, то среди топей, куда кого приводили случай или отвага, опрометчивая попытка или продуманный замысел, жажда мщения или поиски, добычи, по приказанию, а иной раз и без ведома военачальников. В этих схватках силуры дрались с невиданным дотоле упорством, ибо их распаляла распространившаяся молва о словах римского полководца, заявившего во всеуслышание, что, подобно тому как некогда было частью истреблено, частью переправлено в Галлию племя сугамбров, так должно искоренить даже самое имя силуров. Захватив врасплох две когорты вспомогательных войск, неосторожно увлекшихся грабежом из-за жадности начальствовавших над ними префектов, враги принялись щедро распределять трофеи и пленных и подстрекать другие народы к возмущению против нас; и случилось так, что именно в эти дни, не выдержав бремени тяжких забот, умер Осторий; его кончина немало обрадовала врагов, считавших, что, если этот отнюдь не заслуживавший презрения полководец и не был умерщвлен в битве, его все же умертвила война.
[40] At Caesar cognita morte legati, ne provincia sine rectore foret, A. Didium suffecit. is propere vectus non tamen integras res invenit, adversa interim legionis pugna, cui Manlius Valens praeerat; auctaque et apud hostis eius rei fama, quo venientem ducem exterrerrent, atque illo augente audita, ut maior laus compositis et, si duravissent, venia iustior tribueretur. Silures id quoque damnum intulerant lateque persultabant, donec adcursu Didii pellerentur. sed post captum Caratacum praecipuus scientia rei militaris Venutius, e Brigantum civitate, ut supra memoravi, fidusque diu et Romanis armis defensus, cum Cartimanduam reginam matrimonio teneret; mox orto discidio et statim bello etiam adversus nos hostilia induerat, sed primo tantum inter ipsos certabatur, callidisque Cartimandua artibus fratrem ac propinquos Venutii intercepit. inde accensi hostes, stimulante ignominia, ne feminae imperio subderentur, valida et lecta armis iuventus regnum eius invadunt. quod nobis praevisum, et missae auxilio cohortes acre proelium fecere, cuius initio ambiguo finis laetior fuit. neque dispari eventu pugnatum a legione, cui Caesius Nasica praeerat; nam Didius senectute gravis et multa copia honorum per ministros agere et arcere hostem satis habebat. haec, quamquam a duobus pro praetoribus pluris per annos gesta, coniunxi ne divisa haud perinde ad memoriam sui valerent: ad temporum ordinem redeo. 40. Узнав о смерти легата, Цезарь, чтобы не оставлять провинцию без правителя, назначил вместо него Авла Дидия. Прибыв со всей возможной поспешностью, тот, однако, застал там тревожное положение, ибо, пока он находился в пути, враги нанесли поражение легиону, которым начальствовал Манлий Валент; молву об этом событии они всячески раздували, чтобы устрашить прибывающего к ним римского полководца, а он, в свою очередь, преувеличил дошедшие до него слухи, чтобы снискать себе большую славу, если ему удастся положить конец беспорядкам, и большую снисходительность, если они затянутся. Этот урон причинили нам те же силуры, и они наседали на нас во многих местах, пока не были рассеяны стремительным наступлением Дидия. После пленения Каратака наиболее сведущим в военном деле среди врагов был Венуций из племени бригантов, о чем я упоминал выше, долгое время хранивший нам верность и поддерживаемый римским оружием, пока он состоял в браке с царицею Картимандуей, но после происшедшего между ними разрыва, а затем и войны ставший проявлять враждебность и в отношении нас. Впрочем, вначале борьба шла лишь между ними самими, и Картимандуя, прибегнув к хитрости, захватила брата и родственников Венуция. Это особенно распалило ее врагов, считавших бесчестьем подчиняться владычеству женщины, и отборные воины с их стороны предпринимают нападение на царский дворец. Мы предвидели это заранее, и высланные на помощь царице когорты вступили в ожесточенный бой с неприятелем, протекавший вначале с переменным успехом, но в конце концов увенчавшийся нашей победой. С таким же успехом сразился и легион, которым начальствовал Цезий Назика; и вообще, обремененный преклонным возрастом и осыпанный почетными наградами, Дидий полагал достаточным сдерживать неприятеля, действуя через своих подчиненных. Хотя сообщенное мною было выполнено в течение нескольких лет и двумя пропреторами, я объединил их деяния вместе, дабы, отдаленные друг от друга, они не подверглись незаслуженному забвению. Возвращаюсь к повествованию по годам.
[41] Ti. Claudio quintum Servio Cornelio Orfito consulibus virilis toga Neroni maturata quo capessendae rei publicae habilis videretur. et Caesar adulationibus senatus libens cessit ut vicesimo aetatis anno consulatum Nero iniret atque interim designatus proconsulare imperium extra urbem haberet ac princeps iuventutis appellaretur. additum nomine eius donativum militi, congiarium plebei. et ludicro dircensium, quod adquirendis vulgi studiis edebatur, Britannicus in praetexta, Nero triumphali veste travecti sunt: spectaret populus hunc decore imperatorio, illum puerili habitu, ac perinde fortunam utriusque praesumeret. simul qui centurionum tribunorumque sortem Britannici miserabantur, remoti fictis causis et alii per speciem honoris; etiam libertorum si quis incorrupta fide, depellitur tali occasione. obvii inter se Nero Britannicum nomine, ille Domitium salutavere. quod ut discordiae initium Agrippina multo questu ad maritum defert: sperni quippe adoptionem, quaeque censuerint patres, iusserit populus, intra penatis abrogari; ac nisi pravitas tam infensa docentium arceatur, eruptura in publicam perniciem. commotus his quasi criminibus optimum quemque educatorem filii exilio aut morte adficit datosque a noverca custodiae eius imponit. 41. При консулах Тиберии Клавдии (в пятый раз) и Сервии Корнелии (Орфите) поспешили досрочно облачить Нерона в мужскую тогу, дабы создать впечатление, что он достаточно возмужал и способен заниматься государственными делами. Цезарь охотно внял настояниям раболепствующего сената, предложившего, чтобы Нерону, в возрасте неполных двадцати лет было предоставлено консульство, а до принятия им на себя этих обязанностей он располагал проконсульской властью за пределами города Рима и именовался главой молодежи. К тому же было решено раздать от его имени денежные подарки воинам и продовольственные простому народу. На цирковом представлении, данном с целью привлечь к нему благосклонность толпы, он появился в одеянии триумфатора, а Британник - в претексте: пусть народ, видя перед собою одного в убранстве полководца, а другого в детской одежде, в соответствие с этим предугадает грядущую судьбу их обоих. Вскоре затем были удалены из преторианских когорт, частью на основании вымышленных причин, частью под почетным предлогом повышения в должности, те из центурионов и военных трибунов, которые скорбели об уготованном Британнику жребии; были изгнаны из дворца и сохранявшие верность Британнику вольноотпущенники, причем это произошло в связи со следующим случаем. Однажды, когда Нерон и Британник при встрече обменялись приветствиями, первый обратился ко второму по имени, а тот назвал Нерона Домицием. Агриппина с горькими жалобами сообщает об этом мужу как о свидетельстве начавшейся между сводными братьями розни: с усыновлением Нерона не желают считаться, в лоне семьи отменяется постановленное сенатом, предписанное народом; если своевременно не пресечь вопиющую злонамеренность подстрекателей, она приведет к гибели государства. Встревоженный этими обвинениями, Клавдий обрекает на изгнание или смерть всех наиболее честных и неподкупных воспитателей сына и попечение о нем отдает в руки назначенных мачехой.
[42] Nondum tamen summa moliri Agrippina audebat, ni praetoriarum cohortium cura exolverentur Lusius Geta et Rufrius Crispinus, quos Messalinae memores et liberis eius devinctos credebat. igitur distrahi cohortis ambitu duorum et, si ab uno regerentur, intentiorem fore disciplinam adseverante uxore, transfertur regimen cohortium ad Burrum Afranium, egregiae militaris famae, gnarum tamen cuius sponte praeficeretur. suum quoque fastigium Agrippina extollere altius: carpento Capitolium ingredi, qui honos sacerdotibus et sacris antiquitus concessus veneratio nem augebat feminae, quam imperatore genitam, sororem eius qui rerum potitus sit et coniugem et matrem fuisse, unicum ad hunc diem exemplum est. inter quae praecipuus propugnator eius Vitellius, validissima gratia, aetate extrema (adeo incertae sunt potentium res) accusatione corripitur, deferente Iunio Lupo senatore. is crimina maiestatis et cupidinem imperii obiectabat; praebuissetque auris Caesar, nisi Agrippinae minis magis quam precibus mutatus esset, ut accusatori aqua atque igni interdiceret. hactenus Vitellius voluerat. 42. Но предпринять решительные шаги Агриппина все-таки не отваживалась, пока во главе преторианских когорт оставались Лузий Гета и Руфрий Криспин, которые, по ее убеждению, были преданы памяти Мессалины и питали привязанность к ее детям. И вот она внушает мужу, что, домогаясь расположения воинов, они разлагают когорты, тогда как при единоначалии в тех же когортах установится более строгая дисциплина. Так она добилась передачи когорт в подчинение Афранию Бурру, выдающемуся военачальнику, о котором шла добрая слава, но которому, однако, было известно, кому он обязан своим назначением. Вместе с тем Агриппина стремилась придать себе как можно больше величия: она поднялась на Капитолий в двуколке, и эта почесть, издавна воздававшаяся только жрецам и святыням, также усиливала почитание женщины, которая - единственный доныне пример - была дочерью императора, сестрою, супругою и матерью принцепсов. Но тем не менее по доносу сенатора Юния Лупа предъявляется обвинение престарелому годами Вителлию, который был главнейшей ее опорою и пользовался огромным влиянием (сколь превратны судьбы могущественных!). Доносчик обвинял его в оскорблении величия и в намерении захватить власть, и Клавдий с готовностью поверил бы этому, если бы Агриппина скорее угрозами, нежели просьбами, не переломила его и не вынудила лишить обвинителя воды и огня: таково было желание самого Вителлия.
[43] Multa eo anno prodigia evenere. insessum diris avibus Capitolium, crebris terrae motibus prorutae domus, ac dum latius metuitur, trepidatione vulgi invalidus quisque obtriti; frugum quoque egestas et orta ex eo fames in prodigium accipiebatur. nec occulti tantum questus, sed iura reddentem Claudium circumvasere clamoribus turbidis, pulsumque in extremam fori partem vi urgebant, donec militum globo infensos perrupit. quindecim dierum alimenta urbi, non amplius superfuisse constitit, magnaque deum benignitate et modestia hiemis rebus extremis subventum. at hercule olim Italia legionibus longinquas in provincias commeatus portabat, nec nunc infecunditate laboratur, sed Africam potius et Aegyptum exercemus, navisbusque et casibus vita populi Romani permissa est. 43. В этом году было много знамений: на Капитолий сели зловещие птицы; во время землетрясения от следовавших друг за другом толчков обрушились дома, и так как страх пред еще большими бедствиями вызвал смятение, в образовавшейся давке было растоптано много людей; недостаток в зерне и возникший из-за этого голод также принимались за знаменья. И дело не ограничилось глухим ропотом, но разбиравшего судебные тяжбы Клавдия окружили с буйными выкриками и, оттеснив на край форума, зажали в кольцо и не выпускали оттуда, пока он не пробился наконец сквозь стену возбужденных людей, вырученный отрядом воинов. Стало известно, что продовольствия в Риме оставалось не более чем на пятнадцать суток, и от величайшего бедствия город избавили лишь благоволение богов и мягкость зимы. А ведь было время, когда Италия снабжала продовольствием свои находившиеся в отдаленных провинциях легионы, да и сейчас она не страдает бесплодием, но мы предпочитаем возделывать Африку и Египет, и жизнь римского народа доверена кораблям и случайностям.
[44] Eodem anno bellum inter Armenios Hiberosque exortum Parthis quoque ac Romanis gravissimorum inter se motuum causa fuit. genti Parthorum Vologeses imperitabat, materna origine ex paelice Graeca, concessu fratrum regnum adeptus; Hiberos Pharasmanes vetusta possesione, Armenios frater eius Mithridates obtinebat opibus nostris. erat Pharasmanis filius nomine Radamistus, decora proceritate, vi corporis insignis et patrias artis edoctus, claraque inter accolas fama. is modicum Hiberiae regnum senecta patris detineri ferocius crebriusque iactabat quam ut cupidinem occultaret. igitur Pharasmanes iuvenem potentiae promptum et studio popularium accinctum, vergentibus iam annis suis metuens, aliam ad spem trahere et Armeniam ostentare, pulsis Parthis datam Mithridati a semet memorando: sed vim differendam et potiorem dolum quo incautum opprimerent. ita Radamistus simulata adversus patrem discordia tamquam novercae odiis impar pergit ad patruum, multaque ab eo comitate in speciem liberum cultus primores Armeniorum ad res novas inlicit, ignaro et ornante insuper Mithridate. 44. Вспыхнувшая в том же году война между армянами и иберами вызвала крайнюю напряженность и в отношениях римлян с парфянами. Парфянским народом повелевал Вологез, родившийся от гречанки-наложницы и получивший царскую власть по соглашению с братьями: над иберами с давних пор властвовал Фарасман, над армянами, при нашей поддержке, - брат его Митридат. У Фарасмана был сын по имени Радамист; статный, отличавшийся редкою телесною силой, овладевший всеми науками и искусствами, которым обучают на его родине, он был широко известен и среди соседних народов. Радамист слишком часто и горячо сетовал на старость отца, из-за которой скромные пределы Иберского царства остаются неизменными, чтобы снедавшее его честолюбие могло остаться для кого-нибудь тайною. И вот Фарасман, на склоне лет опасаясь охваченного жаждою власти и опирающегося на народную любовь юноши, начинает разжигать в нем иные надежды и указывать на Армению, вспоминая, что после изгнания из нее парфян он сам отдал ее Митридату; впрочем, применение силы следует отложить на будущее, а пока выгоднее прибегнуть к хитрости, чтобы тем легче осилить застигнутого врасплох царя. И Радамист, притворившись, что у него произошла ссора с отцом и он бессилен против гонений мачехи, отправляется к дяде и, принятый им с сердечною ласкою, словно он был его сыном, за спиной Митридата, который ни о чем не догадывался и всячески возвышал его, подстрекает армянских вельмож к государственному перевороту.
[45] Reconciliationis specie adsumpta regressusque ad patrem, quae fraude confici potuerint, prompta nuntiat, cetera armis exequenda. interim Pharasmanes belli causas confingit: proelianti sibi adversus regem Albanorum et Romanos auxilio vocanti fratrem adversatum, eamque iniuriam excidio ipsius ultum iturum; simul magnas copias filio tradidit. ille inruptione subita territum exutumque campis Mithridaten compulit in castellum Gorneas, tutum loco ac praesidio militum, quis Caelius Pollio praefectus, centurio Casperius praeerat. nihil tam ignarum barbaris quam machinamenta et astus oppugnationum: at nobis ea pars militiae maxime gnara est. ita Radamistus frustra vel cum damno temptatis munitionibus obssidium incipit; et cum vis neglegeretur, avaritiam praefecti emercatur, obtestante Casperio, ne socius rex, ne Armenia donum populi Romani scelere et pecunia verterentur. postremo quia multitudinem hostium Pollio, iussa patris Radamistus obtendebant, pactus indutias abscedit, ut, nisi Pharasmanen bello absterruisset, Vmmidium Quadratum praesidem Syriae doceret quo in statu Armenia foret. 45. Под предлогом примирения возвратившись затем к отцу, он сообщает, что достигнуто все, чего можно было добиться обманом, а прочее следует довершить оружием. Тогда Фарасман измышляет повод к войне: сражаясь в свое время с царем альбанов, он хотел обратиться за помощью к римлянам, чему, однако, воспротивился его брат, и в отмщение за эту обиду он выступает в поход, чтобы его низложить. Одновременно он передал в распоряжение сына большое войско. И тот вынудил устрашенного внезапным вторжением и прогнанного с равнин Митридата укрыться в крепости Горнеях, защищенной и местоположением, и римским гарнизоном во главе с префектом Целием Поллионом и центурионом Касперием. Нет ничего, в чем варвары были бы столь же несведущи, как в осадных орудиях и искусстве брать приступом крепости. Тщетно и со значительными потерями попытавшись овладеть укреплениями, Радамист приступает к осаде; и так как тут ничего нельзя было сделать силою, он подкупает алчного Поллиона, несмотря на то что Касперий заклинал того не предавать вероломно и корыстно царя-союзника и Армению, отданную ему в дар римским народом. Но Поллион в свое оправдание ссылался на многочисленность неприятеля, а Радамист - на приказания, полученные им от отца, и Касперий, заключив перемирие, в конце концов оставляет крепость, с тем чтобы, если ему не удастся заставить Фарасмана отказаться от этой войны, известить хотя бы о положении дел в Армении правителя Сирии Умидия Квадрата.
[46] Digressu centurionis velut custode exolutus praefectus hortari Mithridaten ad sanciendum foedus, coniunctionem fratrum ac priorem aetate Pharasmanen et cetera necessitudinum nomina referens, quod filiam eius in matrimonio haberet, quod ipse Radamisto socer esset: non abnuere pacem Hiberos, quamquam in tempore validiores; et satis cognitam Armeniorum perfidiam, nec aliud subsidii quam castellum commeatu egenum: ne dubia tentare armis quam incruentas condiciones mallet. cunctante ad ea Mithridate et suspectis praefecti consiliis, quod paelicem regiam polluerat inque omnem libidinem venalis habebatur, Casperius interim ad Pharasmanen pervadit, utque Hiberi obsidio decedant expostulat. ille propalam incerta et saepius molliora respondens, secretis nuntiis monet Radamistum obpugnationem quoquo modo celerare. augetur flagitii merces, et Pollio occulta corruptione impellit milites ut pacem flagitarent seque praesidium omissuros minitarentur. qua necessitate Mithridates diem locumque foederi accepit castelloque egreditur. 46. После ухода центуриона префект, как бы избавившись от надзиравшего за ним стража, принимается уговаривать Митридата примириться с Фарасманом, указывая, что они кровные братья, что Фарасман - старше, что их связывают и другие узы родства: ведь он женат на дочери Фарасмана и тесть Радамисту; имея превосходство в силе, иберы тем не менее не отвергают мира; хорошо известно вероломство армян, и у него, Митридата, нет другой опоры, кроме не обеспеченной продовольствием крепости; не лучше ли без пролития крови покончить с распрею, оставив сомнительные расчеты на оружие. И пока Митридат колеблется, не доверяя советам префекта, ибо тот насилием овладел царской наложницей и вообще считался человеком продажным, от которого можно ждать любой низости, Касперий проникает к Фарасману и настаивает, чтобы иберы сняли осаду с крепости. Тот, давая уклончивые ответы, не останавливаясь и перед лживыми обещаниями, секретно отправляет гонцов к Радамисту с повелением во что бы то ни стало и возможно скорее захватить Митридата. Плата за предательство увеличивается, и Поллион тайным подкупом подбивает воинов требовать заключения мира и угрожать, что в противном случае крепость будет ими покинута. Вынужденный необходимостью, Митридат соглашается на предложенные ему Радамистом время и место заключения мирного договора и оставляет Горней.
[47] Ac primo Radamistus in amplexus eius effusus simulare obsequium, socerum ac parentem appellare; adicit ius iurandum, non ferro, non ferro, non veneno vim adlaturum; simul in lucum propinquum trahit, provisum illic sacrificii paratum dictitans, ut diis testibus pax firmaretur. mos est regibus, quoties in societatem coeant, implicare dextras pollicesque inter se vincire nodoque praestringere: mox ubi sanguis in artus [se] extremos suffuderit, levi ictu cruorem eliciunt atque invicem lambunt. id foedus arcanum habetur quasi mutuo cruore sacratum. sed tunc qui ea vincla admovebat, decidisse simulans genua Mithridatis invadit ipsumque prosternit; simulque concursu plurium iniciuntur catenae. ac compede, quod dedecorum barbaris, trahebatur; mox quia vulgus duro imperio habitum, probra ac verbera intentabat. et erant contra qui tantam fortunae commutationem miserarentur; secutaque cum parvis liberis coniunx cuncta lamentatione complebat. diversis et contectis vehiculis abduntur, dum Pharasmanis iussa exquirerentur. illi cupido regni fratre et filia potior animusque sceleribus paratus; visui tamen consuluit, ne coram interficeret. et Radamistus, quasi iuris iurandi memor, non ferrum, non venenum in sororem et patruum expromit, sed proiectos in humum et veste multa gravique opertos necat. filii quoque Mithridatis quod caedibus parentum inlacrimaverant trucidati sunt. 47. В условленный день Радамист, устремившись навстречу, заключает его в объятия, обращается к нему с притворной почтительностью, называет тестем и отцом; клянется, что не посягнет на него ни мечом, ни ядом, и при этом увлекает его в ближнюю рощу, говоря, что в ней сделаны необходимые приготовления к закланию жертвы, дабы мир между ними был заключен при богах-свидетелях. У восточных царей в обычае всякий раз, как они вступают в союз, выставлять перед собою правые руки и, приложив друг к другу большие пальцы, туго перетягивать их узлом; а когда пальцы нальются кровью, она выпускается из них посредством легких надрезов, и цари друг у друга ее высасывают. Заключенный подобным образом договор почитается нерушимым, будучи как бы освящен кровью его участников. Но тот, кто тогда перетягивал царям пальцы, сделав вид, будто падает, обхватывает колени Митридата и налит его с ног; немедленно сбегается много народа, и на Митридата налагают оковы. Затем его водили, влача за ножную цепь, что считается позорным у варваров, и так как он, властвуя, круто обходился с простым народом, толпа осыпала его поношениями и грозила расправой. Впрочем, попадались в ней и такие, кто, наблюдая столь разительную перемену в его судьбе, сострадали ему; рыдая в голос, в сопровождении малых детей за ним следовала жена. В ожидании испрошенных у Фарасмана распоряжений их порознь помещают в крытых повозках. Жажда завладеть царством пересилила в Фарасмане жалость к брату и дочери, и душою он был готов к совершению злодеяния; он не пожелал, однако, присутствовать при их умерщвлении, а Радамист, памятуя о данной им клятве не посягать на жизнь сестры и дяди ни мечом, ни ядом, велит их удушить, повалив на землю и накрыв большой и тяжелой грудой одежды. И так как сыновья Митридата оплакивали убитых родителей, были истреблены и они.
[48] At Quadratus cognoscens proditum Mithridaten et regnum ab interfectoribus obtineri, vocat consilium, docet acta et an ulcisceretur consultat. paucis decus publicum curae, plures tuta disserunt: omne scelus externum cum laetitia habendum; semina etiam odiorum iacienda, ut saepe principes Romani eandem Armeniam specie largitionis turbandis barbarorum animis praebuerint: poteretur Radamistus male partis, dum invisus infamis, quando id magis ex usu quam si cum gloria adeptus foret. in hanc sententiam itum. ne tamen adnuisse facinori viderentur et diversa Caesar iuberet, missi ad Pharasmanen nuntii ut abscederet a finibus Armeniis filiumque abstraheret. 48. Между тем Квадрат, узнав, что Митридат предан и армянское царство захватили его убийцы, созывает совещание и, сообщив о случившемся, спрашивает собравшихся, нужно ли покарать виновных. Заботу о достоинстве Римского государства проявили лишь очень немногие; большинство высказалось за то, что безопаснее: всякое преступление у чужестранцев следует принимать с радостью; больше того, надлежит сеять семена междоусобиц, как нередко поступали римские принцепсы, предоставляя тому или иному под видом щедрого дара ту же Армению, дабы распалить души варваров и толкнуть их на смуту; пусть Радамист владеет преступно захваченным, лишь бы он был окружен всеобщею ненавистью и запятнан позором; ведь это выгоднее, чем если бы он был низложен, овеянный славой. Это мнение и возобладало. Впрочем, чтобы не могло показаться, что ими это злодеяние одобряется, и на случай, если бы Цезарь распорядился иначе, к Фарасману послали гонцов с требованием уйти из пределов Армении и увести с собой сына.
[49] Erat Cappadociae procurator Iulius Paelignus, ignavia animi et deridiculo corporis iuxta despiciendus, sed Claudio perquam familiaris, cum privatus olim conversatione scurrarum iners otium oblectaret. is Paelignus auxiliis provincialium contractis tamquam reciperaturus Armeniam, dum socios magis quam hostis praedatur, abscessu suorum et incursantibus barbaris praesidii egens ad Radamistum venit; donisque eius evictus ultro regium insigne sumere cohortatur sumentique adest auctor et satelles. quod ubi turpi fama divulgatum, ne ceteri quoque ex Paeligno coniectarentur, Helvidius Priscus legatus cum legione mittitur rebus turbidis pro tempore ut consuleret. igitur propere montem Taurum transgressus moderatione plura quam vi composuerat, cum rediret in Syriam iubetur ne initium belli adversus Parthos existeret. 49. В Каппадокии был прокуратором Юлий Пелигн, одинаково презираемый как за низость души, так и за телесное безобразие, но тем не менее весьма близкий к Клавдию, ибо в былое время, будучи еще частным лицом, тот проводил свой бездеятельный досуг в обществе прихлебателей. Этот Пелигн созвал вспомогательное войско провинции якобы с целью отвоевать Армению, но так как от творимых им грабежей больше страдали союзники, чем враги, его воинские силы редели, и, нуждаясь в защите от наседавших на него варваров, он явился в конце концов к Радамисту; купленный подарками Радамиста, он принялся убеждать его надеть царские знаки отличия, и сам присутствовал при их возложении как пособник и вдохновитель. Но когда распространилась молва о столь постыдном его поведении, чтобы и других не сочли такими же, как Пелигн, высылается легион во главе с легатом Гельвидием Приском, которому было поручено покончить со смутою, действуя в зависимости от обстоятельств. Итак, поспешно перевалив через Таврские горы и успев навести порядок больше умеренностью, чем применением силы, он получает приказ возвратиться в Сирию, дабы не вызвать войны с парфянами.
[50] Nam Vologeses casum invadendae Armeniae obvenisse ratus, quam a maioribus suis possessam externus rex flagitio obtineret, contrahit copias fratremque Tiridaten deducere in regnum parat, ne qua pars domus sine imperio ageret. incessu Parthorum sine acie pulsi Hiberi, urbesque Armeniorum Artaxata et Tigranocerta iugum accepere. deinde atrox hiems et parum provisi commeatus et orta ex utroque tabes perpellunt Vologesen omittere praesentia. vacuamque rursus Armeniam Radamistus invasit, truculentior quam antea, tamquam adversus defectores et in tempore rebellaturos. atque illi quamvis servitio sueti patientiam abrumpunt armisque regiam circumveniunt. 50. Ибо Вологез, сочтя, что представился случай вступить в Армению, ранее находившуюся во владении его предков и коварно захваченную иноземным царем, стягивает войска и готовится возвести на армянский престол брата своего Тиридата, чтобы никто из его рода не был обойден царством. Двинувшись на Армению, парфяне без боя прогнали иберов, и армянские города Артаксата и Тигранокерта сдались на милость победителя. Но затем суровость зимы и недостаток съестных припасов, а также возникшее из-за того и другого моровое поветрие побуждают Вологеза отказаться от начатого им предприятия. И в никем не занятую Армению опять вторгается Радамист, еще более свирепый, чем прежде, ибо на этот раз он смотрел на ее обитателей как на изменников, готовых, как только сложатся благоприятные обстоятельства, снова подняться на него мятежом. И действительно, они, сколь ни были приучены к рабству, теряют терпение и с оружием в руках окружают царский дворец.
[51] Nec aliud Radamisto subsidium fuit quam pernicitas equorum, quis seque et coniugem abstulit. sed coniunx gravida primam utcumque fugam ob metum hostilem et mariti caritatem toleravit; post festinatione continua, ubi quati uterus et viscera vibrantur, orare ut morte honesta contumeliis captivitatis eximeretur. ille primo amplecti adlevare adhortari, modo virtutem admirans, modo timore aeger ne quis relicta poteretur. postremo violentia amoris et facinorum non rudis destringit acinacen vulneratamque ripam ad Araxis trahit, flumini tradit ut corpus etiam auferretur: ipse praeceps Hiberos ad patrium regnum pervadit. interim Zenobiam (id mulieri nomen) placida in eluvie spirantem ac vitae manifestam advertere pastores, et dignitate formae haud degenerem reputantes obligant vulnus, agrestia medicamina adhibent cognitoque nomine et casu in urbem Artaxata ferunt; unde publica cura deducta ad Tiridaten comiterque excepta cultu regio habita est. 51. Спасли Радамиста лишь быстрые кони, умчавшие его и жену. Беременная жена из страха перед врагами и любви к мужу вначале через силу переносила тяготы бегства; но измученная непрерывною скачкой, от которой сотрясалось ее отягощенное плодом чрево и внутренности, она стала молить Радамиста, чтобы, подарив ей честную смерть, он избавил ее от надругательств плена. Сперва он ее обнимает, поддерживает, уговаривает, то восхищаясь ее целомудрием, то впадая в неистовство при мысли о том, что, если она будет покинута им, ею овладеет другой. Наконец, охваченный ревностью, Радамист, обнажив акинак, пронзает ее привычной к убийствам рукою, уносит раненую на берег Аракса и бросает в реку, чтобы даже мертвою она не досталась врагам: после этого он устремляется к пределам иберов и достигает отцовского царства. Между тем Зенобию (ибо таково было имя его жены), еще дышащую и подающую явные признаки жизни, замечают в спокойной заводи пастухи и, заключив по благородству ее лица, что она не простого звания, перевязывают ей рану, лечат деревенскими средствами и, узнав ее имя, а также, что с нею произошло, относят в город Артаксату, откуда попечением городских властей она была доставлена к Тиридату, который ласково принял ее и отнесся к ней как к царице.
[52] Fausto Sulla Salvio Othone consulibus Furius Scribonianus in exilium agitur, quasi finem principis per Chaldaeos scrutaretur. adnectebatur crimini Vibia mater eius, ut casus prioris (nam relegata erat) impatiens. pater Scriboniani Camillus arma per Dalmatiam moverat; idque ad clementiam trahebat Caesar, quod stirpem hostilem iterum conservaret. neque tamen exuli longa posthac vita fuit: morte fortuita an per venenum extinctus esset, ut quisque credidit, vulgavere. de mathematicis Italia pellendis factum senatus consultum atrox et inritum. laudati dehinc oratione principis qui ob angustias familiaris ordine senatorio sponte cederent, motique qui remanendo impudentiam paupertati adicerent. 52. В консульство Фавста Суллы и Сальвия Оттона был отправлен в изгнание Фурий Скрибониан, якобы вопрошавший халдеев, когда умрет Цезарь. К этому обвинению приплетали и его мать Вибию, которая не могла смириться с предыдущим своим осуждением (тогда она была сослана). Отец Скрибониана Камилл в свое время поднял мятеж против Цезаря, и тот утверждал, что если этому отпрыску враждебного рода вторично оставлена жизнь, то этим он обязан только его милосердию. Однако последующая жизнь изгнанника оказалась недолгой: унесла ли его случайная смерть или он был умерщвлен ядом, об этом каждый толковал соответственно своему убеждению. Тогда же было издано сенатское постановление об изгнании астрологов из Италии - грозное и бесплодное. Позднее принцепс похвалил в своей речи сенаторов, по недостатку средств добровольно вышедших из сенаторского сословия, и вывел из него тех, кто, оставаясь в нем, добавлял к своей бедности еще и бесстыдство.
[53] Inter quae refert ad patres de poena feminarum quae servis coniungerentur; statuiturque ut ignaro domino ad id prolapsae in servitute, sin consensisset, pro libertis haberentur. Pallanti, quem repertorem eius relationis ediderat Caesar, praetoria insignia et centies quinquagies sestertium censuit consul designatus Barea Soranus. additum a Scipione Cornelio grates publice agendas, quod regibus Arcadiae ortus veterrimam nobilitatem usui publico postponeret seque inter ministros principis haberi sineret. adseveravit Claudius contentum honore Pallantem intra priorem paupertatem subsistere. et fixum est [aere] publico senatus consultum quo libertinus sestertii ter milies possessor antiquae parsimoniae laudibus cumulabatur. 53. Тогда же Клавдий выступает в сенате с предложением относительно наказания женщин в случае их брачного сожительства с рабами, и сенаторы постановляют, что, если они дошли до такого падения без ведома владельца раба, их подобает считать обращенными в рабство, если с его согласия - вольноотпущенницами. И так как Цезарь объявил, что автор внесенного законопроекта - Паллант, консул на следующий срок Барея Соран предложил даровать Палланту преторские знаки отличия и пятнадцать миллионов сестерциев, а Корнелий Сципион добавил, что ему, сверх того, следует принести благодарность от лица государства, ибо, происходя от царей Аркадии, он ради общественной пользы пренебрег своей восходящей к глубокой древности знатностью и удовлетворяется положением одного из помощников принцепса. Клавдий подтвердил, что, довольствуясь почестями, Паллант по-прежнему беден. И вот, начертанный на медной доске, был вывешен сенатский указ, в котором вольноотпущенник, обладатель трехсот миллионов сестерциев, превозносился восхвалениями за старинную неприхотливость и довольство малым.
[54] At non frater eius, cognomento Felix, pari moderatione agebat, iam pridem Iudaeae impositus et cuncta malefacta sibi impune ratus tanta potentia subnixo. sane praebuerant Iudaei speciem motus orta seditione, postquam * * * congnita caede eius haud obtemperatum esset, manebat metus ne quis principum eadem imperitaret. atque interim Felix intempestivis remediis delicta accendebat, aemulo ad deterrima Ventidio [Cumano>, cui pars provinciae habebatur, ita divisis ut huic Galilaeorum natio, Felici Samaritae parerent, discordes olim et tum contemptu regentium minus coercitis odiis. igitur raptare inter se, immittere latronum globos, componere insidias et aliquando proeliis congredi, spoliaque et praedas ad procuratores referre. hique primo laetari, mox gliscente pernicie cum arma militum interiecissent, caesi milites; arsissetque bello provincia, ni Quadratus Syriae rector subvenisset. nec diu adversus Iudaeos, qui in necem militum proruperant, dubitatum quin capite poenas luerent: Cumanus et Felix cunctationem adferebant, quia Claudius causis rebellionis auditis ius statuendi etiam de procuratoribus dederat. sed Quadratus Felicem inter iudices ostentavit, receptum in tribunal, quo studia accusantium deterrerentur; damnatusque flagitiorum quae duo deliquerant Cumanus, et quies provinciae reddita. 54. Но подобной умеренности не обнаруживал его брат, по имени Феликс, который, уже давно пребывая правителем Иудеи, считал, что при столь могущественной поддержке может безнаказанно творить беззакония. Среди иудеев, действительно, возникли волнения и начался мятеж, когда..., и хотя после того как стало известно о его умерщвлении, это исполнено не было, их тем не менее не оставлял страх, как бы кто из принцепсов не повелел им того же. Между тем Феликс неуместными мерами толкал их на новые беспорядки, причем в злоупотреблениях всякого рода с ним соревновался Вентидий Куман, ведавший частью провинции, которая была поделена между ними так, что Вентидию подчинялся народ галилеян, а Феликсу - самаритяне; те и другие издавна враждовали, а тогда, из презрения к обоим правителям, и вовсе перестали сдерживать взаимную ненависть. Итак, они принялись грабить друг друга, посылать друг к другу шайки разбойников, подстраивать засады, а порою затевать и подлинные сражения, делясь с прокураторами награбленным и захваченною добычею. Те вначале были очень довольны, но, когда смута угрожающе возросла, вмешались в нее военною силой; наши воины были перебиты бунтовщиками, и провинция запылала бы в пожаре войны, если бы ей на помощь не явился правитель Сирии Квадрат. Он недолго раздумывал, как поступить с иудеями, дерзнувшими на убийство воинов, и они поплатились за него головой; медлил он лишь в отношении Кумана и Феликса (прослышав о причинах восстания, Клавдий предоставил ему свершить правосудие и над обоими прокураторами), но Квадрат, дабы умерить рвение обвинителей, взял Феликса с собою на трибунал и посадил его среди судей, и за преступление, совершенное ими обоими, был осужден только Куман, после чего в провинции восстановилось спокойствие.
[55] Nec multo post agrestium Cilicum nationes, quibus Clitarum cognomentum, saepe et alias commotae, tunc Troxobore duce montis asperos castris cepere atque inde decursu in litora aut urbes vim cultoribus et oppidanis ac plerumque in mercatores et navicularios audebant. obsessaque civitas Anemuriensis, et missi e Syria in subsidium equites cum praefecto Curtio Severo turbantur, quod duri circum loci peditibusque ad pugnam idonei equestre proelium haud patiebantur. dein rex eius orae Antiochus blandimentis adversum plebem, fraude in ducem cum barbarorum copias dissociasset, Troxobore paucisque primoribus interfectis ceteros clementia composuit. 55. Немного позднее дикие племена Киликии, называемые клитами, нередко нарушавшие спокойствие и прежде, объединившись под предводительством Троксобора и расположив лагерь в труднопроходимых горах, стали производить оттуда набеги на побережье и города, нападая на земледельцев и горожан, и в особенности на купцов и мореплавателей. Они обложили осадою город Анемурий; высланный из Сирии ему на помощь конный отряд под начальством префекта Курция Севера потерпел поражение, так как пересеченная местность в окрестностях города, удобная для пехотинцев, была непригодна для действий конницы. В дальнейшем царь той страны Антиох, снискав расположение простых воинов и обманув их вождя, внес раскол в скопище врагов и, предав смерти Троксобора и нескольких других главарей, милостивым обращением смирил остальных.
[56] Sub idem tempus inter lacum Fucinum amnemque Lirim perrupto monte, quo magnificentia operis a pluribus viseretur, lacu in ipso navale proelium adornatur, ut quondam Augustus structo trans Tiberim stagno, sed levibus navigiis et minore copia ediderat. Claudius triremis quadriremisque et undeviginti hominum milia armavit, cincto ratibus ambitu, ne vaga effugia forent, ac tamen spatium amplexus ad vim remigii, gubernantium artes, impetus navium et proelio solita. in ratibus praetoriarum cohortium manipuli turmaeque adstiterant, antepositis propugnaculis ex quis catapultae ballistaeque tenderentur. reliqua lacus classiarii tectis navibus obtinebant. ripas et collis montiumque edita in modum theatri multitudo innumera complevit, proximis e municipiis et alii urbe ex ipsa, visendi cupidine aut officio in principem. ipse insigni paludamento neque procul Agrippina chlamyde aurata praesedere. pugnatum quamquam inter sontis fortium virorum animo, ac post multum vulnerum occidioni exempti sunt. 56. Около того же времени была прорыта гора между Фуцинским озером и рекой Лирисом, и чтобы возможно большее число зрителей могло увидеть это великолепное сооружение, на озере устраивают навмахию, подобно тому как, соорудив водоем за Тибром, такую же битву, на более легких и менее многочисленных кораблях, показал некогда Август. Клавдий снарядил триремы и квадриремы, посадив на них девятнадцать тысяч человек; у берегов озера со всех сторон были расставлены плоты, чтобы сражающимся некуда было бежать, но внутри этого ограждения оставалось довольно простора для усилий гребцов, для искусства кормчих, для нападения кораблей друг на друга и для всего прочего, без чего не обходятся морские бои. На плотах стояли манипулы преторианских когорт и подразделения конницы, на них же были возведены выдвинутые вперед укрепления с готовыми к действию катапультами и баллистами, тогда как остальную часть озера стерегли моряки на палубных кораблях. Берега, холмы, вершины окрестных гор заполнили, как в амфитеатре, несметные толпы зрителей, привлеченных из ближних городов и даже из Рима жаждою к зрелищам, тогда как иных привело сюда стремление угодить принцепсу. Сам он в роскошном военном плаще и невдалеке от него Агриппина в вытканной из золотых нитей хламиде занимали первые места. И хотя сражение шло между приговоренными к смерти преступниками, они бились как доблестные мужи, и после длительного кровопролития оставшимся в живых была сохранена жизнь.
[57] Sed perfecto spectaculo apertum aquarum iter. incuria operis manifesta fuit, haud satis depressi ad lacus ima vel media. eoque tempore interiecto altius effossi specus, et contrahendae rursum multitudini gladiatorum spectaculum editur, inditis pontibus pedestrem ad pugnam. quin et convivium effluvio lacus adpositum magna formidine cunctos adfecit, quia vis aquarum prorumpens proxima trahebat, convulsis ulterioribus aut fragore et sonitu exterritis. simul Agrippina trepidatione principis usa ministrum operis Narcissum incusat cupidinis ac praedarum. nec ille reticet, impotentiam muliebrem nimiasque spes eius arguens. 57. По окончании зрелища, разобрав запруду, открыли путь водам: но тут стала очевидной непригодность канала, подведенного к озеру выше уровня его дна или хотя бы половинной его глубины. Из-за этого в течение некоторого времени продолжались работы по его углублению, и затем, чтобы снова привлечь народ, на озере возводят помост для пешего боя и на нем даются гладиаторские игры. Возле места, где озеру предстояло устремиться в канал, было устроено пиршество, участников которого охватило смятение, когда хлынувшая с огромною силой вода стала уносить все попадавшееся на ее пути, сотрясая и находившееся поодаль, сея ужас поднятым ею ревом и грохотом. Воспользовавшись испугом принцепса, Агриппина принимается обвинять ведавшего работами на канале Нарцисса в алчности и хищениях, но и он не молчит, упрекая ее в женской необузданности и в чрезмерно высоко метящих замыслах.
[58] D. Iunio Q. Haterio consulibus sedecim annos natus Nero Octaviam Caesaris filiam in matrimonium accepit. utque studiis honestis [et] eloquentiae gloria enitesceret, causa Iliensium suscepta Romanum Troia demissum et Iuliae stirpis auctorem Aeneam aliaque haud procul fabulis vetera facunde executus perpetrat, ut Ilienses omni publico munere solverentur. eodem oratore Bononiensi coloniae igni haustae subventum centies sestertii largitione. reddita Rhodiis libertas, adempta saepe aut firmata, prout bellis externis meruerant aut domi seditione deliquerant; tributumque Apamensibus terrae motu convulsis in quinquennium remissum. 58. В консульство Децима Юния и Квинта Гатерия шестнадцатилетний Нерон сочетался браком с дочерью Цезаря Октавией. Чтобы дать молодому человеку возможность блеснуть начитанностью и красноречием, ему поручили выступить в поддержку ходатайства жителей Илиона, и, упомянув в искусно составленной речи, что римский народ происходит из Трои, что родоначальник Юлиев - Эней и прочее, по своей древности недалеко отстоящее от баснословных сказаний, он добивается снятия с жителей Илиона всех государственных повинностей. Он же выступил с речью, в которой убедил дать уничтоженной пожаром Бононской колонии вспомоществование в размере десяти миллионов сестерциев. Тогда же родоссцам были возвращены их вольности, не раз отнимавшиеся у них и вновь закреплявшиеся за ними в зависимости от их заслуг в наших войнах с внешним врагом или от поднимаемых ими против нас мятежей, и на пять лет сложены подати с разрушенной землетрясением Апамеи.
[59] At Claudius saevissima quaeque promere adigebatur eiusdem Agrippinae artibus, quae Statilium Taurum opibus inlustrem hortis eius inhians pervertit accusante Tarquitio Prisco. legatus is Tauri Africam imperio proconsulari regentis, postquam revenerant, pauca repetundarum crimina, ceterum magicas superstitiones obiectabat. nec ille diutius falsum accusatorem, indignas sordis perpessus vim vitae suae attulit ante sententiam senatus. Tarquitius tamen curia exactus est; quod patres odio delatoris contra ambitum Agrippinae pervicere. 59. Между тем Агриппина своими кознями и ухищрениями толкала Клавдия на ничем не оправданные жестокости и с целью овладеть садами знаменитого своим богатством Статилия Тавра погубила его, найдя обвинителя в лице Тарквития Приска. Легат Тавра в бытность того проконсулом Африки, он вменял Тавру в вину, после их возвращения из провинции, отчасти лихоимство, но главным образом злонамеренные сношения с магами. И Тавр, не вынеся лживого обвинения и бесчестившей его клеветы, сам пресек себе жизнь, не дожидаясь приговора сената. Однако Тарквитий был исключен из сенаторского сословия: сенаторы, вопреки проискам Агриппины, настояли на этом решении из ненависти к доносчику.
[60] Eodem anno saepius audita vox principis, parem vim rerum habendam a procuratoribus suis iudicatarum ac si ipse statuisset. ac ne fortuito prolapsus videretur, senatus quoque consulto cautum plenius quam antea et uberius. nam divus Augustus apud equestris qui Aegypto praesiderent lege agi decretaque eorum proinde haberi iusserat ac si magistratus Romani constituissent; mox alias per provincias et in urbe pleraque concessa sunt quae olim a praetoribus noscebantur: Claudius omne ius tradidit, de quo toties seditione aut armis certatum, cum Semproniis rogationibus equester ordo in possessione iudiciorum locaretur, aut rursum Serviliae leges senatui iudicia redderent, Mariusque et Sulla olim de eo vel praecipue bellarent. sed tunc ordinum diversa studia, et quae vicerant publice valebant. C. Oppius et Cornelius Balbus primi Caesaris opibus potuere condiciones pacis et arbitria belli tractare. Matios posthac et Vedios et cetera equitum Romanorum praevalida nomina referre nihil attinuerit, cum Claudius libertos quos rei familiari praefecerat sibique et legibus adaequaverit. 60. В том же году от Клавдия не раз слышали, что судебные решения которые будут приняты его прокураторами, должны выполняться с такой же неукоснительностью, как если бы их принял он сам. И чтобы не сочли его слова случайной обмолвкою, то же самое, еще пространнее и обстоятельнее, было закреплено в изданном по этому поводу сенатском постановлении. Ведь в свое время божественный Август повелел предоставить управлявшим Египтом всадникам право отправления правосудия и признавать за их приговорами такую же законную силу, как если бы они были вынесены римскими магистратами; затем и в других провинциях и в самом Риме им были присвоены многие такие права, которыми ранее располагали лишь преторы. Клавдий полностью передал в их руки судебную власть, из-за которой столько раз возникали гражданские раздоры и вооруженные столкновения, и когда по законопроекту Семпрония отправление правосудия было поручено исключительно всадническому сословию, и когда законом Сервилия судебную власть снова возвратили сенату, да и Марий некогда воевал с Суллою главным образом из-за этого права Но тогда вели борьбу сословия и исход спора имел общее значение для государства. Опираясь на могущество Цезаря, Гай Оппий и Корнелий Бальб оказались первыми всадниками, облеченными властью обсуждать условия мира и решать вопрос о войне. Незачем называть последовавших за ними Матия, Ведия и другие громкие имена прославленных римских всадников, раз Клавдий уравнял с собой и с законом даже вольноотпущенников, которых он поставил ведать своим личным имуществом.
[61] Rettulit dein de immunitate Cois tribuenda multaque super antiquitate eorum memoravit: Argivos vel Coeum Latonae parentem vetustissimos insulae cultores; mox adventu Aesculapii artem medendi inlatam maximeque inter posteros eius celebrem fuisse, nomina singulorum referens et quibus quisque aetatibus viguissent. quin etiam dixit Xenophontem, cuius scientia ipse uteretur, eadem familia ortum, precibusque eius dandum ut omni tributo vacui in posterum Coi sacram et tantum dei ministram insulam colerent. neque dubium habetur multa eorundem in populum Romanum merita sociasque victorias potuisse tradi: sed Claudius facilitate solita quod uni concesserat nullis extrinsecus adiumentis velavit. 61. Затем он предложил сенату снять бремя повинностей с жителей острова Коса и при этом много говорил об их древности; древнейшими обитателями этого острова, если не считать Кея, отца Латоны, были аргивяне; впоследствии прибывший к ним Эскулапий познакомил их с искусством врачевания, которым усердно занимались его потомки, - Клавдий назвал их поименно и сообщил, в какое время кто из них был знаменит. Далее он сказал, что к тому же роду принадлежит и Ксенофонт, к знаниям которого он прибегает, и поэтому следует пойти навстречу его ходатайству и освободить жителей Коса от каких бы то ни было податей, дабы они полностью посвятили себя заботе об этом священном и всецело преданном богу острове. Можно было бы несомненно указать и на их многочисленные заслуги перед римским народом, на совместно с ними одержанные нами победы, но Клавдий с привычною для него беспечностью не стал утаивать с помощью дополнительных доводов, что, идя на эту уступку, он смотрит на нее как на личное одолжение Ксенофонту.
[62] At Byzantii data dicendi copia, cum magnitudinem onerum apud senatum deprecarentur, cuncta repetivere. orsi a foedere, quod nobiscum icerant, qua tempestate bellavimus adversus regem Macedonum, cui ut degeneri Pseudophilippi vocabulum impositum, missas posthac copias in Antiochum Persen Aristonicum et piratico bello adiutum Antonium memorabant, quaeque Sullae aut Lucullo aut Pompeio obtulissent, mox recentia in Caesares merita, quando ea loca insiderent quae transmeantibus terra marique ducibus exercitibusque, simul vehendo commeatu opportuna forent. 62. Но зато посланцы Бизантия, получив возможность предстать перед сенатом и жалуясь на непомерную тяжесть податей, не упустили распространиться обо всем, что могло пойти им на пользу. Начав с союза, который они заключили с нами в те дни, когда мы воевали с царем македонян, получившим, поскольку он был самозванец, наименование Лжефилиппа, они вслед за тем вспомнили о вооруженных силах, посланных ими против Антиоха, Персея, Аристоника, о помощи Антонию во время войны с пиратами, о том, что было сделано ими для Суллы, Лукулла, Помпея, наконец о позднейших услугах Цезарям, ибо местоположение их города таково, что они могут содействовать передвижению по суше и морю полководцев с войсками и подвозу для них продовольствия.
[63] Namque artissimo inter Europam Asiamque divortio Byzantium in extrema Europa posuere Graeci, quibus Pythium Apollinem consulentibus, ubi conderent urbem, redditum oraculum est, quaererent sedem caecorum terris adversam. ea ambage Chalcedonii monstrabantur, quod priores illuc advecti, praevisa locorum utilitate, peiora legissent. quippe Byzantium fertili solo, fecundo mari, quia vis piscium immensa Pontum erumpens et obliquis subter undas saxis exterrita omisso alterius litoris flexu hos ad portus defertur. unde primo quaestuosi et opulenti; post magnitudine onerum urgente finem aut modum orabant, adnitente principe, qui Thraecio Bosporanoque bello recens fessos iuvandosque rettulit. ita tributa in quinquennium remissa. 63. И действительно, греки расположили Бизантий на самом краю Европы, там, где пролив, отделяющий Европу от Азии, наиболее узок: запросив пифийского Аполлона, где им основать город, они получили оракул, гласивший, что для этого следует приискать место напротив владений слепцов. Это темное прорицание указывало на халкедонян, которые, попав сюда первыми и имея возможность постигнуть преимущества этой местности, избрали для себя худшую. Ведь Бизантий стоит на плодородной земле, возле обильного рыбою моря, ибо огромные косяки ее, пробившись из Понта и испуганные протянувшейся наискось грядою подводных скал, отклоняются от изгиба противолежащего берега и устремляются в гавани этого города. Благодаря столь благоприятному обстоятельству жители его извлекали вначале большую выгоду и богатели, но, изнемогая под тяжестью податей, вынуждены молить или о полном снятии их, или хотя бы об уменьшении их размера. Их просьба была поддержана принцепсом, подтвердившим, что, истощенные недавними войнами с фракийцами и Боспорским царством, они нуждаются в безотлагательной помощи. И их на пять лет освободили от податей.
[64] M. Asinio M'. Acilio consulibus mutationem rerum in deterius portendi cognitum est crebris prodigiis. signa ac tentoria militum igne caelesti arsere; fastigio Capitolii examen apium insedit; biformis hominum partus et suis fetum editum cui accipitrum ungues inessent. numerabatur inter ostenta deminutus omnium magistratuum numerus, quaestore, aedili, tribuno ac praetore et consule paucos intra mensis defunctis. sed in praecipuo pavore Agrippina, vocem Claudii, quam temulentus iecerat, fatale sibi ut coniugum flagitia ferret, dein puniret, metuens, agere et celerare statuit, perdita prius Domitia Lepida muliebribus causis, quia Lepida minore Antonia genita, avunculo Augusto, Agrippinae sobrina prior ac Gnaei mariti eius soror, parem sibi claritudinem credebat. nec forma aetas opes multum distabant; et utraque impudica, infamis, violenta, haud minus vitiis aemulabantur quam si qua ex fortuna prospera acceperant. enimvero certamen acerrimum, amita potius an mater apud Neronem praevaleret: nam Lepida blandimentis ac largitionibus iuvenilem animum devinciebat, truci contra ac minaci Agrippina, quae filio dare imperium, tolerare imperitantem nequibat. 64 В консульство Марка Азиния и Мания Ацилия частые знамения заставили ожидать перемены к худшему. Сгорели зажженные небесным огнем боевые значки и палатки воинов; на вершине Капитолия сел пчелиный рой; рождались люди со звериными членами, и свинья произвела поросенка с ястребиными когтями. Зловещим предзнаменованием явилась и убыль в числе высших магистратов, ибо в течение немногих месяцев скончались квестор, эдил, народный трибун, претор и консул. Но больше всего Агриппину устрашили слова, вырвавшиеся у захмелевшего Клавдия что такова уж его судьба - выносить беспутство своих жен, а затем обрушивать на них кару, опасаясь за свое будущее, она решила действовать, и притом поспешить: прежде всего, движимая женскою нетерпимостью, она погубила Домицию Лепиду, ибо Лепида, дочь младшей Антонии, внучатая племянница Августа, двоюродная тетка Агриппины и сестра ее прежнего мужа Гнея, считала, что не уступает ей в знатности. Внешностью, возрастом, богатством они мало чем рознились: обе распутные, запятнанные дурною славою, необузданные, - они не меньше соперничали в пороках, чем в том немногом хорошем, которым их, возможно, наделила судьба. Но ожесточеннее всего они боролись между собой за то, чье влияние на Нерона возобладает - матери или тетки; Лепида завлекала его юношескую душу ласками и щедротами, тогда как Агриппина, напротив, была с ним неизменно сурова и непреклонна: она желала доставить сыну верховную власть, но терпеть его властвование она не могла.
[65] Ceterum obiecta sunt quod coniugem principis devotionibus petivisset quodque parum coercitis per Calabriam servorum agminibus pacem Italiae turbaret. ob haec mors indicta, multum adversante Narcisso, qui Agrippinam magis magisque suspectans prompsisse inter proximos ferebatur certam sibi perniciem, seu Britannicus rerum seu Nero poteretur; verum ita de se meritum Caesarem, ut vitam usui eius impenderet. convictam Messalinam et Silium; pares iterum accusandi causas esse, si Nero imperitaret; Britannico successore nullum principi metum: at novercae insidiis domum omnem convelli, maiore flagitio quam si impudicitiam prioris coniugis reticuisset. quamquam ne impudicitiam quidem nunc abesse Pallante adultero, ne quis ambigat decus pudorem corpus, cuncta regno viliora habere. haec atque talia dictitans amplecti Britannicum, robur aetatis quam maturrimum precari, modo ad deos, modo ad ipsum tendere manus, adolesceret, patris inimicos depelleret, matris etiam interfectores ulcisceretur. 65. Обвинили Лепиду в том, что посредством колдовских чар она пыталась извести жену принцепса и что, содержа в Калабрии толпы буйных рабов, нарушала мир и покой Италии. За это ее осудили на смерть, чему всеми силами противодействовал Нарцисс, который, день ото дня все больше и больше подозревая Агриппину в злонамеренных умыслах, сказал однажды, как сообщают, в тесном кругу друзей, что он обречен на верную гибель, достанется ли верховная власть Британнику или Нерону; однако он стольким обязан Цезарю, что ради его пользы готов пожертвовать жизнью. Он, Нарцисс, изобличил Мессалину и Силия; если власть попадет в руки Нерона, то и тот будет располагать сходными основаниями для его осуждения; но зато если наследником будет признан Британник, это избавит принцепса от опасности; а бесстрастно наблюдать козни мачехи, столь пагубные для всей семьи Цезаря, он счел бы для себя еще большим позором, чем если бы умолчал о распутстве его предыдущей жены. Хотя и на этот раз нет недостатка в распутстве: Паллант - любовник Агриппины, и ни в ком не вызывает сомнений, что честь, благопристойность, стыд - все это для нее не имеет значения по сравнению с властью. Так рассуждая. Нарцисс возлагал все упования на Британника и, простирая руки то к богам, то к нему самому, молился о том, чтобы он возможно скорее достиг зрелого возраста, чтобы, возмужав, низвергнул врагов отца и отмстил также убийцам матери.
[66] In tanta mole curarum valetudine adversa corripitur, refovendisque viribus mollitia caeli et salubritate aquarum Sinuessam pergit. tum Agrippina, sceleris olim certa et oblatae occasionis propera nec ministrorum egens, de genere veneni consultavit, ne repentino et praecipiti facinus proderetur; si lentum et tabidum delegisset, ne admotus supremis Claudius et dolo intellecto ad amorem filii rediret. exquisitum aliquid placebat, quod turbaret mentem et mortem differret. deligitur artifex talium vocabulo Locusta, nuper veneficii damnata et diu inter instrumenta regni habita. eius mulieris ingenio paratum virus, cuius minister e spadonibus fuit Halotus, inferre epulas et explorare gustu solitus. 66. Под гнетом тяжких забот Нарцисс занемог и для восстановления сил мягкой погодой и целебными водами отправился в Синуессу. Тогда Агриппина, уже давно решившаяся на преступление и торопившаяся воспользоваться удобным случаем, тем более что у нее были слуги, на которых она могла положиться, задумалась о том, какой вид яда ей следует применить: если его действие будет внезапным и быстрым, то как бы не раскрылось ее преступление; если же она изберет медленно действующий и убивающий исподволь, то как бы Клавдий на пороге смерти не понял, что он жертва коварства, и не возвратил своей любви сыну. Ей было желательно нечто особенное, такое, от чего помутился бы его разум и последовало постепенное угасание. И она разыскивает понаторевшую в этих делах искусницу по имени Локуста, недавно осужденную за отравления, которую еще ранее долгое время использовали как орудие самовластия. Мастерством этой женщины был составлен соответствующий яд; дал же его Клавдию евнух Галот, в обязанности которого входило приносить и отведывать предназначенные для Клавдия кушанья.
[67] Adeoque cuncta mox pernotuere ut temporum illorum scriptores prodiderint infusum delectabili boleto venenum, nec vim medicaminis statim intellectam, socordiane an Claudii vinolentia; simul soluta alvus subvenisse videbatur. igitur exterrita Agrippina et, quando ultima timebantur, spreta praesentium invidia provisam iam sibi Xenophontis medici conscientiam adhibet. ille tamquam nisus evomentis adiuvaret, pinnam rapido veneno inlitam faucibus eius demisisse creditur, haud ignarus summa scelera incipi cum periculo, peragi cum praemio. 67. Вскоре все стало настолько явным, что писатели того времени подробно рассказали о происшедшем: яд был примешан к изысканному грибному блюду; что Клавдий отравлен, распознали не сразу из-за его беспечности или, может быть, опьянения; к тому же приступ поноса доставил ему видимое облегчение. Пораженная страхом Агриппина, опасаясь для себя самого худшего и не обращая внимания на неприязнь присутствующих, обращается к ранее предусмотренной помощи врача Ксенофонта. И тот, как бы затем, чтобы вызвать рвоту, ввел в горло Клавдия смазанное быстродействующим ядом перо, хорошо зная, что если затевать величайшие преступления невозможно, не подвергаясь опасности, то зато преуспевший в них щедро вознаграждается.
[68] Vocabatur interim senatus votaque pro incolumitate principis consules et sacerdotes nuncupabant, cum iam exanimis vestibus et fomentis obtegeretur, dum quae res forent firmando Neronis imperio componuntur. iam primum Agrippina, velut dolore victa et solacia conquirens, tenere amplexu Britannicum, veram paterni oris effigiem appellare ac variis artibus demorari ne cubiculo egrederetur. Antoniam quoque et Octaviam sorores eius attinuit, et cunctos aditus custodiis clauserat, crebroque vulgabat ire in melius valetudinem principis, quo miles bona in spe ageret tempusque prosperum ex monitis Chaldaeorum adventaret. 68. Между тем созывались сенаторы; консулы и жрецы провозглашали торжественные обеты, молясь об исцелении принцепса, тогда как его, уже бездыханного, обкладывали припарками и покрывалами с намерением скрывать его смерть, пока не будут приняты меры, которыми была бы закреплена за Нероном верховная власть. Как бы убитая горем и ищущая утешения Агриппина сразу же после кончины Клавдия припала к Британнику и заключила его в объятия; называя его точным подобием отца, она всевозможными ухищрениями не выпускала его из покоя, в котором они находились. Задержала она при себе и его сестер Антонию и Октавию и, приставив огражу ко всем дверям, время от времени объявляла, что состояние принцепса улучшается, делая это ради того, чтобы поддерживать в воинах надежду на хороший исход и дождаться благоприятного часа, указанного предвещаниями халдеев.
[69] Tunc medio diei tertium ante Idus Octobris, fortibus palatii repente diductis, comitante Burro Nero egreditur ad cohortem, quae more militiae excubiis adest. ibi monente praefecto faustis vocibus exceptus inditur lecticae. dubitavisse quosdam ferunt, respectantis rogitantisque ubi Britannicus esset: mox nullo in diversum auctore quae offerebantur secuti sunt. inlatusque castris Nero et congruentia tempori praefatus, promisso donativo ad exemplum paternae largitionis, imperator consalutatur. sententiam militum secuta patrum consulta, nec dubitatum est apud provincias. caelestesque honores Claudio decernuntur et funeris sollemne perinde ac divo Augusto celebratur, aemulante Agrippina proaviae Liviae magnificentiam. testamentum tamen haud recitatum, ne antepositus filio privignus iniuria et invidia animos vulgi turbaret. 69. И вот в полдень, в третий день до октябрьских ид, внезапно широко распахиваются двери дворца и к когорте, по заведенному в войске порядку охранявшей его, выходит сопровождаемый Бурром Нерон. Встреченного по указанию префекта приветственными кликами, его поднимают на носилках. Говорят, что некоторые воины заколебались: озираясь по сторонам, они спрашивали, где же Британник; но так как никто не призвал их к возмущению, им только и оставалось покориться. Принесенный в преторианский лагерь, Нерон, произнеся подобавшую обстоятельствам речь и пообещав воинам столь же щедрые, как его отец, денежные подарки, провозглашается императором. За решением войска последовали указы сената: никаких волнений не было и в провинциях. Клавдию определяются почести, воздаваемые богам, и похороны его обставляются с такой же торжественностью, с какою был похоронен Август, ибо Агриппина соревновалась в пышности со своей прабабкою Ливией. Завещание его, однако, оглашено не было, дабы предпочтение, отданное им пасынку, хотя у него был собственный сын, своею несправедливостью не смутило простой народ и не вызвало в нем негодования.

К началу страницы

Книга одиннадцатая | Книга тринадцатая

Граммтаблицы | Грамматика латинского языка | Латинские тексты