Краткая коллекция англтекстов

Джон Голсуорси. Сага о Форсайтах

IN CHANCERY/В петле (часть первая)

CHAPTER VI NO-LONGER-YOUNG JOLYON AT HOME/УЖЕ НЕ МОЛОДОЙ ДЖОЛИОН У СЕБЯ ДОМА

English Русский
Trees take little account of time, and the old oak on the upper lawn at Robin Hill looked no day older than when Bosinney sprawled under it and said to Soames: "Forsyte, I've found the very place for your house." Since then Swithin had dreamed, and old Jolyon died, beneath its branches. And now, close to the swing, no-longer-young Jolyon often painted there. Of all spots in the world it was perhaps the most sacred to him, for he had loved his father. Деревья мало поддаются влиянию времени, и старый дуб на верхней лужайке в Робин-Хилле, казалось, не постарел ни на один день с тех пор, как Босини, растянувшись под ним, говорил Сомсу: "Форсайт, я нашел самое подходящее место для вашего дома". После того там дремал Суизин, и старый Джолион уснул вечным сном под его ветвями. А теперь, располагаясь обычно около качелей, уже не молодой Джолион часто рисовал здесь. Во всем мире это было для него, пожалуй, самое священное место, потому что он любил своего отца.
Contemplating its great girth--crinkled and a little mossed, but not yet hollow--he would speculate on the passage of time. That tree had seen, perhaps, all real English history; it dated, he shouldn't wonder, from the days of Elizabeth at least. His own fifty years were as nothing to its wood. When the house behind it, which he now owned, was three hundred years of age instead of twelve, that tree might still be standing there, vast and hollow-- for who would commit such sacrilege as to cut it down? A Forsyte might perhaps still be living in that house, to guard it jealously. And Jolyon would wonder what the house would look like coated with such age. Wistaria was already about its walls--the new look had gone. Would it hold its own and keep the dignity Bosinney had bestowed on it, or would the giant London have lapped it round and made it into an asylum in the midst of a jerry-built wilderness? Often, within and without of it, he was persuaded that Bosinney had been moved by the spirit when he built. He had put his heart into that house, indeed! It might even become one of the 'homes of England'--a rare achievement for a house in these degenerate days of building. And the aesthetic spirit, moving hand in hand with his Forsyte sense of possessive continuity, dwelt with pride and pleasure on his ownership thereof. There was the smack of reverence and ancestor-worship (if only for one ancestor) in his desire to hand this house down to his son and his son's son. His father had loved the house, had loved the view, the grounds, that tree; his last years had been happy there, and no one had lived there before him. These last eleven years at Robin Hill had formed in Jolyon's life as a painter, the important period of success. He was now in the very van of water-colour art, hanging on the line everywhere. His drawings fetched high prices. Specialising in that one medium with the tenacity of his breed, he had 'arrived'- -rather late, but not too late for a member of the family which made a point of living for ever. His art had really deepened and improved. In conformity with his position he had grown a short fair beard, which was just beginning to grizzle, and hid his Forsyte chin; his brown face had lost the warped expression of his ostracised period--he looked, if anything, younger. The loss of his wife in 1894 had been one of those domestic tragedies which turn out in the end for the good of all. He had, indeed, loved her to the last, for his was an affectionate spirit, but she had become increasingly difficult: jealous of her step-daughter June, jealous even of her own little daughter Holly, and making ceaseless plaint that he could not love her, ill as she was, and 'useless to everyone, and better dead.' He had mourned her sincerely, but his face had looked younger since she died. If she could only have believed that she made him happy, how much happier would the twenty years of their companionship have been! Глядя на этот громадный ствол, корявый и кое-где поросший мхом, но еще не дуплистый, он размышлял о том, как течет время. Это дерево, быть может, видело всю историю Англии. Оно росло здесь, он почти не сомневался в этом, по крайней мере со времен Елизаветы. Его собственные пятьдесят лет казались пустяком в сравнении с возрастом дерева. Когда этому дому позади него, которым он теперь владеет, будет не двенадцать, а триста лет, дерево по-прежнему будет стоять здесь, громадное, дуплистое... Ну кто же решится на такое святотатство - спилить его? Может быть, какой-нибудь Форсайт будет еще жить в этом доме и ревниво охранять его. И Джолион старался представить себе, на что будет похож этот дом, достигнув такого глубокого возраста. Стены его уже теперь заросли глицинией, он уже не кажется новым. Сохранит ли он свое лицо и то благородное величие, которым облек его Босини, или гигант Лондон поглотит его и обратит в жалкое убежище среди теснящего хаоса наскоро сбитых домов? И внутренний, и внешний облик дома не раз убеждал Джолиона, что Босини подчинялся вдохновению, строя его. И правда, архитектор вложил в него свою душу. Он мог бы, пожалуй, стать одним из достопримечательных домов Англии - редкий образец искусства в эти дни упадка архитектуры. И Джолион, в котором чувство прекрасного уживалось с форсайтским инстинктом продолжения рода, проникался радостью и гордостью от сознания, что дом этот принадлежит ему. В его желании, чтобы этот дом перешел к его сыну и к сыну его сына, был какой-то оттенок поклонения и благоговейной любви к предкам ("по крайней мере к одному из них). Его отец любил этот дом, любил этот вид, эту землю, это дерево; его последние годы счастливо протекли здесь, и никто здесь не жил до него. Эти последние одиннадцать лет, проведенные Джолионом в Робин-Хилле, были важным периодом в его жизни художника - периодом успеха. Он был теперь в самом авангарде художников-акварелистов и пользовался всеобщим Признанием. Картины его продавались за большие деньги. Специализировавшись в одной этой области с упорством человека его склада, он завоевал себе "имя", немножко поздно, правда, но не слишком поздно для отпрыска рода, который поставил себе целью существовать вечно. Его искусство действительно стало более глубоким и более Совершенным. В соответствии с достигнутым положением он отрастил короткую светлую бородку, начинавшую чутьчуть седеть и скрывавшую его форсайтский подбородок; его смуглое лицо потеряло напряженное выражение временного остракизма, и он выглядел положительно моложе. Смерть жены в 1894 году была одной из тех семейных трагедий, которые в конце концов приносят благо всем. Он действительно любил ее до самого конца, будучи глубоко привязчивым по натуре, но она становилась день ото дня труднее: ревновала его к своей падчерице Джун, даже к своей дочурке Холли и вечно причитала, что он не может ее любить, такую больную и никому не нужную, и лучше бы ей умереть. Он искренне горевал по ней, но стал выглядеть моложе с тех пор, как она умерла. Если бы она только была способна поверить в то, что он с ней счастлив, насколько счастливее были бы эти двадцать лет их совместной жизни!
June had never really got on well with her who had reprehensibly taken her own mother's place; and ever since old Jolyon died she had been established in a sort of studio in London. But she had come back to Robin Hill on her stepmother's death, and gathered the reins there into her small decided hands. Jolly was then at Harrow; Holly still learning from Mademoiselle Beauce. There had been nothing to keep Jolyon at home, and he had removed his grief and his paint-box abroad. There he had wandered, for the most part in Brittany, and at last had fetched up in Paris. He had stayed there several months, and come back with the younger face and the short fair beard. Essentially a man who merely lodged in any house, it had suited him perfectly that June should reign at Robin Hill, so that he was free to go off with his easel where and when he liked. She was inclined, it is true, to regard the house rather as an asylum for her proteges! but his own outcast days had filled Jolyon for ever with sympathy towards an outcast, and June's 'lame ducks' about the place did not annoy him. By all means let her have them down--and feed them up; and though his slightly cynical humour perceived that they ministered to his daughter's love of domination as well as moved her warm heart, he never ceased to admire her for having so many ducks. He fell, indeed, year by year into a more and more detached and brotherly attitude towards his own son and daughters, treating them with a sort of whimsical equality. When he went down to Harrow to see Jolly, he never quite knew which of them was the elder, and would sit eating cherries with him out of one paper bag, with an affectionate and ironical smile twisting up an eyebrow and curling his lips a little. And he was always careful to have money in his pocket, and to be modish in his dress, so that his son need not blush for him. They were perfect friends, but never seemed to have occasion for verbal confidences, both having the competitive self-consciousness of Forsytes. They knew they would stand by each other in scrapes, but there was no need to talk about it. Jolyon had a striking horror- -partly original sin, but partly the result of his early immorality--of the moral attitude. The most he could ever have said to his son would have been: Джун, в сущности, никогда не могла как следует ужиться с этой женщиной, незаконно занявшей место ее матери, и после смерти старого Джолиона она поселилась в Лондоне, устроив себе нечто вроде ателье; но когда мачеха умерла, она вернулась в Робин-Хилл и забрала бразды правления в свои маленькие решительные ручки. Джолли в то время был в Хэрроу, а Холли все еще училась с мадемуазель Бос. Ничто не удерживало Джолиона дома, и он повез свое горе и свой ящик с красками за границу. Он долго бродил по Бретани и в конце концов очутился в Париже. Он прожил там несколько месяцев и вернулся помолодевший, с короткой русой бородкой. Так как он, в сущности, был одним из тех людей, которым дом нужен только как кров и приют, ему, было очень удобно, что Джун вернулась хозяйничать в Робин-Хилл и он мог свободно отлучаться со своим мольбертом когда и куда угодно. Она, правда, обнаруживала сильную склонность рассматривать этот дом главным образом как убежище для своих протеже, но годы изгнания преисполнили Джолиона участием ко всем отверженным, и "несчастненькие" Джун, населявшие дом, не раздражали его. Пусть себе подбирает и кормит их. И хотя он со своим слегка циничным юмором подмечал, что они не только трогают ее доброе сердце, но в не меньшей мере удовлетворяют и ее потребность властвовать, его все же умиляло, что у нее столько "несчастненьких". С каждым годом его отношения с дочерьми и сыном становились все более непринужденными и братскими, приобретая характер какого-то своеобразного равенства. Когда он приезжал к Джолли в школу, ему всегда было как-то неясно, кто из них старше; сидя рядом с сыном, он ел с ним вишни из бумажного пакета, ласково улыбаясь и чуть-чуть иронически приподымая бровь. Отправляясь в Хэрроу, Джолион всегда заботился о том, чтобы у него были деньги в кармане, и одевался особенно тщательно, чтобы сыну не приходилось краснеть за него. Они были по-настоящему друзьями, но у них, казалось, не было потребности в словесных излияниях, потому что оба отличались одинаковой форсайтской склонностью замыкаться в себе. Они знали, что поддержат друг друга в несчастии, но говорить об этом не было надобности. Джолиону, отчасти по свойствам его натуры, отчасти в результате его юношеского грехопадения, ходячая мораль внушала панический ужас. Самое большее, что он мог бы сказать своему сыну, было бы приблизительно следующее:
"Look here, old man; don't forget you're a gentleman," and then have wondered whimsically whether that was not a snobbish sentiment. The great cricket match was perhaps the most searching and awkward time they annually went through together, for Jolyon had been at Eton. They would be particularly careful during that match, continually saying: "Hooray! Oh! hard luck, old man!" or "Hooray! Oh! bad luck, Dad!" to each other, when some disaster at which their hearts bounded happened to the opposing school. And Jolyon would wear a grey top hat, instead of his usual soft one, to save his son's feelings, for a black top hat he could not stomach. When Jolly went up to Oxford, Jolyon went up with him, amused, humble, and a little anxious not to discredit his boy amongst all these youths who seemed so much more assured and old than himself. He often thought, 'Glad I'm a painter' for he had long dropped under-writing at Lloyds-- 'it's so innocuous. You can't look down on a painter--you can't take him seriously enough.' For Jolly, who had a sort of natural lordliness, had passed at once into a very small set, who secretly amused his father. The boy had fair hair which curled a little, and his grandfather's deepset iron-grey eyes. He was well-built and very upright, and always pleased Jolyon's aesthetic sense, so that he was a tiny bit afraid of him, as artists ever are of those of their own sex whom they admire physically. On that occasion, however, he actually did screw up his courage to give his son advice, and this was it: "Послушай, старина, не забывай, что ты порядочный человек, джентльмен", - и потом он еще долго, удивляясь самому себе, раздумывал бы, не снобизм ли это. Большой крокетный матч, на котором они ежегодно присутствовали вместе, был для них, пожалуй, самым опасным испытанием, так как Джолион был итонцем. Они были особенно предупредительны друг к другу во время этого матча и, восклицая "Урра! ", приговаривали: "Эх, не повезло, старина!" или: "Урра! Не везет вашим, папа! - в то время, как сердце у них замирало от радости при каждом промахе в команде противника. И Джолион в этот день, вместо своей обычной мягкой шляпы, надевал серый цилиндр, чтобы пощадить чувства сына; черный цилиндр он всетаки никак не мог решиться надеть. Когда Джолли отправился в Оксфорд, Джолион поехал вместе с ним, радостный, смущенный и даже немножко побаиваясь, как бы ему не дискредитировать своего сына в глазах всех этих юнцов, которые ему казались гораздо самоувереннее и старше его самого. Он часто думал: "Хорошо, что я художник. (Он уже давно бросил службу у Ллойда.) Это так безобидно. Никто не смотрит сверху вниз на художника, не принимает его слишком всерьез". Джолли, в котором был какой-то врожденный аристократизм, сразу вошел в очень тесный замкнутый кружок, что втайне немножко забавляло его Отца. У мальчика были светлые, слегка вьющиеся волосы и глубоко сидящие серо-стальные глаза деда. Он был хорошо сложен, очень строен и восхищал эстетическое чувство Джолиона так, что тот даже чуть-чуть побаивался его, как это всегда бывает с художниками, когда они восхищаются физическим совершенством людей одного с ними гола. И на этот раз он собрал все свое мужество и заставил себя дать сыну следующий совет:
"Look here, old man, you're bound to get into debt; mind you come to me at once. Of course, I'll always pay them. But you might remember that one respects oneself more afterwards if one pays one's own way. And don't ever borrow, except from me, will you?" - Вот что, старина, ты, конечно, залезешь в долги; смотри же, немедленно обратись ко мне; разумеется, я заплачу за тебя. Но помни, что человек всегда уважает себя больше, когда сам платит свои долги. И ни у кого не занимай, кроме меня, хорошо?
And Jolly had said: И Джолли ответил:
"All right, Dad, I won't," and he never had. - Хорошо, папа, не буду, - и никогда ни у кого не занимал.
"And there's just one other thing. I don't know much about morality and that, but there is this: It's always worth while before you do anything to consider whether it's going to hurt another person more than is absolutely necessary." - И потом еще одна вещь. Я не очень-то разбираюсь в вопросах морали и во всем этом, но мне кажется так: прежде чем совершить какой-нибудь поступок, всегда стоит подумать, не обидишь ли ты этим другого человека больше, чем это необходимо.
Jolly had looked thoughtful, and nodded, and presently had squeezed his father's hand. And Jolyon had thought: 'I wonder if I had the right to say that?' He always had a sort of dread of losing the dumb confidence they had in each other; remembering how for long years he had lost his own father's, so that there had been nothing between them but love at a great distance. He under-estimated, no doubt, the change in the spirit of the age since he himself went up to Cambridge in '65; and perhaps he underestimated, too, his boy's power of understanding that he was tolerant to the very bone. It was that tolerance of his, and possibly his scepticism, which ever made his relations towards June so queerly defensive. She was such a decided mortal; knew her own mind so terribly well; wanted things so inexorably until she got them--and then, indeed, often dropped them like a hot potato. Her mother had been like that, whence had come all those tears. Not that his incompatibility with his daughter was anything like what it had been with the first Mrs. Young Jolyon. One could be amused where a daughter was concerned; in a wife's case one could not be amused. To see June set her heart and jaw on a thing until she got it was all right, because it was never anything which interfered fundamentally with Jolyon's liberty--the one thing on which his jaw was also absolutely rigid, a considerable jaw, under that short grizzling beard. Nor was there ever any necessity for real heart-to-heart encounters. One could break away into irony--as indeed he often had to. But the real trouble with June was that she had never appealed to his aesthetic sense, though she might well have, with her red-gold hair and her viking-coloured eyes, and that touch of the Berserker in her spirit. It was very different with Holly, soft and quiet, shy and affectionate, with a playful imp in her somewhere. He watched this younger daughter of his through the duckling stage with extraordinary interest. Would she come out a swan? With her sallow oval face and her grey wistful eyes and those long dark lashes, she might, or she might not. Only this last year had he been able to guess. Yes, she would be a swan--rather a dark one, always a shy one, but an authentic swan. She was eighteen now, and Mademoiselle Beauce was gone--the excellent lady had removed, after eleven years haunted by her continuous reminiscences of the 'well- brrred little Tayleurs,' to another family whose bosom would now be agitated by her reminiscences of the 'well-brrred little Forsytes.' She had taught Holly to speak French like herself. Джолли на секунду задумался, потом кивнул и крепко пожал отцу руку. А Джолион подумал: "Имел ли я право говорить ему это?" У него всегда был панический страх лишиться того молчаливого доверия, которое они питали друг к другу; он не забыл, как сам он на долгие годы лишился доверия своего отца и как потом уже ничто не связывало их, кроме большой любви на расстоянии. Джолион, разумеется, недооценивал, насколько изменился дух времени с 1865 года, когда он юношей поступал в Кэмбридж, а также недооценивал, пожалуй; и способность своего сына почувствовать и понять безграничную терпимость отца. Эта-то терпимость, а возможно, и некоторый скептицизм и заставляли его придерживаться такой странной оборонительной позиции в отношении Джун, Она была такая решительная особа, так поразительно хорошо знала, чего хочет, так неуклонно добивалась всего, что бы ни задумывала, хотя потом, правда, нередко отказывалась от этого внезапно, словно обжегшись. Мать ее была совершенно такая же, откуда и произошли все несчастья. Не то чтобы его расхождения с дочерью хоть сколько-нибудь напоминали его разногласия с первой миссис Джолион: что может казаться забавным в дочери, совсем не забавно в жене. Видеть, как Джун, сжав челюсти, упорно и решительно добивается чего-нибудь, казалось в порядке вещей, потому что это "что-нибудь" никогда не задевало всерьез свободы Джолиона - единственное, против чего он восстал бы, с не меньшей решительностью сжав челюсти, и довольно-таки внушительные челюсти, под этой короткой седеющей бородкой. А кроме того, к серьезным столкновениям между ними не было никакого повода. Всегда можно было отделаться шуткой, как он обычно и делал. Гораздо огорчительнее для него было то, что Джун никогда не радовала его эстетическое чувство, хотя, казалось, у нее были все данные для этого; золотисто-рыжие волосы, светлые, как у викингов, глаза, что-то воинственное во всем ее облике. Совсем иначе обстояло дело с Холли, спокойной, кроткой, застенчивой, ласковой, хоть в ней и прятался шаловливый бесенок. Он с необыкновенным интересом следил за своей младшей дочкой, когда она еще была несформировавшимся утенком. Станет ли она лебедем? Ее смуглое с правильным овалом лицо, задумчивые серые глаза с длинными темными ресницами как будто и обещали, и нет. Только в этот последний год Джолиону стало казаться, что он может сказать безошибочно: да, она будет лебедем, темным, стыдливо застенчивым, но истинным лебедем. Ей минуло восемнадцать лет, мадемуазель Бос ретировалась - эта особа после одиннадцати лет, насыщенных непрерывными воспоминаниями, хорошо воспитанных маленьких Тэйлорах", переселилась в другое семейство, чье лоно отныне будет постоянно потрясаться ее воспоминаниями о "хорошо воспитанных маленьких Форсайтах". Она научила Холли говорить по-французски так же, как говорила сама.
Portraiture was not Jolyon's forte, but he had already drawn his younger daughter three times, and was drawing her a fourth, on the afternoon of October 4th, 1899, when a card was brought to him which caused his eyebrows to go up: Хотя Джолион не был особенно силен в портрете, тем не менее он уже три раза писал портрет своей младшей дочери и теперь, 4 октября 1899 года, писал в четвертый раз, когда ему подали визитную карточку, заставившую его брови изумленно поползти вверх:
Mr. SOAMES FORSYTE М-р Сомс Форсайт.
THE SHELTER, CONNOISSEURS CLUB, Шелтер, "Клуб знатоков",
MAPLEDURHAM. ST. JAMES'S. Мейплдерхем. Сснт-Джемс.
But here the Forsyte Saga must digress again.... Но здесь мы позволим себе новое отступление в саге о Форсайтах...
To return from a long travel in Spain to a darkened house, to a little daughter bewildered with tears, to the sight of a loved father lying peaceful in his last sleep, had never been, was never likely to be, forgotten by so impressionable and warm-hearted a man as Jolyon. A sense as of mystery, too, clung to that sad day, and about the end of one whose life had been so well-ordered, balanced, and above-board. It seemed incredible that his father could thus have vanished without, as it were, announcing his intention, without last words to his son, and due farewells. And those incoherent allusions of little Holly to 'the lady in grey,' of Mademoiselle Beauce to a Madame Errant (as it sounded) involved all things in a mist, lifted a little when he read his father's will and the codicil thereto. It had been his duty as executor of that will and codicil to inform Irene, wife of his cousin Soames, of her life interest in fifteen thousand pounds. He had called on her to explain that the existing investment in India Stock, ear-marked to meet the charge, would produce for her the interesting net sum of L430 odd a year, clear of income tax. This was but the third time he had seen his cousin Soames' wife--if indeed she was still his wife, of which he was not quite sure. He remembered having seen her sitting in the Botanical Gardens waiting for Bosinney--a passive, fascinating figure, reminding him of Titian's 'Heavenly Love,' and again, when, charged by his father, he had gone to Montpellier Square on the afternoon when Bosinney's death was known. He still recalled vividly her sudden appearance in the drawing-room doorway on that occasion--her beautiful face, passing from wild eagerness of hope to stony despair; remembered the compassion he had felt, Soames' snarling smile, his words, "We are not at home!" and the slam of the front door. Вернуться из долгого путешествия по Испании в дом, где опущены шторы, к маленькой перепуганной дочке и увидеть любимого отца, мирно спящего последним сном, - такое воспоминание не могло изгладиться из памяти столь впечатлительного и доброго человека, как Джолион. Ощущение какой-то тайны было связано с этим печальным днем и смертью того, чья жизнь текла так плавно, размеренно и открыто для всех. Казалось невероятным, чтобы отец мог так внезапно исчезнуть, не сообщив о своем намерении, не сказав последнего слова сыну, не простившись с ним; а бессвязные рассказы крошки Холли о "даме в сером" и мадемуазель Бос о какой-то мадам Эронт (как ему послышалось) заволакивали все каким-то туманом, который несколько рассеялся, когда он прочел завещание отца и приписку, сделанную позже. Его обязанностью как душеприказчика было уведомить Ирэн, жену его двоюродного брата Сомса, о том, что ей оставлены в пожизненное пользование проценты с пятнадцати тысяч фунтов. Он отправился к ней, чтобы сообщить, что капитал, с которого ей будут идти проценты, помещен в Индийских акциях и что доход ее будет равняться примерно 130 фунтам в год, свободным от подоходного налога. Это была его третья встреча с женой его двоюродного брата Сомса, если только она все еще оставалась его женой, в чем он был не совсем уверен, Он вспомнил, как увидел ее в первый раз, когда она сидела в Ботаническом саду, дожидаясь Босини, - прекрасная безвольная фигура, напомнившая ему Тицианову "Любовь небесную", и потом, когда, по поручению отца, он явился на Монпелье-сквер вечером, в тот день, когда они узнали о смерти Босини. Он до сих пор отчетливо помнил ее появление в дверях гостиной - ее прекрасное лицо, вдруг вспыхнувшее безумной надеждой и снова окаменевшее в отчаянии; он помнил чувство жалости, охватившее его, злобную улыбку Сомса и его слова: "Мы не принимаем" - и стук захлопнувшейся двери.
This third time he saw a face and form more beautiful--freed from that warp of wild hope and despair. Looking at her, he thought: 'Yes, you are just what the Dad would have admired!' And the strange story of his father's Indian summer became slowly clear to him. She spoke of old Jolyon with reverence and tears in her eyes. И теперь, в третий раз, он увидел лицо еще более прекрасное - не искаженное безумной надеждой или отчаянием Глядя на нее, он думал: "Да, не мудрено, что отец восхищался ею". И тут в памяти его возник и постепенно стал ясным странный рассказ о золотом закате его отца. Она говорила о старом Джолионе с благоговением и со слезами на глазах.
"He was so wonderfully kind to me; I don't know why. He looked so beautiful and peaceful sitting in that chair under the tree; it was I who first came on him sitting there, you know. Such a lovely day. I don't think an end could have been happier. We should all like to go out like that." - Он был так удивительно добр ко мне, не знаю почему. Он казался таким умиротворенным и прекрасным в своем кресле под деревом - вы знаете, я его первая увидела. Такой чудесный был день. Мне кажется, что счастливей смерти нельзя себе представить. Всякий был бы рад так умереть.
'Quite right!' he had thought. 'We should all a like to go out in full summer with beauty stepping towards us across a lawn.' "Это правда, - подумал он. - Всякий был бы рад умереть, когда сияет лето и сама красота идет к тебе по зеленой лужайке".
And looking round the little, almost empty drawing-room, he had asked her what she was going to do now. И, окинув взглядом маленькую, почти пустую гостиную, он спросил ее, что она теперь намерена делать.
"I am going to live again a little, Cousin Jolyon. It's wonderful to have money of one's own. I've never had any. I shall keep this flat, I think; I'm used to it; but I shall be able to go to Italy." - Я начну снова жить понемножку, кузен Джолион. Так чудесно иметь собственные деньги. У меня их никогда не было. Я, наверно, останусь в этой квартире, я привыкла к ней, но я смогу теперь поехать в Италию!
"Exactly!" Jolyon had murmured, looking at her faintly smiling lips; - Конечно, - пробормотал Джолион, глядя на ее робко улыбавшиеся губы.
and he had gone away thinking: 'A fascinating woman! What a waste! I'm glad the Dad left her that money.' Возвращаясь от нее, он думал: "Какая обаятельная женщина! Жалость какая! Я рад, что папа оставил ей эти деньги".
He had not seen her again, but every quarter he had signed her cheque, forwarding it to her bank, with a note to the Chelsea flat to say that he had done so; and always he had received a note in acknowledgment, generally from the flat, but sometimes from Italy; so that her personality had become embodied in slightly scented grey paper, an upright fine handwriting, and the words, 'Dear Cousin Jolyon.' Man of property that he now was, the slender cheque he signed often gave rise to the thought: 'Well, I suppose she just manages'; sliding into a vague wonder how she was faring otherwise in a world of men not wont to let beauty go unpossessed. At first Holly had spoken of her sometimes, but 'ladies in grey' soon fade from children's memories; and the tightening of June's lips in those first weeks after her grandfather's death whenever her former friend's name was mentioned, had discouraged allusion. Only once, indeed, had June spoken definitely: Он больше не виделся с ней, но каждые три месяца выписывал чек на ее банк и посылал ей об этом записку в Челси; и каждый раз получал от нее письмо с подтверждением, обычно из ее квартиры в Челси, а иногда из Италии; и теперь ее образ был неразрывно связан для него с серой, слегка надушенной бумагой, изящным прямым почерком и словами: "Дорогой кузен Джолион". Он был теперь богатым человеком и, подписывая скромный чек, часто думал: "Ведь этого ей, наверное, еле-еле хватает", - и чувство смутного удивления шевелилось в нем - как она вообще существует в этом мире, населенном мужчинами, которые не терпят, чтобы красота не была чьей-нибудь собственностью. Вначале Холли иногда заговаривала о ней, но "дамы в сером" быстро исчезают из детской памяти, а плотно сжимавшиеся губы Джун, когда в первые недели после смерти дедушки кто-нибудь упоминал имя ее бывшей подруги, отбивали охоту говорить о ней. Но один раз, правда, Джун высказалась вполне определенно:
"I've forgiven her. I'm frightfully glad she's independent now...." - Я простила ей, я очень рада, что она теперь независима...
On receiving Soames' card, Jolyon said to the maid--for he could not abide butlers- Получив карточку Сомса, Джолион сказал горничной, ибо он не терпел лакеев:
"Show him into the study, please, and say I'll be there in a minute"; and then he looked at Holly and asked: - Попросите его, пожалуйста, в кабинет и скажите, что я сейчас приду, - и, взглянув на Холли, спросил:
"Do you remember 'the lady in grey,' who used to give you music- lessons?" - Помнишь ты "даму в сером", которая давала тебе уроки музыки?
"Oh yes, why? Has she come?" - Помню, конечно, а что? Это она приехала?
Jolyon shook his head, and, changing his holland blouse for a coat, was silent, perceiving suddenly that such history was not for those young ears. His face, in fact, became whimsical perplexity incarnate while he journeyed towards the study. Джолион покачал головой и, надевая пиджак вместо своей холщовой блузы, вспомнил внезапно, что эта история не для юных ушей, и промолчал. Но его лицо, пока он шел в кабинет, весьма красноречиво изображало полное недоумение.
Standing by the french-window, looking out across the terrace at the oak tree, were two figures, middle-aged and young, and he thought: 'Who's that boy? Surely they never had a child.' У стеклянной двери, глядя через террасу на дуб, стояли два человека один средних лет, другой совсем юноша, и Джолион подумал: "Кто этот мальчик? Ведь у них же никогда не было детей".
The elder figure turned. The meeting of those two Forsytes of the second generation, so much more sophisticated than the first, in the house built for the one and owned and occupied by the other, was marked by subtle defensiveness beneath distinct attempt at cordiality. 'Has he come about his wife?' Jolyon was thinking; and Soames, 'How shall I begin?' while Val, brought to break the ice, stood negligently scrutinising this 'bearded pard' from under his dark, thick eyelashes. Старший обернулся. Встреча этих двух Форсайтов второго поколения, значительно менее непосредственного, чем первое, в этом доме, который был выстроен для одного и в котором поселился хозяином другой, отличалась какойто скрытой настороженностью при всем их старании быть приветливыми. "Уж не пришел ли он по поводу своей жены?" - думал Джолион. "С чего бы мне начать?" - думал Сомс, а Вэл, которого взяли с собой для того, чтобы разбить лед, равнодушно стоял, окидывая этого бородача ироническим взглядом из-под темных пушистых ресниц.
"This is Val Dartie," said Soames, "my sister's son. He's just going up to Oxford. I thought I'd like him to know your boy." - Это Вэл Дарти, - сказал Сомс, - сын моей сестры. Он на днях отправляется в Оксфорд; я бы хотел познакомить его с вашим сыном.
"Ah! I'm sorry Jolly's away. What college?" - Ах, как жаль, Джолли уже уехал. Вы в какой колледж?
"B.N.C.," replied Val. - Брэйсноз, - ответил Вэл.
"Jolly's at the 'House,' but he'll be delighted to look you up." - А Джолли в Крайст-Черч-колледже; но он, конечно, будет рад познакомиться с вами.
"Thanks awfully." - Очень признателен вам.
"Holly's in--if you could put up with a female relation, she'd show you round. You'll find her in the hall if you go through the curtains. I was just painting her." - Холли дома. Если вы удовольствуетесь кузиной вместо кузена, она покажет вам сад. Вы найдете ее в гостиной, если пройдете за эту портьеру, я как раз писал ее портрет.
With another "Thanks, awfully!" Val vanished, leaving the two cousins with the ice unbroken. Повторив еще раз "Очень признателен", Вэл исчез, предоставив обоим кузенам самим разбивать лед.
"I see you've some drawings at the 'Water Colours,'" said Soames. - Я видел ваши акварели на выставках, - сказал Сомс.
Jolyon winced. He had been out of touch with the Forsyte family at large for twenty-six years, but they were connected in his mind with Frith's 'Derby Day' and Landseer prints. He had heard from June that Soames was a connoisseur, which made it worse. He had become aware, too, of a curious sensation of repugnance. Джолиона передернуло. Он уже около двадцати шести лет не поддерживал никакой связи со своей форсайтской родней, но в его представлении они тесно связывались с "Дерби" Фриса и гравюрами Лэндсира. Он слышал от Джун, что Сомс слывет знатоком, но это только ухудшало цело. Он почувствовал, как в нем просыпается чувство необъяснимого отвращения.
"I haven't seen you for a long time," he said. - Давно я вас не видел, - сказал он.
"No," answered Soames between close lips, "not since--as a matter of fact, it's about that I've come. You're her trustee, I'm told." - Да, - ответил Сомс, не разжимая губ, - с тех пор как... ну, да я, собственно, об этом и приехал поговорить. Вы, кажется, ее попечитель.
Jolyon nodded. Джолион кивнул.
"Twelve years is a long time," said Soames rapidly: "I--I'm tired of it." - Двенадцать лет немалый срок, - отрывисто сказал Сомс. - Мне... мне надоело это.
Jolyon found no more appropriate answer than: Джолион не нашелся ничего ответить и спросил:
"Won't you smoke?" - Вы курите?
"No, thanks." - Нет, благодарю.
Jolyon himself lit a cigarette. Джолион закурил.
"I wish to be free," said Soames abruptly. - Я хочу покончить с этим, - коротко сказал Сомс.
"I don't see her," murmured Jolyon through the fume of his cigarette. - Мне не приходится встречаться с ней, - пробормотал Джолион сквозь клуб дыма.
"But you know where she lives, I suppose?" - Но, я полагаю, вы знаете, где она живет.
Jolyon nodded. He did not mean to give her address without permission. Soames seemed to divine his thought. Джолион кивнул. Он не намеревался давать ее адрес без разрешения. Сомс, казалось, угадал его мысли.
"I don't want her address," he said; "I know it." - Мне не нужно ее адреса, - сказал он, - я его знаю.
"What exactly do you want?" - Что же вы, собственно, хотите?
"She deserted me. I want a divorce." - Она меня бросила. Я хочу развестись.
"Rather late in the day, isn't it?" - Немножко поздно, пожалуй?
"Yes," said Soames. And there was a silence. - Да, - сказал Сомс, и наступило молчание.
"I don't know much about these things--at least, I've forgotten," said Jolyon with a wry smile. He himself had had to wait for death to grant him a divorce from the first Mrs. Jolyon. "Do you wish me to see her about it?" - Я плохо разбираюсь в этих вещах, если и знал что, так перезабыл, промолвил Джолион, криво улыбнувшись. Ему самому пришлось ждать смерти, которая и развела его с первой миссис Джолион. - Вы что, хотите, чтобы я поговорил с ней?
Soames raised his eyes to his cousin's face. Сомс поднял глаза и посмотрел в лицо своему кузену.
"I suppose there's someone," he said. - Я полагаю, там есть кто-нибудь, - сказал он.
A shrug moved Jolyon's shoulders. Джолион пожал плечами.
"I don't know at all. I imagine you may have both lived as if the other were dead. It's usual in these cases." - Я ничего не знаю. Мне кажется, вы могли оба жить так, как если бы один из вас давно умер. Так обычно и делается.
Soames turned to the window. A few early fallen oak-leaves strewed the terrace already, and were rolling round in the wind. Jolyon saw the figures of Holly and Val Dartie moving across the lawn towards the stables. 'I'm not going to run with the hare and hunt with the hounds,' he thought. 'I must act for her. The Dad would have wished that.' And for a swift moment he seemed to see his father's figure in the old armchair, just beyond Soames, sitting with knees crossed, The Times in his hand. It vanished. Сомс повернулся к окну. Рано опавшие дубовые листья уже устилали террасу, кружились по ветру. Джолион увидел две фигуры, Холли и Вала Дарти, направлявшихся через лужайку к конюшням. "Не могу же я служить и нашим и вашим, - подумал он. - Я должен стать на ее сторону. Я думаю, и отец был бы того же мнения". И на короткое мгновение ему показалось, что он видит фигуру отца, сидящего в старом кресле, как раз позади Сомса, положив ногу на ногу, с "Таймсом" в руках. Видение исчезло.
"My father was fond of her," he said quietly. - Мой отец любил ее, - тихо сказал он.
"Why he should have been I don't know," Soames answered without looking round. "She brought trouble to your daughter June; she brought trouble to everyone. I gave her all she wanted. I would have given her even--forgiveness--but she chose to leave me." - Не понимаю, за что, - не оборачиваясь, ответил Сомс. - Сколько горя она причинила вашей дочери Джун; она всем причиняла только горе. Я давал ей все, что она хотела. Я даже готов был простить ее, но она предпочла бросить меня.
In Jolyon compassion was checked by the tone of that close voice. What was there in the fellow that made it so difficult to be sorry for him? Звук этого глухого голоса подавлял всякое сочувствие в Джолионе. Что такое есть в этом человеке, что не позволяет проникнуться к нему участием?
"I can go and see her, if you like," he said. "I suppose she might be glad of a divorce, but I know nothing." - Я могу съездить к ней, если вам угодно, - сказал он. - Я думаю, что она будет рада разводу, впрочем, не знаю.
Soames nodded. Сомс кивнул.
"Yes, please go. As I say, I know her address; but I've no wish to see her." - Да, пожалуйста. Я знаю, где она живет, но я не желаю ее видеть.
His tongue was busy with his lips, as if they were very dry. Он несколько раз провел языком по губам, словно они у него пересохли.
"You'll have some tea?" said Jolyon, stifling the words: 'And see the house.' And he led the way into the hall. - Может быть, вы выпьете чаю, - предложил Джолион и чуть не добавил: "и посмотрите дом". И он повел его в холл.
When he had rung the bell and ordered tea, he went to his easel to turn his drawing to the wall. He could not bear, somehow, that his work should be seen by Soames, who was standing there in the middle of the great room which had been designed expressly to afford wall space for his own pictures. In his cousin's face, with its unseizable family likeness to himself, and its chinny, narrow, concentrated look, Jolyon saw that which moved him to the thought: 'That chap could never forget anything--nor ever give himself away. He's pathetic!' Позвонив и приказав подать чай, он подошел к своему мольберту и повернул картину к стене. Ему почему-то не хотелось, чтобы на нее смотрел Сомс, который стоял здесь, посреди этой большой комнаты с широкими простенками, предназначавшимися для его собственных картин. В лице своего кузена, с этим неуловимым семейным сходством с ним самим, в этом упрямом, замкнутом, сосредоточенном выражении Джолион увидел что-то, что невольно заставило его подумать: "Этот никогда ничего не забудет, никогда своих чувств не выдаст. Несчастный человек!"

К началу страницы

Титульный лист | Предыдущая | Следующая

Граммтаблицы | Тексты